Linkovi

Predložene prmene Ustava, ako prođu, mogle bi da unište pravosuđe


Ustav Srbije

Prethodna reforma koje su sprovele prethodne vlasti u Srbiji gotovo je uništila pravosuđe, a nove izmene Ustava, ako do njih dođe onako kako je predloženo u nacrtu koji je izradilo Ministarstvo pravde, ono će biti dokrajčeno, čulo se između ostalog na javnom slušanju najuglednijih profesora prava o predstojećim ustavnim promenama, koje se u organizaciji Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Jukoma, a uz podrčku Ambasade Nemačke u Beogradu.

Predsednika Društva sudija Srbije Dragana Boljević je rekla da se predstavnici Ministarstva pravde odnose "nipodaštavajuće" prema struci, kao i da će ovo udruženje odlučiti da li će dalje učestvovati u javnoj raspravi koju je organizovalo Ministarstvo, nakon napuštanja rasprave u Novom Sadu (link).

Pojedini nastupi predstavnika tog Ministarstva prešli su u fazu pretnji, ocenila je Boljević, navodeći da se to dešava mada država želi u Evropsku uniju.

Ona je podsetila da se sve vreme govori kako se ustavne promene mogu kasnije poboljšati zakonima, ukoliko za to postoji politička volja. Postojeći Ustav na snazi je 12 godina, i njegove odredbe mogle su se menjati zakonima, pa nisu, rekla je Boljević.

Podsetila je i da nisu strukovna udruženja tražila promenu Ustava, već da se on samo poboljša, a da je na promenama insistirala država.

Boljević je kazala i da je ovaj skup u Beogradu organizovan zato što se stekao utisak da se "struka malo pita, a još manje sluša", ali i zbog činjenice da se u javnoj debati Ministarstva pravde nastavio odnos nipodaštavanja struke.

Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, ocenila je da je svrha predloženih amandmana da se zadovolji poglavlje u pregovorima sa EU, a da Ustav prođe Venecijnsku komisiju.

"Ustav je postao formalistička ulaznica, tiket... Mene kao pravnika je jako uplašila ova rečenica, jer ako imamo ovakav način predlaganja ustavnih promena - čemu će nam one služiti? Da li želimo promenu Ustava nas radi, ili nešto što predstavlja banalnu i što jeftiniju ulaznicu", upitala je ona.

"Mi smo zemlja bez pravne tradicije, pa ne možemo da shvatimo značaj modernog sudstva", ocenila je Vida Petrović Škero.

Tužilaštvo mora biti redefinisano u javni organ, kako bi ono bilo nezavisno, što je nešto što se u dobrom delu političke, ali i ustručne javnosti doživljava kao jeres, izjavio je predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić.

Poslednjih godina na Javno tužilaštvo prenošene su brojne nadležnosti, pre svega one koje je ranije imao istražni sudija, ali se pri tome nije vodilo računa da je sudija bio nezavisni organ, a da je Tužilaštvo po Ustavu podčinjeno izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, odnosno Vladi i Skupštini, rekao je on.

To je samo dodatno podrivalo poverenje javnosti u rad tužilaštva, s obzirom na to da ono nije imalo snagu da u nekim politički osetljivim, i uopše visokoprofilisanim predmetima, sprovede delotvornu istragu, naglasio je Ilić.

Ilić je podsetio da i Venecijanska komisija takođe govori o tome da je neophodno da Javno tužilaštvo bude nezavisno, iako ta nezavisnost nije tako striktna i rigorozna kao kad je reč o sudovima.

Međutim, u predložemim promenama ustava vidi se osnovna ideja da tužilaštvo ne treba da se vodi interesom javnosti i javne pravde, nego da bude zastupnik vlasti i vlade.

Profesor Ustavnog prava Ratko Marković, naglašavajući da se bavi ustavnim pravom više od pola veka, rekao je da je ovo prvi put da se ovako mimimalizuje jedna ustavna promena. Primetio je da se pri tome priprema 24 amandmana, a da je recimo u Sjedinjenim Državama 26 amandmana usvojeno ukupno - za 230 godina.

"Ko ne barata dobro kompjuterom, ne bi ni došao do ovog teskta. U udarnim mestima ni reči nema o ustavnoj promeni. Dobijam utisak da cela stvar hoće da se ispod žita prokrijumčari", rekao je on.

Marković, koji je od 1994. do 2000. bio potpredsednik Vlade Srbije, a učestvovao je u pisanju Ustava Srbije od 1990, Ustava SRJ od 1992. i Ustava Crne Gore od 1992, ocenio je da radna verzija amandmana koju je predložilo Ministarstvo pravde pokazuje koliko se politika, bez obzira na to koja je stranka ili koalicija stranaka vodi, grčevito bori protiv sužavanja svojih moći.

Jedan od uslova ulaska u evropsku porodicu je da političke stranke drže ruke podalje od tužilaštva, kaže Marković. Međutim, vlast želi da bira sve sudije i sve tužioce i da im ograniči mandat, ne bi li se formirao poslsnučki aparat, umesto profesionalnog.

Ocenio je i da Pravosudnoj akademoiji nikako ne može biti mesto u Ustavu. "I kad bi bila samo u zakonu, bila bi krajnje problematična", rekao je on ocenivši da je ta institucija za Ustav potpuna nepoznanica i da bi postala sigurno meta "stranačkih jurišnika".

"Ako se želi čšćenje sudstva od stranačkoih obeležja, onda joj se nikako ne može biti dat monopol za obučavanje budućih sudija i tužilaca Može da bude jedan od oblika za obuku sudija i tužilaca, ali nikako i jedini", rekao je Ratko Marković.

Ocenio je i da je "najveća besmilenost" to što se u Visoki savet pravosuđa ne mogu birati javni tužioci. "I ovaj deo amandmana pokazuje koliko se politika grčevito bori protiv suđžavanja svoje moći, bez tazlike ko je vodi. Političke stranke su vremenom postale pretnja demokratije, težeći da se izjednače sa državom. Strankama nikada nije dosta vlasti", zaključio je Ratko Marković.

Irena Pejić, članica radne grupe za analizu ustavnih promena, objasnila je da je 2013. formirana radna grupa čiji je bila član, a koja je trebala da uradi analizu Ustava iz 2006. godine i predloži rešenja za njegovu promenu. Toj radnoj grupi zamrznut je status 2014. godine, a pravna analiza je "nestala".

"Iz te pravne analize, ovakva rešenja Ministarstva pravde nisu mogla da izađu", kazala je Irena Pejić.

Ta radna grupa nije predložila Pravosudnu akademiju kao uslov za izbor sudija i tužilaca, niti je odredila da se smanji broj članova Visokog saveta sudstva sa 11 na 10 i to tako da većinu u odlučivanju nemaju sudije koje je predložila struka.

Darko Simović, član radne grupe za promenu ustava i profesor ustavnog prava, podsetio je da Srbija nema iskustva sa faznim, parcijalnim ustavnim promenama, kao ni kulturu pronalaženja rešenja. "Ovakav tekst nije trebalo da bude obnarodovan i ne sliži na čast Ministrstva pravde", rekao je on i ocenio da se Ustav petvara u "pravnu svaštaru", pošto ne postoji svest šta je ustavna materija.

"Nije uvažen glas ustavnopravne nauke kada su donošena ova rešenja. Imamo birokratsko bavljenje ustavnim pravom", kazao je Simović. I on je ocenio da stavljanje Pravosudne akademije u Ustav i oredrba da se sudije biraju samo između kandidata koji su tu akademiju završili, znači prethodnu selekciju kandidata i to da Visoki savet pravosuđa pred sobom ima već isflitrirane kandidati.

Primetio je i da će po predloženim izmenama postati nemoguće da aktivni sudija, pored profesionalne, ima i ono što se u izmenama zove "privatna" funckija, iz čega će proistaći da sudije nadalje neće smeti da budu predsednici Društva sudija Srbije, na primer.

Marijana Pajvančić, profesorka Ustavnog prava podsetila je da je zaštita ljudskih prava smisao postojanja nezavisnog sudstva. "Jedina vlast u Ustavu Srbije koja nije definisana je sudska vlast. Izostaje njeno elementarno određene" rekla je ona.

Jasminka Hasanbegović, profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu, ocenila je da novi politički režim nakon izbora nije želeo da se odredi o prethodnoj reformi pravosuđa, koja je "gotovo dovela do uništenja pravosuđa u zemlji", te da nije bio spreman da pravnim metodama reaguje i pozove na odgovornost one koji su tu uradil. Sada se sve to ponavlja, ocenila je ona.

"Opet oni koji nemaju elementarno znanje imaju jaku političku volju da disciplijuju pravosuđe i zatru svako znanje običnog prosečnog sveta u minimalnoj pravnoj kulturi o tome šta jeste dobro uređena država i šta jeste nezavisno sudstvo, kao jedan od osnovnih studova vladavine prava, tj. pravne države. Pitanje da li se uopšte može sprečiti ono što je najavljeno", rekla je ona.

"Legitimitet pravosuđa se nikako ne izvodi iz legitimiteta predstavničkog tela koje na izborima odnese pobedu. To je toliko elementarno da bi bilo suvišno pominjati, da nije obrta u kojima se ističe da to mora biti tako i da je to jedino ispravno da bude tako", rekla je Jasminka Hasanbegović.

Bosa Nenadić, dugogodišnja sudija i predsednica Ustavnog suda: primetila je da se ni na jednom mestu u tekstu predloženih izmena Ustava ne može videti zbog čega se ta odredba Ustava menja, niti zašto su neke odredbe sada našla mesta u ustavu.

"Postoji međunarodna praksa koja pitanja treba da uđu u tekst ustava, osnovni sistem vrednosti. Toga u ovom tekstu nemamo", rekla je ona i ocenila da izmene Ustava prate od svih starih problema, od kojih su neki još i pogoršani.

Osim sudija, skupu su prisustovali i predstavnici OEBS-a, ambasade Nemačke, Holandije i Švedske.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG