Zategnutost između Pakistana i Sjedinjenih Država se protekle nedelje povećala, kada je plemenski sud osudio pakistanskog lekara na dugotrajnu zatvorsku kaznu, jer je pokušao da pomogne američkim snagama da prikupe informacije o Osami bin Ladenu. Pripadnici američkih snaga su teroristu kasnije ubili, ali su lekareve akcije razjarile mnoge Pakistance. Pojedini kritičari kažu da slučaj doktora Šakila Afridija ima neke sličnosti sa nevoljom američkog državljanina, koji je prodao američke tajne Izraelu, a sada u zatvoru u Sjedinjenim Državama služi doživotnu zatvorsku kaznu.
Pripadnici američkih specijalnih snaga su pronašli i ubili Osamu bin Ladena, pošto im je doktor Šakil Afridi dostavio neke podatke. On je optužen da je organizovao lažnu vakcinaciju, da bi pomogao Centralnoj obaveštajnoj agenciji da dođe do DNK uzoraka Bin Ladenovih rođaka u gradu u kojem se skrivao vođa Al-kaide. Pakistan je optužio Afridija za izdaju i ministar unutrašnjih poslova Rehman Malik kaže da sudijska odluka mora da se poštuje.
„Osoba za koju se ispostavilo da je izdajnik, ispostavilo se da se našla pred sudom. Sud je bio nadležan, preduzeo je odgovarajući sudski postupak, i on je u skladu sa time osuđen. Prema tome, mi naše sudove poštujemo“
„Sjedinjene Države ne veruju da postoji ikakva osnova za zadržavanje doktora Afridija“, ističe američka državna sekretarka Hilari Klinton.
Ona traži od Pakistana da oslobodi Afridija. Nezadovoljni članovi američkog Kongresa su glasali za smanjenje pomoći Pakistanu od 33 miliona dolara – po jedan za svaku godinu Afridijeve kazne.
Neki analitičari međutim kažu da slučaj Džonatana Polarda pokazuje da Vašington nema doslednu politiku. Polard je optužen za prodaju američkih tajni Izraelu i osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu. Vašington je odbacio izraleske zahteve da se Polard oslobodi.
Međutim, saradnik Instituta za Bliski istok, Marvin Vajnbaum, kaže da oni koji optužuju Vašington za hipokriziju, površno posmatraju situaciju. Polard je odao neke od američkih najpomnije čuvanih tajni, dok je Afridi radio protiv nečega što preti i Sjedinjenim Državama i Pakistanu.
„Morate da pogledate šta je u stvari bio cilj akcije. Da li je to bilo da se jednostavno pomogne stranoj zemlji, ili nešto što služi zajedničkim interesima dve zemlje.“
Šudža Navaz, naučni saradnik Atlantskog saveta u Vašingtonu, kaže da Pakistan to ne vidi na taj način.
„Oni to vide kao subverziju pakistanskog državljanina i njegovo voljno učestvovanje u aktu koji je trebalo da pomogne obaveštajnoj operaciji Sjedinjenih Država unutar Pakistana.“
Vajnbaum kaže da dalje pogoršanje američko-pakistanskih odnosa nije dobro, jer ometa dve zemlje da zajednički rade u obostranom interesu. Analitičari kažu da bi dve zemlje, ako se odnosi u budućnosti poboljšaju, ipak mogle da pronađu put da se dogovore o skraćenju doktor Afridijeve kazne.
Pripadnici američkih specijalnih snaga su pronašli i ubili Osamu bin Ladena, pošto im je doktor Šakil Afridi dostavio neke podatke. On je optužen da je organizovao lažnu vakcinaciju, da bi pomogao Centralnoj obaveštajnoj agenciji da dođe do DNK uzoraka Bin Ladenovih rođaka u gradu u kojem se skrivao vođa Al-kaide. Pakistan je optužio Afridija za izdaju i ministar unutrašnjih poslova Rehman Malik kaže da sudijska odluka mora da se poštuje.
„Osoba za koju se ispostavilo da je izdajnik, ispostavilo se da se našla pred sudom. Sud je bio nadležan, preduzeo je odgovarajući sudski postupak, i on je u skladu sa time osuđen. Prema tome, mi naše sudove poštujemo“
„Sjedinjene Države ne veruju da postoji ikakva osnova za zadržavanje doktora Afridija“, ističe američka državna sekretarka Hilari Klinton.
Ona traži od Pakistana da oslobodi Afridija. Nezadovoljni članovi američkog Kongresa su glasali za smanjenje pomoći Pakistanu od 33 miliona dolara – po jedan za svaku godinu Afridijeve kazne.
Neki analitičari međutim kažu da slučaj Džonatana Polarda pokazuje da Vašington nema doslednu politiku. Polard je optužen za prodaju američkih tajni Izraelu i osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu. Vašington je odbacio izraleske zahteve da se Polard oslobodi.
Međutim, saradnik Instituta za Bliski istok, Marvin Vajnbaum, kaže da oni koji optužuju Vašington za hipokriziju, površno posmatraju situaciju. Polard je odao neke od američkih najpomnije čuvanih tajni, dok je Afridi radio protiv nečega što preti i Sjedinjenim Državama i Pakistanu.
„Morate da pogledate šta je u stvari bio cilj akcije. Da li je to bilo da se jednostavno pomogne stranoj zemlji, ili nešto što služi zajedničkim interesima dve zemlje.“
Šudža Navaz, naučni saradnik Atlantskog saveta u Vašingtonu, kaže da Pakistan to ne vidi na taj način.
„Oni to vide kao subverziju pakistanskog državljanina i njegovo voljno učestvovanje u aktu koji je trebalo da pomogne obaveštajnoj operaciji Sjedinjenih Država unutar Pakistana.“
Vajnbaum kaže da dalje pogoršanje američko-pakistanskih odnosa nije dobro, jer ometa dve zemlje da zajednički rade u obostranom interesu. Analitičari kažu da bi dve zemlje, ako se odnosi u budućnosti poboljšaju, ipak mogle da pronađu put da se dogovore o skraćenju doktor Afridijeve kazne.
