Linkovi

Ljajić za RSE: Moguće da je sporno oružje u Jermeniju izvezeno pre pet godina


Arhiva - Jermenski vojnici zauzimaju položaje na frontu u regionu Tavuš, Jermenija, 14. jula 2020. (Foto: Ministarstvo odbrane Jermenije/PanPhoto via AP)

"U 2020. godini, u maju i junu, Srbija je odobrila dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju i u pitanju je bila municija za puške i pištolje. U ranijem periodu, 2015. godine, mislim da je bilo i izvoza te vrste naoružanja o kojoj govori Azerbejdžan", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić.

Diplomatski odnosi Srbije i Azerbejdžana poljuljani su 19. jula, kada je internet portal Haqqin.az, označen kao blizak vlastima Azerbejdžana, objavio tvrdnje da su minobacači srpske izrade, kao i municija za njih, isporučeni Jermeniji preko Gruzije, a potom upotrebljeni u smrtonosnim sukobima na jermensko-azerbejdžanskoj granici, 12. jula.

Dan kasnije, 20. jula, Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana pozvalo je na razgovor otpravnicu poslova Ambasade Srbije u toj zemlji Danicu Veinović.

Azerbejdžan zahteva istragu

"Sreo sam se sa otpravnicom poslova Srbije u Azerbejdžanu. Otvoreno sam rekao da imamo tačne informacije o tome šta je bilo i srpska strana bi trebalo da istraži ovaj slučaj", izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Khalaf Khalafov (Xələf Xələfov) na pres-konferenciji održanoj u četvrtak, 23. jula.

"Od Srbije smo tražili potpuna objašnjenja, kao i otklanjanje razloga koji su doveli do usvajanja ovih koraka", rekao je Khalafov.

Zvaničnik Azerbejdžana je dodao da je to pitanje koje se tiče bilateralnih odnosa i istakao da su preliminarne istrage Azerbejdžana pokazale da su minobacači i drugo oružje koje se koristi protiv pograničnih naselja te države i njenih vojnih položaja, srpske proizvodnje.

"U međunarodnom pravu postoji liberalizam u pitanju porekla dobara. Međutim, situacija je drugačija u pogledu porekla oružja. Izvoz tog oružja u zemlje trebalo bi da bude pod kontrolom zemlje proizvođača", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Azerbejdžana.

Bez komentara Ministarstva spoljnih poslova Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) se o ovom slučaju do sada nije oglasilo.

Radio Slobodna Evropa je MSP-u Srbije od 20. jula do danas poslao više upita o ovome, ali nismo dobili nikakav odgovor.

Rasim Ljajić, čije ministarstvo u Srbiji izdaje krajnju dozvolu za izvoz oružja, za RSE kaže da je pregledao i stare ugovore.

"Ugovore koji su od 2015. godine, bilo je ugovora i iz 2016. i 2017 godine, moguće je da je tada bilo izvoza i te vrste naoružanja. Za 2020. godinu važi ono što sam rekao", kaže za RSE Ljajić.

Ljajić: Pregledao sam ugovore iz 2015, 2016, 2017. godine
Ljajić: Pregledao sam ugovore iz 2015, 2016, 2017. godine

Na pitanje koja je firma izvezla oružje u maju i junu ove godine, Ljajić je rekao da je u pitanju "privatna kompanija koja je i ranije izvozila u Jermeniju", ali njeno ime nije otkrio objasnivši "da to nije praksa".

Dnevni list Danas je, pozivajući se na "aktere oružarskog biznisa", 21. jula nezvanično objavio da je kompanija koja je obavila sporni izvoz u Jermeniju "pod kontrolom" Slobodana Tešića, trgovca oružjem koga je decembra 2017. godine Ministarstvo finansija SAD stavilo na takozvanu "crnu listu".

Komentare ovih navoda pokušali smo da dobijemo i od Tešića i od njegovog pravnog zastupnika, ali do ovog trenutka nismo dobili odgovor na pitanja koja smo uputili 23. jula.

Ljajić: Uz pravnu, u obzir bi trebalo uzeti i političku komponentu

Ministar Rasim Ljajić ističe i da formalno-pravno u ovom slučaju nema prekršaja ili greške Srbije, jer Jermenija nije pod sankcijama Ujedinjenih Nacija (UN), OEBS-a, Evropske unije (EU) ili bilo koje druge institucije ili zemlje.

On je ranije izjavio da je vrednost izvoza u 2020. godini bila manja od milion evra, a da pre nego što izdaju dozvolu, pozitivno mišljenje o izvozu moraju da daju Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija (BIA).

Srbija je 29. oktobra 2014. godine ratifikovala i Sporazum o trgovini naoružanjem Ujedinjenih nacija (UN). Kako se navodi na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, "Srbija pažljivo prati međunarodne standarde i praksu u navedenim oblastima (izvoz naoružanja prim) i redovno dostavlja izveštaje o ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz relevantnih međunarodnih konvencija".

Poštovanje međunarodnih procedura ističe i ministar Rasim Ljajić.

"Srbija je, po transparentnosti izvoza naoružanja, uvek u prvih pet zemalja na svetu po svim mogućim anketama koje se rade i zaista strogo vodimo računa gde se izvozi oružje, da li je zemlja pod sankcijama i čak dosta široko tretiramo to pitanje – ako postoje sankcije i pojedinačne zemlje prema nekoj zemlji – upravo da bismo izbegli ovakve situacije", ističe Ljajić.

Ljajić zato kaže da bi i u aktuelnom slučaju trebalo izgladiti sve nesporazume, jer je Azerbejdžan i ekonomski i politički važan partner Srbije.

"Ovo su stvari koje bi u budućnosti trebalo izbegavati, ne trebaju nam nesporazumi sa bilo kojom zemljom", rekao je Ljajić navevši da bi ubuduće, uz formalno – pravnu, u obzir trebalo uzimati i međunarodnu, političku komponentu.

MSP Gruzije odbacuje navode o tranzitu oružja

U međuvremenu se o ovom slučaju oglasilo i ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Gruzije koje je demantovalo navodni tranzit oružja za Jermeniju preko njihove teritorije.

Nakon što su ih vlasti Azerbejdžana okrivile za pomoć Jermeniji, u MSP Gruzije su navode portala hakkin.az o tranzitu ocenili "dezinformacijom" čiji je cilj "podrivanje gruzijsko-azerbejdžanskog strateškog partnerstva".

Navodi su međutim uzburkali i unutrašnju političku scenu u Gruziji, na kojoj opozicione stranke od vlade zahtevaju objašnjenje.

"Znamo da se ruska politika destabilizacije regiona delimično zasniva se na snabdevanju oružjem i za Jermeniju i za Azerbejdžan", rekla je Salome Samadashvili iz Ujedinjenog nacionalnog pokreta, najveće opozicione grupe u Gruziji.

Samadashvili: Ne dozvolimo tranzit oružja preko naše teritorije
Samadashvili: Ne dozvolimo tranzit oružja preko naše teritorije

"Što se tiče Gruzije, imamo međunarodnu obavezu da ne dozvolimo tranzit oružja preko naše teritorije", istakla je Samadashvili.

Gruzija je treća zemlja u regiji Južnog Kavkaza i generalno pokušava da održi prijateljske odnose sa ostala dva suseda – Jermenijom i Azerbejdžanom.

Radić: Neugodne vesti sa Kavkaza

"Neugodne vijesti dolaze sa Kavkaza", kaže na početku razgovora za RSE vojni analitičar Aleksandar Radić i upozorava da bi afera mogla ugroziti poslovne odnose sa Azerbejdžanom koje, dodaje, nije bilo lako izgraditi.

"Srbija uvek mora da vodi računa o tome kada izvozi naoružanje kome i kako prodaje i uvek bi morala da dobije saglasnost velikih sila čiji su interesi zaštićeni njihovom moći na terenu na kome bi Srbija možda htela da dođe do para", kaže Radić.

"Srbija bi, kada je reč o Kavkazu, uvek morala da vodi računa i o tamošnjim sukobima, ali i o interesima Rusije čija je to sfera uticaja u tradicionalnom smislu", dodaje Radić.

"Znalo se da dozvola za izvoz Jermeniji može dovesti do negativne reakcije Azerbejdžana koji je, već godinama, prioritet u tom regionu u razvoju saradnje sa Srbijom. Ovde je, naravno, reč o novcu, a ne o nekom prijateljstvu koje se stvara i Srbija je u situaciji u kojoj mora da se bira koga izabrati za zemlju koja je težište u saradnji", izjavio je Radić.

Radić navodi i da je, koliko mu je poznato, za izvoz u Jermeniju mnogo više dozvola uskraćeno nego što je odobreno, upravo zbog razmišljanja o prioritetima zemlje.

On ukazuje da je, na vojnom planu, pre sporazuma sa Azerbejdžanom 2013. godine, Srbija u Jermeniju izvozila u vrednosti koja se merila stotinama hiljada dolara, a da su poslovi sa Azerbedjžanom primakli iznosu od 60-ak miliona dolara.

Radić: Ovde je reč o novcu, a ne o nekom prijateljstvu koje se stvara
Radić: Ovde je reč o novcu, a ne o nekom prijateljstvu koje se stvara

Opozicija: Izvoz u Jermeniju uskraćen državnom, odobren privatnom preduzeću

Dvoje opozicionih poslanika je ranije ukazivalo da je Srbija 2018. godine uskratila izvoznu dozvolu domaćem proizvođaču naoružanja, kompaniji Krušik, ali da je te godine oružje izvezao "privatni trgovac".

Samostalni poslanik Đorđe Vukadinović izjavio je u novembru 2019. godine da je kao odgovor na poslaničko pitanje od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) dobio informaciju da je to ministarstvo u maju 2018. godine dalo saglasnost kompaniji "Krušik" za izvoz mina u Jermeniju.

"Dobio sam odgovor posebno od kabineta ministra unutrašnjih poslova gde oni kažu i potvrđuju da su po zahtevu od 10. aprila, 22. maja 2018. godine dali pozitivan odgovor. I Ministarstvo odbrane mi je odgovorilo da je dalo pozitivan odgovor holdingu 'Krušik'. Od Ministarstva spoljnih poslova ću tražiti pojašnjenje nepotpunog odgovora koji sam dobio. Ministarstvo spoljnih poslova nije reklo ni da, ni ne, stoga ću ponoviti pitanje", kazao je Vukadinović dodavši da je saglasnost nekoliko meseci kasnije data "privatnom posredniku".

U decembru 2019. godine, poslanica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, u Skupštini Srbije je iznela tvrdnju da je posao izvoza oružja u Jermeniju, koji prethodno nije odobren državnom "Krušiku", odobren firmi Slobodana Tešića.

Jedna u nizu kontradiktornosti

Za Srbiju se veže niz afera kada je reč o izvozu oružja, a pojedine uključuju i zvučna imena iz sveta politike i biznisa.

Jedna od najpoznatijih je afera "Krušik", koja je pokrenuta kada je uzbunjivač iz fabrike namenske industrije "Krušik" u Valjevu, Aleksandar Obradović, upozorio na mahinacije u vezi sa izvozom oružja iz Srbije.

On je u septembru 2019. godine novinarima dostavio dokumentaciju iz koje se vidi da je firma GIM koju je zastupao Branko Stefanović - otac ministra unutrašnjih poslova Srbije, Nebojše Stefanovića, po povlašćenim cenama kupovala oružje iz Krušika.

Krivična istraga protiv njega i dalje traje, a u međuvremenu mu je ukinut kućni pritvor.

Aleksandar Obradović je u decembru 2019. godine za RSE rekao da je imao želju da se obrati nadležnim institucijama ali da "kada vidite da su najviši predstavnici vlasti na ovaj ili onaj način, nekim vezama i čudnim lavirintima povezani sa trgovcima oružjem, dobro razmislite šta ćete i kako da uradite".

On je tada naveo da u Srbiji posluje nekoliko privilegovanih kompanija i pojedinaca koji po nižim cenama nabavljaju oružje od državnih preduzeća u namenskoj industriji.

Obradović je tada, sem firme GIM, imenovao i Slobodana Tešića. Navode o GIM-u demantovao je ministar Stefanović, dok se Tešić ovim povodom nije javno oglašavao.

Ko je Slobodan Tešić?

Tešićevo ime se često dovodilo u sporan kontekst. Da je njegovo poslovanje problematično potvrđeno je po drugi put krajem prošle godine kada je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) stavila devet ljudi - za koje navodi da su saradnici trgovca oružjem Slobodna Tešića - pod sankcije zbog "ozbiljnih kršenja ljudskih prava i korupcije".

U izveštaju specijalizovane kancelarije ministarstva finansija SAD ističe se da je Slobodan Tešić, mada je još 2017. godine stavljen na "crnu listu" SAD, nastavio da se bavi trgovinom oružjem, odnosno da je "tihi partner" u kompanijama "nad kojima ima direktno vlasništvo i upravljanje".

Prema navodima američkog ministarstva finansija, Tešić je bio među "najvećim trgovcima oružjem i municijom na Balkanu", te je proveo gotovo deset godina na popisu Ujedinjenih nacija za zabranu putovanja zbog kršenja sankcija protiv izvoza oružja za Liberiju.

Srbija 'izvoznik' afera

Oružje proizvedeno u Srbiji u poslednjih nekoliko godina primećeno je i u Jemenu, Avganistanu, Siriji, Kamerunu. Prema istraživanju Balkanske regionalne istraživačke mreže, BIRN, korišćeno je i u Nigeriji od strane Boko Harama.

Srpske vlasti su demantovale da su odgovorne za oružje nađeno u Jemenu, a u odgovoru RSE iz 2018. godine navodi se da se dozvole za izvoz u tu zemlju ne izdaju.

Takođe, početkom juna ove godine, na društvenim mrežama se pojavila slika plišanog medveda na čija je leđa prikačena raketa. Slika je navodno uslikana u Libiji, u jednoj kući u južnom delu grada Tripolija. Mina nosi oznaku 120 mm HE M62P10 KV 01/2019.

Prema podacima koje smo dobili od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (koje izdaje dozvole za izvoz) raketu pod tim brojem je proizvela fabrika "Krušik" iz Valjeva. Dozvolu za njen izvoz su, prema podacima koje smo dobili od Ministarstva, tokom 2019. godine dobili proizvo"Krušik" (tri dozvole) i privatna kompanija GIM (jednu dozvolu).

"Navedena roba izvezena je na osnovu kompletne izvozne dokumentacije i po dobijanju izvoznih dozvola u Ujedinjene Arapske Emirate (tri dozvole) i u Kraljevinu Saudijsku Arabiju (jedna dozovola) za krajnje korisnike u tim zemljama (oružane snage i Ministarstvo odbrane)", rečeno je u odgovoru koji je RSE 17. juna dobio od Ministarstva.

Da li su u Libiji pronađene rakete koje su bile legalno izvezene u UAE i Saudijsku Arabiju, nije bilo moguće potvrditi. RSE se 19. juna obratio kompanijama GIM i "Krušik" sa pitanjem da li je reketu sa slike izvezla njihova kompanija i, ukoliko jeste, da li vide elemente za preispitivanja načina upotrebe oružja od strane kupaca? Odgovor nismo dobili ni posle više od mesec dana.

Odnosi Srbije i Jermenije i Azerbejdžana

Predsednik Jermenije Armen Sarkisjan (Armen Sarkisian) boravio je u Beogradu u oktobru 2019. godine i tom prilikom je dogovoreno uvođenje bezviznog režima između dve zemlje, kao i otvaranje ambasade Srbije u Jerevanu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučič i Sarkisjan su tada izrazili nadu i o skorom otvaranju ambasade Jermenije u Beogradu.

U maju 2020. godine, Vučić i Sarkisjan su razgovarali telefonom i tom prilikom ocenili da su dve zemlje "uspešno odgovorile na izazov korona virusa" i da će suzbijanje epidemije omogućiti da "Srbija i Jermenija nastave da razvijaju raznovrsnu saradnju".

Odnosi Srbije i Azerbejdžana su dosta bliži. 8. februara 2013. godine, predsednici dve zemlje Tomislav Nikolić i Ilham Alijev, potpisali su Deklaraciju o strateškom partnerstvu.

Na taj dokumenet, kao i na zajednički akcioni plan za strateško partnerstvo iz 2018. godine, podsetio je po izbijanu aktuelnog diplomatskog problema i zamenik ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Khalaf Khalafov sa kojim se diplomatska predstavnica Srbije Danica Veinović susrela 20. jula.

U februaru 2013. godine, Nikolić i Alijev su, kako su tada preneli mediji, veoma značajnom ocenili i "međusobnu podršku po pitanju poštovanja međunarodnog prava i teritorijalne celovitosti zemalja".

U slučaju Srbije, zvaničnici misle na Kosovo, dok Azerbejdžan ima nerešen problem sa Jermenijom oko oblasti Nagorno-Karabah.

Sukob oko oblasti Nagorno-Karabah izbio je 1988. godine usled zahteva etničkih Jermena za nezavisnošću Nagorno-Karabah regije u Azerbejdžanu i ujedinjenju sa Jermenijom u momentu kada se rušio Sovjetski savez.

Sam rat oko teritorije trajao je od 1992. do 1994. godine. Završio je potpunom ili delimičnom kontrolom Jermenije nad Nagorno-Karabahom i sedam pridruženih teritorija.

Za razliku od ranijih, posljednji sukob, 12. jula 2020. godine, počeo je daleko od regije Nagorno-Karabaha, na međunarodno priznatoj granici između dve zemlje.

Evropska unija, Sjedinjene Države kao i Rusija pozvali su na suzdržanost. Američki State Department pozvao je obje strane da se pridržavaju prekida vatre i da nastave pregovore kojima se nastoji postignuti mirno rješenje Nagorno-Karabah konflikta.

Kada se govori o odnosima Srbije i Azerbejdžana, treba podsetiti i da je u beogradskom Tašmajdanskom parku pre devet godina postavljen spomenik nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana Hajdaru Alijevu.

U prisustvu tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića spomenik je 8. jun 201. otkrio aktuelni predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, inače, Hajdarov sin.

Tekst je u celosti prenet sa sajta Radija Slobodna Evropa.
XS
SM
MD
LG