Linkovi

Povući nacrt promene Ustava i pripremiti potpuno nove amandmane


Skup "U susret promenama Ustava" u Kući ljudskih prava u Beogradu, 21. februara 2018.

Građani možda ne veruju pravosuđu, ali to nije zbog sudija, nego zbog manjkavih zakona. Tekst amandmana na Ustav, koji je predložilo Ministarstvo pravde, treba da se povuče, treba da bude formirana radna grupa i da se o promenama razgovara. Nedostojno je da državu u ovako važnim raspravama predstavljaju ljudi koji nemaju minimum tolerancije prema drugim mišljenjima, rečeno je na skupu "U susret promenama Ustava" koje se odnose na pravosuđe, u Kući ljudskih prava u Beogradu.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Milan Antonijević rekao je da predložena rešenja, ukoliko se usvoje, ne mogu dugo da opstanu i da ona nanose štetu pravosuđu, zbog čega bi kroz razgovor trebalo doći do Ustava u koji građani imaju poverenja, a sudije i tužioci doživljavaju kao svoj tekst.

Nataša Vučković iz Centra za demokratiju, koji je uz Jukom, Društvo sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca, Fondaciju Centar za demokratiju i Ambasadu Nemačke organizovala ovaj skup, kazala je da građani možda ne veruju sudijama, ali da je to posledica loših zakona i zato što vide uticaj politike i napade izvršne vlasti na pravosudje.

"Demorkatsko uređenje naše države na nezavisnom sudstvu je naša potreba", rekla je Vučković i dodala da bi postojeći radni tekst Ustava trebalo da se povuče i da ne bi trebalo da ga zastupaju oni koji nemaju "tolerantan stav prema drugačijem mišljenju".

Predsednica Društva sudije Srbije i sudija Alepacionog suda u Beogradu, Dragana Boljević, rekla je da za 24 amandmana predviđena za menjanje, barem 10 nema nikakvo objašnjenje, "što je nemoguće". "Ako nešto menjaš u Ustavu, moraš da obrazložiš zašto to menjaš", rekla je Boljević.

Prema njenim rečima, predložena rešenja na prvi pogled deluju u redu, jer po njima sudije prvi put ne bira parlament, ukida se probni mandat sudija od tri godine i u Visokom savetu sudstva više neće biti članovi ministar pravde i predsednik skupštinskog odobra za pravsuđe.

"Deluje da je sve u principu u redu, ali onda vidimo da postoje odredbe kojima se tokovi uticaja politike na sudstvo ustvari dislociraju i premeštaju na druge institucije i druge tokove, što nekome ko je neiskusan može da deluje nejasno, ali iskusnima je jasno šta se namerava", rekla je ona.

Jedna od najspornijih promena koje se predviđaju je uvođenje Pravosudne akademije u Ustav. "Prvosudna akademija bi postala jedan od tih dislociranih kanala, jer se ona predvidja kao uslov za izbor sudija", rekla je Boljević.

Ta akademija nema nikakve garancije nezavisnosti, na nju će sigurno vršiti uticaj predstavnici zakonodavne i posebno izvršne vlasti. Akademija nije čak ni licencirana kao što se licenciraju visokoškolske ustanove. Ona treba da postoji, kao ustanova za obrazovanje pravnika, ali nikako ne može da ima mesto u Ustavu, smatra Boljević. "Visoki savet sudstva pretvara se u 'protočni bojler' koji ne bira sudije, nego praktično samo imenuje one koji su završili Akademiju", kaže Boljević.

Sporno je i rešenje prema kome bi se, prema njenim rečima, praktično ukinulo slobodno sudijsko uverenje kroz uvođenje "ujednačene sudske prakse". Naime, planirano je formiranje tela u kom bi bile sudije najvišeg ragna, uz pomoć advokata i profesora prava, koje bi među presudama biralo one kojih bi ubuduće sudije morale da se pridržavaju u sličnim slučajevima.

