Linkovi

Populizam - ubica medija, stuba demokratije


Učesnici tribine "Populizam u Medijima" (s leva): Stevan Filipović, Danica Vučenić, Snježana Milivojević, Aleksej Kišuljas i (moderatorka) Ana Martinoli, u Kulturnom centru Beograda, 31. oktobra 2017. (Foto: Veljko Popović, Glas Amerike)

Populizam je bauk koji nije svojstven samo Srbiji ili balkanskim držvama, već je reč o planetarnoj pojavi koja je snažno pogodila i razvijene demokratije i uređena društva. Sam populizam može biti i levi, i desni, a svodi se na "šuplju" ideologiju i politički diskurs. Populizam, sumrak savremene demokratije, uvek je antiintelektualni i razara institucije. Mediji, koji se nisu snašli u talasu digitalizacije i ekspanzije društvenih mreža, lako su upali u talas populizma i sami postavši njegov deo, rečeno je između ostalog na debati Populističko društvo i mediji u Kulturnom centru Beograda.

Profesorka Snježana Milivojević sa Fakulteta političkih nauka skrenula je pažnju na vezu "digitalne revolucije" i "dekodiranja civilizacije" i širenja populizma. Podsećajući šta se sve korisno danas može raditi "onlajn", ona je primetila da se menjaju gotovo sve profesije, jer se menja način servisiranja potreba. "Ta promena je razbila konvencionalne medije", rekla je i podsetila da su mediji oslonac demokratije.

"Taj stub se planetarno srušio. Ili, negde se drži zahvaljujući tradiciji i kvalitetu medija", rekla je Snježana Milivojević. "Ja sa najvećim poštovanjem gledam kako se američki mediji nose sa izazovima populizma. Toga nema ni u Evropi, ni u Britaniji. Ta višedecenijska investicija, fantastični značaj... Američki mediji su izgrađeni na pretpostavci da štampa treba uvek da bude nevoljena i kritičar vlasti. (Predsednika Donalda) Trampa su konvencionalni mediji oterali na društvene mreže, ali su mu ti novi mediji obezbedili platformu koja ranije nije postojala".

Društvene mreže, nastavila je ona, proizvele su getoizaciju u grupe istomišljenika.

"Svi brišu neke sa kojima neće da raspravljaju jer ne misle isto. Dobili smo tribalizovano, getoizovano društvo u kome svi funkcionišu u svojim mrežama", kaže Milivojević.

Problem sa lažnim vestima i ono što ih razlikuje od propagande je to što se lažnim vestima ne možete suprotstaviti istinom. "Oni nisu antipod. U vreme konvencionalnih medija nadali ste se da ćete doći do istine", kaže ona i nastavlja da u svetu lažnih vesti vidite kako vešti populisti i autokrakte ne polemišu sa istinom, ne osporavaju istinitost tvrdnji, već skreću pažnju na teme koje žele.

Ona je skrenula pažnju i na to što je novac "pobegao" od tradicionalnih medija ka strogo ciljanim oglasima.

"Istvoremeno je stasala nova publika koja misli da je cena informacija nula. Novac je otišao, sa njim sigurnost velikih medija, profesija se urušila... Ubeđuju nas da je regulacija katastrofa i da će tržište to samo da reguliše. Katastrofa je ako urednik selektuje vesti, ali je super ako to radi Google mašina", kaže Snježana Milivojević.

Danica Vučenić, novinarka, rekla je da su digitalizacija i društvene mreže istorijski promenili komunikacije, a medije bacili u veliki problem.

"Umesto da iskoristimo sve prednosti koje su nam olakšale život, uzeli smo najgore i time se koristimo i u tradicionalnim medijima na način na koji populisti rešavaju stvari - simplifikujemo, ne idemo u dubinu, trudimo se da budemo najbrži, tabloidni smo, u pokušaju da budemo atraktivni idemo u kič razmšljanje".

Brzina i komunikacija je od sveta napravila globalno selo, nastavila je Vučenić, "a mi se u tom selu ponašamo kao seljaci, kao palančani. Mediji se planetarno tako ponašaju - tračamo, podložni smo predrasudama, govoru mržnje, to je sve atraktivno i zavodljivo. A to je populistički način razmišljanja."

Stefan Filipović, scenarista i reditelj, kaže da populizam jeste sredsto, ali i vrsta maske, pošto ne žel da se identifikuje. Bivša Jugoslavija je, primećuje on, bila "vrsta avangarde". "Svi pokreti - i nacionalistički, i verski - bili su duboko populistički, 'mi protiv vas'. Svaki je bio tako struktuiran. Pitanje je da li smo naučili nešto", rekao je on.

Aleksej Kišjuhas, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i kolumnista dnevnika Danas, kaže da se populizam - i levi, i desni - obraća običnom građaninu koji se bori protiv elite, političkih struktura, svetskih centara moći, drugih nacija... "Populizam suprotstavlja 'njih', elitu i 'nas', obične građane. No, to nikako ne znači da ga treba legitimizovati.

On smatra da je potrebna aktivnija borba protiv populizma. "Ako postoje političke partije, novinari, javnost i intelektualci koji će tu vrstu narativa da razbijaju, imamo šanse".

On optimistički predviđa da će taj "balon pući" zbog prenapunjenosti, odnosno da će ljudi koji su 10 puta kliknuti na klikozovni naslov, 11. put ipak shvatiti da posle tako nečeg nisu informisani.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG