Način na koji predsednik Barak Obama reaguje na krizu u Ukrajini će bez sumnje imati efekta na to kako javnost ocenjuje njegovo rešavanje ključnih problema američke spoljne politike. Obamina popularnost je prema rezultatima nekoliko ispitivanja javnog mnjenja pala na najniži nivo do sada, što bi moglo da ima direktan uticaj na kongresne izbore u novembru.
Dok Rusija ojačava poziciju na Krimu preuzimajući kontrolu nad ukrajinskom mornaričkom bazom, Barak Obama se susreće sa najtežim spoljnopolitičkim testom od kada je preuzeo dužnost predsednika.
“Sjedinjene Države stoje uz narod Ukrajine i njihovo pravo da odlučuju o sopstvenoj sudbini”.
Kao i svi predsednici, Obama rešava ogroman broj problema u isto vreme.
Što se tiče ekonomije, predsednik je nedavno potpisao izvršnu uredbu kojom se povećava broj radnika koji su kvalifikovani da primaju platu za prekovremeni rad.
Kada se radi o spoljnoj politici, među onima koji su nedavno posetili Belu kuću našli su se palestinski predsednik i premijer Irske.
“Ima malo zemalja na svetu, gde je su veze između ljudi toliko jake”, poručio je tom prilikom Obama.
Predsednik je takođe iskoristio vreme da promoviše svoj novi zakon o zdravstvenoj zaštiti među mladim ljudima, tako što se pojavio se u humorističkoj emisiji na internetu, koja je emitovana na Jutjubu.
“Kakav je osećaj biti poslednji crni predsednik?”, pitao je Obamu komičar Zak Galifanakis.
“A kakav je osećaj da vam je ovo poslednji put da razgovarate sa predsednikom”?, uzvratio je Obama.
Kriza u Ukrajini došla je u momentu kada je popularnost predsednika Obame pala na najniži nivo do sada, kaže Kerol Doerti iz centra za istraživanje Pju.
“U najboljem slučaju oko 40 odsto građana je zadovoljno njegovim radom, što nije dobar znak za predsednika u šestoj godini predsedavanja, koji želi da osvoji mesta u Kongresu”.
Američki predsednik je takođe pod pritiskom republikanaca iz Kongresa koji žele čvršći stav prema Rusiji, poput senatora iz Tenesija - Boba Korkera.
“Ovo je odlučujući momenat za nas i Evropu i moramo da budemo jaki”.
Kritike dolaze i od republikAnaca koji će se možda kandidovati za Obamin položaj 2016. godine, kao što je senator iz države Florida - Marko Rubio.
“Ne možemo da ignorišemo činjenicu da nas je pogrešna spoljna politika u poslednjih nekoliko godina dovela do ovoga gde se sada nalazimo, jer imamo predsednika koji veruje da može da rešava globalna pitanja samo snagom svoje ličnosti”.
Specijalni kongresni izbori u Floridi doneli su pobedu republikancima, što je podstaklo nova strahovanja među demokratama da će predsednikova nepopularnost negativno uticati na njih u novembru. Analitičar Džon Fortije kaže:
“To je oblast za koju predsednici brinu, a brinu zbog kongresnih izbora i toga da bi njihova popularnost mogla da utiče na stranku i da na kraju ugrozi njegovu većinu u Kongresu”.
Većina stručnjaka predviđa da će republikanci zadržati većinu u Predstavničkom domu, a da će demokrate imati težak zadatak da sačuvaju višak mesta u Senatu.
Obama se nada da će uspeti da izbegne istorijski trend prema kojem predsednici tokom drugog mandata na kongresnim izborima obično izgube kongresna mesta.
Dok Rusija ojačava poziciju na Krimu preuzimajući kontrolu nad ukrajinskom mornaričkom bazom, Barak Obama se susreće sa najtežim spoljnopolitičkim testom od kada je preuzeo dužnost predsednika.
“Sjedinjene Države stoje uz narod Ukrajine i njihovo pravo da odlučuju o sopstvenoj sudbini”.
Kao i svi predsednici, Obama rešava ogroman broj problema u isto vreme.
Što se tiče ekonomije, predsednik je nedavno potpisao izvršnu uredbu kojom se povećava broj radnika koji su kvalifikovani da primaju platu za prekovremeni rad.
Kada se radi o spoljnoj politici, među onima koji su nedavno posetili Belu kuću našli su se palestinski predsednik i premijer Irske.
“Ima malo zemalja na svetu, gde je su veze između ljudi toliko jake”, poručio je tom prilikom Obama.
Predsednik je takođe iskoristio vreme da promoviše svoj novi zakon o zdravstvenoj zaštiti među mladim ljudima, tako što se pojavio se u humorističkoj emisiji na internetu, koja je emitovana na Jutjubu.
“Kakav je osećaj biti poslednji crni predsednik?”, pitao je Obamu komičar Zak Galifanakis.
“A kakav je osećaj da vam je ovo poslednji put da razgovarate sa predsednikom”?, uzvratio je Obama.
Kriza u Ukrajini došla je u momentu kada je popularnost predsednika Obame pala na najniži nivo do sada, kaže Kerol Doerti iz centra za istraživanje Pju.
“U najboljem slučaju oko 40 odsto građana je zadovoljno njegovim radom, što nije dobar znak za predsednika u šestoj godini predsedavanja, koji želi da osvoji mesta u Kongresu”.
Američki predsednik je takođe pod pritiskom republikanaca iz Kongresa koji žele čvršći stav prema Rusiji, poput senatora iz Tenesija - Boba Korkera.
“Ovo je odlučujući momenat za nas i Evropu i moramo da budemo jaki”.
Kritike dolaze i od republikAnaca koji će se možda kandidovati za Obamin položaj 2016. godine, kao što je senator iz države Florida - Marko Rubio.
“Ne možemo da ignorišemo činjenicu da nas je pogrešna spoljna politika u poslednjih nekoliko godina dovela do ovoga gde se sada nalazimo, jer imamo predsednika koji veruje da može da rešava globalna pitanja samo snagom svoje ličnosti”.
Specijalni kongresni izbori u Floridi doneli su pobedu republikancima, što je podstaklo nova strahovanja među demokratama da će predsednikova nepopularnost negativno uticati na njih u novembru. Analitičar Džon Fortije kaže:
“To je oblast za koju predsednici brinu, a brinu zbog kongresnih izbora i toga da bi njihova popularnost mogla da utiče na stranku i da na kraju ugrozi njegovu većinu u Kongresu”.
Većina stručnjaka predviđa da će republikanci zadržati većinu u Predstavničkom domu, a da će demokrate imati težak zadatak da sačuvaju višak mesta u Senatu.
Obama se nada da će uspeti da izbegne istorijski trend prema kojem predsednici tokom drugog mandata na kongresnim izborima obično izgube kongresna mesta.