Skup "U susret promenama Ustava" u Kući ljudskih prava u Beogradu, 21. februara 2018.
Skup "U susret promenama Ustava" u Kući ljudskih prava u Beogradu, 21. februara 2018.

Problem je i što se promenama praktično ukida zabrana premeštanja sudija bez njihove volje u drugi sud, što će biti jako sredstvo za uticaj na njih.

"Po prvi put u poslednja dva veka, pa čak i od Dušanovog zakonika, u predloženim izmenama Ustava ne stoji zabrana uticaja na sudije u vršenju sudijske funkcije. Zbog toga treba svi da se zabrinemo i zapitamo", ocenila je Dragana Boljević.

"Ne samo da strukovna udruženja ovako misle, nego institucije prava - svi sudovi koji su održali sastanke, Visoki savet sudstva, Visoki savet tužilaca i Vrhovni kasacioni sud. Da sam na mestu nekoga ko vodi ovaj proces, ja bih se zaista zabrinula da nešto što sam uradila kritikuje celokupna pravosudna struka i celokupna lepeza svih profesora koji rade. Zastala bih i čula šta se prigovara", zaključila je Dragana Boljević.

Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić ocenio je da su predviđenim izmenama "tužioci prošli mnogo gore od sudija". "Stiče se utissak da u Srbiji sve može da se reformiše, osim Javnog tužilaštva", rekao je.

Zamišljeno je, kako je nastavio, da javno tužilaštvo bude centralizovani sistem na koji bi se uticalo i koji bi se kontrolisao "pritiskom na jedno dugme" - vrhovnog tužioca.

"Nema pomaka u smislu emancipacije tužilaštva od javne politike. Bilo bi dobro da se ovog puta kaže da je javno tužilaštvo pravosudni organ", rekao je on i podsetio da tužilaštvo često i meritorno odlučuje - kroz odbacivanje krivične prijave i na druge načine. "Prosto, nije se uvažavala činjenica da su se pozicije tužiolaca i sudija približile", rekao je Ilić.

On je objasnio da su Tužilaštvu preneta ovlašćenja koja je ranije imao istražni sudija, ali da je za razliku od sudije Tužilaštvo nije nezavisno, niti je u mogućnosti da daje policiji naređenja u istrazi.

"Taj konflilt bi trebalo da se reši, ustavni amandmani su prava prilika za to", zaključio je Ilić.

Bivša sudija Vrhovnog kasacionog suda, a sada predsednica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero podsetila je da je prilikom cenjena prethodnog Ustava iz 2006, Venecijanska komisija rekla da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca - recept za politizaciju.

Sve građane bi trebalo da zabrine to što je na prethodnim javnim raspravama predsednik skupštinskog odbora za pravosudje Aleksandar Martinović kazao da su predložena rešenja u skladu sa evropskom praksom i preporukama Venecijanske komisije, a da nije "ni reč kazao da se ona donose zbog gradjana i struke".

"Ustav se ne pravi kao simulirana ulaznica u EU, već kao naša životna potreba", ocenila je Vida Petrović Škero.

Obraćajući se učesnicima debate u Kući ljudskih prava, nemački ambasador Aksel Ditman rekao je da će konačni sud o predloženim promenama Ustava dati Venecijanska komisija.

"Nemačka podržava Srbiju na evropskom putu i to smo više puta potvrdili, ali nama je potpuno jasno da put ka EU zavisi od ispunjavanja jasnih kriterijuma, a jedna od fundamentalnih uslova je vladavina prava - povećanje nezavisnosti i efikasnosti su ti ključni aspekti", rekao je Ditman ocenivši da je dobro da se vodi što šira rasprava, ali i da nije na predstavnicima drugih država da daju ocene njenog toka i predloženih rešenja.

Sledeća javna rasprava o predloženim amandmana za izmene Ustava, zakazana je za ponedeljak, 26. februar u Nišu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG