Mnogi ljudi širom sveta pate od hroničnih bolova, od bolova u zglobovima, preko migrene do bolova u abdomenu. Mnogi naučnici sada veruju da takva vrsta bola, u bilo kom delu tela, ima zajedničku vezu sa mozgom. Univerzitet države Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) sada razvija međunarodnu bazu podataka sa snimcima mozga stotina pacijenata, koji se žale na hronične bolove. Do sada, na snimcima imaju ljude iz Severne Amerike i Evrope. Cilj je da se ubrza istraživanje i razvoj boljih načina za lečenje hroničnih bolova.
Kerolajn Krou dobro zna šta je bol.
“Ponekada imam samo dosadan bol u pozadini, sve vreme. Ponekada su grčevi bili toliko jaki, da se praktično previjam od bolova”.
Bolovi su bili uzrokovani takozvanim nervoznim ili iritabilnim crevima, sindromom poznatom i po skrećenici I-B- S. Reč je o hroničnom oboljenju za koji trenutno ne postoji lek. Gastroenterolog sa UCLA-a, Emeran Majer kaže da ta bolest nije jedini uzrok hroničnog bola u telu. I pacijenti često mogu samo da pate.
“Jedna od velikih stvari u istraživanju bola je bila ta nemogućnost da se napravi velika prekretnica u tretmanu bola”.
U naporima da pronađe nove načine lečenja, Majer radi na novom polju istraživanja, koje povezuje hronični bol sa biološkim promenama u mozgu. Openhajmer centar za neurobiologiju stresa na UCLA-u sada je domaćin prve standardizovane baze podataka snimaka mozgova povezanih sa hroničnim bolom.
“Mislim da se brojni ljudi sada slažu sa konceptom da je hronični bol zapravo oboljenje mozga. Može da počne bilo gde u telu u kojem imate akutni bol, ali kada on postane hronični, on postane bolest mozga”, kaže Majer.
Kirsten Tiliš iz odeljenja za digestivne bolesti na UCLA-u kaže da baza podataka omogućava lekarima da zauzmu više holistički pristup u istraživanjima hroničnog bola.
“Jedan od propusta zapadne medicine i mislim našeg istraživačkog pristupa jeste način na koji razmatramo ljudsko telo i kako smo raspodelili istraživanje u manje delove koji funkcionišu veoma nezavisno”.
Majer kaže da zapadni naučnici počinju da pažljivije razmatraju način na koji um, telo i prirodno okruženje utiču jedni na druge i da je njegova baza podataka jedan od primera.
“Obimni podaci, medicina, i analize u osnovi rade isto ono što su drevni kinezi činili posmatranjem. Mi to činimo posmatrajući i analizirajući velike delove podataka i trudimo se da uočimo da li postoje obrasci koji se uklapaju biološki“.
A nova tehnologija to i omogućava.
“Kada sam počela ovu vrstu rada pre deset godina, nismo imali kompjuterske mogućnosti da pravimo tu vrstu analize. Samo u slučaju mozga, u protekloj deceniji, ona je veoma usavršena”, ističe Tiliš.
U ovoj bazi podataka trenutno se nalaze snimci mozgova više od 500 pacijenata, a UCLA je u procesu prikupljanja dodatnih. Trenutno, svi snimci potiču od pacijenata iz Evrope i Severne Amerike. Majer se nada da će dobiti podatke i od pacijenata iz Azije, kao i druge informacije koje mogu da pomognu istraživačima da shvate bol i pronađu nove tretmane. Snimci mozga Kerolajn Krou će takođe biti u bazi podataka. Ona se nada da će jednoga dana lekari možda pronaći lek za njen hronični bol.
Kerolajn Krou dobro zna šta je bol.
“Ponekada imam samo dosadan bol u pozadini, sve vreme. Ponekada su grčevi bili toliko jaki, da se praktično previjam od bolova”.
Bolovi su bili uzrokovani takozvanim nervoznim ili iritabilnim crevima, sindromom poznatom i po skrećenici I-B- S. Reč je o hroničnom oboljenju za koji trenutno ne postoji lek. Gastroenterolog sa UCLA-a, Emeran Majer kaže da ta bolest nije jedini uzrok hroničnog bola u telu. I pacijenti često mogu samo da pate.
“Jedna od velikih stvari u istraživanju bola je bila ta nemogućnost da se napravi velika prekretnica u tretmanu bola”.
U naporima da pronađe nove načine lečenja, Majer radi na novom polju istraživanja, koje povezuje hronični bol sa biološkim promenama u mozgu. Openhajmer centar za neurobiologiju stresa na UCLA-u sada je domaćin prve standardizovane baze podataka snimaka mozgova povezanih sa hroničnim bolom.
“Mislim da se brojni ljudi sada slažu sa konceptom da je hronični bol zapravo oboljenje mozga. Može da počne bilo gde u telu u kojem imate akutni bol, ali kada on postane hronični, on postane bolest mozga”, kaže Majer.
Kirsten Tiliš iz odeljenja za digestivne bolesti na UCLA-u kaže da baza podataka omogućava lekarima da zauzmu više holistički pristup u istraživanjima hroničnog bola.
“Jedan od propusta zapadne medicine i mislim našeg istraživačkog pristupa jeste način na koji razmatramo ljudsko telo i kako smo raspodelili istraživanje u manje delove koji funkcionišu veoma nezavisno”.
Majer kaže da zapadni naučnici počinju da pažljivije razmatraju način na koji um, telo i prirodno okruženje utiču jedni na druge i da je njegova baza podataka jedan od primera.
“Obimni podaci, medicina, i analize u osnovi rade isto ono što su drevni kinezi činili posmatranjem. Mi to činimo posmatrajući i analizirajući velike delove podataka i trudimo se da uočimo da li postoje obrasci koji se uklapaju biološki“.
A nova tehnologija to i omogućava.
“Kada sam počela ovu vrstu rada pre deset godina, nismo imali kompjuterske mogućnosti da pravimo tu vrstu analize. Samo u slučaju mozga, u protekloj deceniji, ona je veoma usavršena”, ističe Tiliš.
U ovoj bazi podataka trenutno se nalaze snimci mozgova više od 500 pacijenata, a UCLA je u procesu prikupljanja dodatnih. Trenutno, svi snimci potiču od pacijenata iz Evrope i Severne Amerike. Majer se nada da će dobiti podatke i od pacijenata iz Azije, kao i druge informacije koje mogu da pomognu istraživačima da shvate bol i pronađu nove tretmane. Snimci mozga Kerolajn Krou će takođe biti u bazi podataka. Ona se nada da će jednoga dana lekari možda pronaći lek za njen hronični bol.