Australijska konzervativna opozicija osvojila je vlast ubedljivom pobedom na današnjim opštim izborima u toj zemlji, okončavši šestogodišnju turbulentnu vladavinu laburističke stranke.
Posmatrači kažu da pobeda Liberalno-nacionalne koalicije Tonija Ebota održava frustracije Australijanaca, zbog unutrašnjih sukoba među laburistima i ekonomskih problema u zemlji.
Ebot je proglasio pobedu rekavši da je Australija "dobila novu upravu" i da se raduje "formiranju vlade koja je kompetentna, koja zaslužuje poverenje, i koja ciljano, uporno i metodično ostvaruje ono što je obećala Australijskom narodu".
Izbori su održani tek tri meseca pošto je Kevin Rad preuzeo položaj premijera, pošto je uputio partijski izazov Džuliji Gilard, prvoj ženi predsednici vlade u istoriji Australije, i smenio je, u cilju boljeg pozicioniranja stranke pred izbore.
Međutim, posle prebrojanih više od 95 odsto glasova, Australijska izborna komisija saoptila je da Liberalno-nacionalna koalicija već ima obezbeđenih 88 mandata u Predstavničkom domu, koji se sastoji od 150 mesta. Laburisti su osvojili 57.
Odlazeći premijer priznao je poraz rekavši da je dao sve od sebe da dobije ove izbore, a takođe je najavio da će se povući sa mesta lidera svoje stranke.
Kampanja je protekla u znaku zabrinutosti u vezi sa ekonomijom, imigrantima kojii traže azil i klimatskim promenama.
Nezaposlenost u Australiji polako raste, a obe stranke pokušale su pre izbora da ubede glasače da mogu da im garantuju ekonomski prosperitet u budućnosti.
Oba kandidata predložila su strožiju imigracionu politiku kako bi obeshrabrili sve veći broj onih koji dolaze u Australiju sa namerom da traže azil.
Ebot je obećao da će prva stvar koju će njegova vlada uraditi biti da ukine nepopularni porez najvećim zagađivačima u zemlji, koji smatra odgovornim za povećanje računa za energiju.
Glasanje u Australiji je obavezno. Zvanični birački spisak sadrži više od 14 miliona glasača, ali vlasti procenjuju da se oko pola miliona Australijanaca uzrasta 18 do 24 godine nikad nije registrovalo za glasanje, što nagoveštava široko rasprostranjenu apatiju kod mladih ljudi kada je reč o unutrašnjoj politici.
Posmatrači kažu da pobeda Liberalno-nacionalne koalicije Tonija Ebota održava frustracije Australijanaca, zbog unutrašnjih sukoba među laburistima i ekonomskih problema u zemlji.
Ebot je proglasio pobedu rekavši da je Australija "dobila novu upravu" i da se raduje "formiranju vlade koja je kompetentna, koja zaslužuje poverenje, i koja ciljano, uporno i metodično ostvaruje ono što je obećala Australijskom narodu".
Izbori su održani tek tri meseca pošto je Kevin Rad preuzeo položaj premijera, pošto je uputio partijski izazov Džuliji Gilard, prvoj ženi predsednici vlade u istoriji Australije, i smenio je, u cilju boljeg pozicioniranja stranke pred izbore.
Međutim, posle prebrojanih više od 95 odsto glasova, Australijska izborna komisija saoptila je da Liberalno-nacionalna koalicija već ima obezbeđenih 88 mandata u Predstavničkom domu, koji se sastoji od 150 mesta. Laburisti su osvojili 57.
Odlazeći premijer priznao je poraz rekavši da je dao sve od sebe da dobije ove izbore, a takođe je najavio da će se povući sa mesta lidera svoje stranke.
Kampanja je protekla u znaku zabrinutosti u vezi sa ekonomijom, imigrantima kojii traže azil i klimatskim promenama.
Nezaposlenost u Australiji polako raste, a obe stranke pokušale su pre izbora da ubede glasače da mogu da im garantuju ekonomski prosperitet u budućnosti.
Oba kandidata predložila su strožiju imigracionu politiku kako bi obeshrabrili sve veći broj onih koji dolaze u Australiju sa namerom da traže azil.
Ebot je obećao da će prva stvar koju će njegova vlada uraditi biti da ukine nepopularni porez najvećim zagađivačima u zemlji, koji smatra odgovornim za povećanje računa za energiju.
Glasanje u Australiji je obavezno. Zvanični birački spisak sadrži više od 14 miliona glasača, ali vlasti procenjuju da se oko pola miliona Australijanaca uzrasta 18 do 24 godine nikad nije registrovalo za glasanje, što nagoveštava široko rasprostranjenu apatiju kod mladih ljudi kada je reč o unutrašnjoj politici.