Bol ima svoju svrhu, može da vas zaustavi da ne dodirnete plamen, na primer ili da vas spreči da hodate na polomljenoj nozi. Kako se povreda sanira, bol nestaje. Uglavnom. Međutim, širom sveta, svaka peta osoba pati od bolova koji traju mesecima i godinama, što dovodi do gubitka posla, depresije i povećava očajanje kada medicinske intervencije ne uspeju ili zdravstveni stručnjaci nagoveste da osobe koje trpe bol zapravo sve umišljaju. Nove metode za mapiranje bola u mozgu pružaju potvrdu hroničnog bola a jednog dana bi mogle da omoguće bolje lečenje.
Grupa u Bolderu, u Koloradu pruža podršku ljudima koji pate od bolova koji traju godinama.
“Ako ste ikada udarili ruku čekićem ili ste bili kod zubara I popravljali su vam zube bez anestezije, koliko to boli, zamislite da nije prestalo”, kaže Čarls Horovic, savetnik koji predvodu grupu, a i sam je imao hronični bol u leđima.
“Lekari, izgleda, ne razumeju šta se dešava. Na početku kažu, probajte ovo, probajte ono, ako imate sreće. Pre ili kasnije oni će najverovatnije reći da misle da treba da posetite psihijatra ili psihologa.”
Lekari su upozoravali Loren da, zbog svojih lekova protiv bolova, postaje sve više zavisna.
“To su mi lekari stalno govorili, da mi oduzimaju lekove i da posetim psihijatra”.
Megi ima hronične glavobolje.
“Bila sam u nekoliko veoma prestižnih bolnica specijalizovanih za glavobolju, u kojima sam samo bila kljukana lekovima, na većinu kojih sam bila alergična, a tamo me zapravo nisu ni slušali”.
Ni jedan medicinski test ne može da pokaže hronični bol. Ali neurološko mapiranje koje je napravio istraživač sa univerziteta Harvard Klas Linman otkrilo je da osobe koje su prijavile bolove u vratu, imaju više tačaka za aktiviranje nervnog sistema u vratu. Za povredu koja se naziva teniski lakat, aktivacija je u blizini lakta.
“Većina pacijenata se suočila sa sumnjama da bolovi verovatno nisu ništa, i da se samo žale, ali mi se trudimo da dobijemo kvalitetan objektivni marker o bolu koji trpe ti pacijenti”.
Snimci mozga koje je napravio naučnik sa univerziteta Kolorada Tor Vejdžer pokazuju razlike između dugotrajnog i trenutnog bola. Iznenadni bol uključuje centre u mozgu koji pokreću brzu akciju.
“Zato, kada dodirnem vrelu šolju kafe, signali bola stižu iz mog tela u mnoge delove mozga, odjednom”.
Nasuprot tome, hronični bol aktivira delove vezane za emocije i pamćenje.
“Zato kada ljudi dožive taj vrući stimulans i onda zamisle da im to sagoreva ruke, da nastaju plikovi i opekotine, stanje im se pogoršava”.
Ali kada se skoncentrišu na opuštajuće slike, bol se smanjuje.
“Kada ljudi zamisle topli pokrivač po hladnom danu, oni povećavaju aktivnosti u ovom sistemu i bol počinje da jenjava. Vaša sposobnost da obradite bol, mentalno, može da utiče na način na koji taj sistem pojačava ili smanjuje bol”.
To ima smisla za Čarlsa Horovica, koji je tokom godina, posvetio više vremena meditaciji i prijateljima, što je neka vrsta preusmeravanja bola.
“Imao sam ozbiljan invaliditet 90-ih godina. Morao sam da puzim do kupatila noću. I dalje osećam 40 odsto hroničnog bola svakog dana, ali sam odagnao 60 odsto, a jedan od koraka je bio da budem okružen ljudima”.
Horovic se nada da će u godinama koje dolaze, otkrića istraživača na polju mapiranja mozga dovesti do toga da se više ljudi oslobodi hroničnog bola.
