Linkovi

Glas Amerike sa srpskim zvezdama fudbala u Čikagu


Glas Amerike sa srpskim zvezdama fudbala u Čikagu
please wait
Embed

No media source currently available

0:00 0:04:47 0:00

Često se može čuti da je Čikago srpski grad. Zna se da tamo ima mnogo ljudi koji poreklom iz Srbije i regiona, i da ima srpskih restorana i pekara. A postoji i američki fudbalski klub u kojem su trener, njegov pomoćnik, trener golmana, kondicioni trener, a i fudbaleri iz Srbije. Tu je i, kako ga u Srbiji rado zovu "srpski zet" Bastijan Švajnštajger, nekadašnji kapiten nemačke reprezentacije. Ovo je prvi deo priče o fudbalskom timu Čikago Fire. Njih je posetila Ivana Konstantinović.

Trener "Čikago fajer" je Veljko Paunović, a pomoćni trener je Marko Mitrović. U ovom klubu su još dva fudbalera iz Srbije, Aleksandar Katai i Nemanja Nikolić. Nemanja je rođen u Senti, počeo je karijeru u FK Senta, a iako je rođen u Srbiji nikada nije dobio priliku da igra za srpsku reprezentaciju, te je zaigrao za mađarsku. U Čikago Fire je došao pre dve i po godine, kako kaže, hteo je da isproba nešto novo u životu i karijeri.

„Nijednog dana nisam se razočarao, niti zažalio što sam došao ovde i izabrao Čikago Fire. Stvarno i klub i ekipa su me prihvatili od prvog dana, i mene i moju porodicu i pomagali su nam u svemu, stvarno se super osećamo. Klinci su se navikli na školu, što mi je jako važno, treća bebica nam se rodila, u suštini porodica uživa i meni je to jako važan faktor, jer ja onda na terenu mogu da budem skoncentrisan i da dajem svoj maksimum i da na terenu radim stvari koje treba da radim na terenu“ , kaže Nemanja Nikolić za Glas Amerike.

Aleksandar Katai je iz Srbobrana, počeo je karijeru u FK Vojvodina, bio u Crvenoj Zvezdi, ali i u nacionalnom timu. Došao je u Čikago u februaru 2018. godine. Kako kaže, i pre je svraćao u ovaj grad i i nadao se da će imati prilike ponovo da ga poseti.

„Sad kako živim ovde, evo godina i nešto dana, tako mi se sve više i više sviđa i misim da, kako karijera bude tekla da ću se jednog dana vratiti da živim ovde. Što se tiče stvari koje mi nedostaju, to je samo porodica. Sve imamo, od restorana, naše hrane, sve imamo, prijatelje, dakle ništa ne fali osim naravno porodice“, priznaje Katai.

I Nemanji naravno fali porodica, kao što bi i svakom. Sa druge strane, srećan je što su američke škole dobre i pružaju perspektivu njegovoj deci.

„Glavni faktor je da se oni osećaju dobro i da su naučili jezik i da mogu lakše ovde da komuniciraju sa drugarima, tako da mislim da će to da im pomogne u životu, i stvarno jako sam srećan i ponosan na njih kako funkcionišu. Što se tiče Srbije, nedostaje mi porodica, naravno, jako je velika razdaljina i leto je vreme kada nam porodica dolazi u posetu, ali ta neka razdaljina je stvarno velika i mislim da kako njima, tako i nama stvarno nedostaju ti trenuci koje sam imao kada sam igrao u Evropi, ti zajednički trenuci. Dobro, ne žalimo se stvarno i mislim da treba da gledamo napred i čovek treba da uživa u životu i treba da bude srećan, Amerika je super država kako za porodicu tako i za fudbalera“, objašnjava Nemanja Nikolić

Pitali smo u čemu je razilika između fudbala u Srbiji i Evropi, i ovog u Americi?

Aleksandar Katai misli da je najveća razlika u time što je u SAD ograničen budžet, pa nije na nekom nivou kao što je u Evropi.

"Ali mislim da se svake godine kvalitet lige povećava i da će svake godine dostići jedan ozbiljan nivo i već sad ima stvarno preozbiljnih igrača. Videli ste: i Runi i Ibrahimović i Basti naravno, ljudi dolaze da igraju ovde“, navodi Katai, pominjuči proslavljene evropske fudbalerske legende .

Naši sagovornici ne znaju gde će ih karijera dalje odvesti, jer tako je to u fudbalu. Za sada, briljiraju u ovom čikaškom klubu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG