Linkovi

Odumiranje lokalnih medija - minut je do dvanaest


Učesnici konferencije "Minut do dvanaest - kako do održivog informisanja u javnom interesu u lokalnim zajednicama", koju je održala Fondacija "Slavko Ćuruvija", uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), u Beogradu, 22. juna 2018.

Lokalni mediji su na korak do potpunog nestanka i ostalo je jako malo vremena da se na tom polju nešto uradi i oni spasu. Glavni problem je finansiranje, nepostojanje načina da se dođe do novca od oglašavanja i velikih oglašivača, nedovoljna i proizvoljna pomoć lokalnih vlasti i države, a lokalnim novinarima posao često znatno otežavaju i lokalne vlasti, koje sa njima nedovoljno ili nikako komuniciraju, rečeno je između ostalog na konferenciji "Minut do dvanaest - kako do održivog informisanja u javnom interesu u lokalnim zajednicama", koju je održala Fondacija "Slavko Ćuruvija", uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Ilir Gaši iz Fondacije Slavko Ćuruvija, upozorio je da će mnogi lokalni mediji izumreti, ukoliko medijska zajednica ne nađe način za njihov opstanak.

"Vremena više nema, situacija je doslovno katastrofalna", rekao je Gaši, čija je organizacija, uz pomoć USAID-a, u poslednje dve godine detaljno analizirala medijsku situaciju u osam gradova Srbije - Subotici, Pančevu, Požarevcu, Boru, Užicu, Novom Pazau i Kragujevcu.

Tokom analize napravljeno je preko 100 sati snimljenog materijala i 108 intervjua, uključujući i one u kojima su sagovornici, zbog straha od mogućih posledica, razgovarali pod strogim uslovom anonimnosti.

Gaši: Minut do dvanaest za lokalne medije u Srbiji
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:32 0:00

Mediji su u gotovo bezizlaznom položaju - profesionalno, zbog nepostojećeg tržišta i zbog konkusa za sufinansiranje, koji su se izvitoperili u nešto sasvim suprotno, ocenio je Gaši. Mediji lagano nestaju, ne mogu da nađu nove novinare, nema mladih novinara jer to ide ka vrhu liste namanje perspektivnih zanimanja.

"Ne mislimo da rešenja ne postoje, samo ih ne vidimo, možda ćemo ih bolje videti", rekao je Gaši.

Vukašin Obradović, nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, vlasnik i glavni urednik nedavno ugašenih Vranjskih i član Radne grupe za izradu medijske strategije, rekao je da su medijska i profesionalna udruženja odlučila da učestvuju u izradi strategije, zbog procene da je bolje biti deo tog procesa "bez obzira na okolnosti koje često ne idu u prilog razgovoru i dijalogu sa vlastima", te da je bojkot mnogo gore rešenje.

Obradović: Slaba očekivanja od grupe za medijsku strategiju
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:45 0:00

"Aktuelni položaj lokalnih medija je posledica neprimenjivanja postojećih zakonskih rešenja, kršenja zakona i često otvorene zloupotrebe", rekao je Obradović i ocenio da svoju deklarativno iskazanu volju država treba da iskaže u konkretnim potezima. On nije optimista, između ostalog zbog poslednja dva poteza vlasti - rezultata konkursa Ministarstva kulture i informisanja o sufinansiranju medijskih sadržaja, kao i usvajanja zakona o lokalnoj samoupravi.

Marija Obrenović, novinarka Presseka iz Kragujevaca, podsetila je da malo novca stiže do lokalnih medija, da su plate novinara "nikakve" i da se rad svodi na entuzijazam.

Sve što je u Beogradu problematično, na lokalnom nivou je višestruko gore, rekla je ona. Pritisci sa kojima se novinari suočavaju u lokalu su znatno veći, u manjim mestima ljude o kojima pišete srećete na ulici, "taj direktnan kontakt je značno češći, ponekad u nekim situacijama i znatno opasniji za lokalne novinare".

Sa čim se suočavaju novinari na lokalu
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:44 0:00

Obrenović je ispričala iskustvo iz svog grada, u kome lokalna vlast, na čelu sa gradonačelnikom Radomirom Nikolićem, naprednjakom i sinom nekadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, odbija bilo kakvu komunikaciju sa medijima, na bilo koju temu. Nikolić se kvartalno pojavljuje na televiziji, koja je u vlasništvu grada i ništa pored toga, tvrdi ona.

Vitomir Ognjanović, osnivač i direktor Južnih vesti iz Niša, preneo je iskustvo svog medija, koji opstaje zahvaljujući tome što su njegovi osnivači i menadžeri u drugim uspešnim poslovima. Južne vesti, tako, pored vesti nude i različite vrste usluga.

"Budući korak za medije je da oni polako prelaze u pluagencijske organizacije i da nude određene usluge klijentima gde mogu da iskoriste potencijale", rekao je Ognanović i dodao.

"Mediji moraju malo da se otrgnu iz navika koje se vuku, da možete da se oslone samo na lokalne oglašivače i da živite od projekta do projekta. Mora da se proširi delatnost. To ne može preko noći da se desi i ne postoji jasan model, koji može kod svih medija da se iskoristi i mi pokušavamo da ga nađemo", kazao je on.

Ilir Gaši se, međutim, usprotivio takvom modelu kao poželjnom.

"Frapantno mi je kad saznajem da mediji poput Južnih vesti, najsnažniji lokalni mediji u Srbiji, preživaljavaju zahvaljujući poslu koji nije medijski posao. Dovoljno je teško biti novinar da bi razmišljao da otvoriš pekaru ili programersku kuću. Nepostojanje lokalnog medijskog tržišta je u samoj srži ovde", rekao je Gaši i podsetio da se država, vidljivo i nevidljivo, meša u tržište.

"Najveći oglašivać i izvor novca koji kroz donacije i subvencije ulazi u medije - onemogućava svima da pristupe tom novcu na jednak način i favorizuje neke. Država može taj problem da reši, ne treba da se meša na tržište, treba da postavi okvir koji će funkcinisati na slobodni način", rekao je on i upozorio da, ipak, slobodno tržište nije dovoljna garancija kvaliteta javnog informisanja koje se traži.

"Dugoročno, izlaz je u nekoj vrsti javnog finansiranja. Pitanje i uvek problem - kako ostaviti tok novca, a skloniti tok kontrole", rekao je Gaši.

Slavica Trifunović, pomoćnica ministra za informisanje i medije, složila se da je osnovni problem lokalnih medija finansijske prirode. Rekla je da je radila u lokalnom mediju dok je trajala priprema za privatizaciju i da je bila protiv toga da država potpuno izađe iz medija.

"Sada su mediji odjednom potpuno okrenuti tržištu i na njemu ne mogu da se snađu. Prešlo se na projektno sufinansiranje, ali se to svelo na dobru volju lokalnih samouprava, da li žele da izdvoje novac. Projektno sufinansiranje nije sufinansiranje medija, nego samo određenih projekata", rekla je ona.

Ipak, devastacija lokalnih medija nije došla posle privatizacije, već je počela ranije, zaključila je Trifunović.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG