Iako su Amerikanci ponosni na svoju demokratiju, neki govore da izborni sistem nije onakav kakav bi trebalo da bude. Izveštaji o dugim redovima na biračkim mestima su naveli predsednika Baraka Obamu da zatraži reformu načina na koji Amerikanci glasaju.
Predsednik Obama, proslavljajući svoj ponovni izbor u novembru, priznao je da je preveliki broj ljudi predugo čekao u redu za glasanje.
„Bez obzira da li ste glasali prvi put ili čekali dugo u redu – to mora da se promeni.“
U Govoru o stanju unije u februaru, predednik je rekao da dugi redovi na biračkim mestima predstavljaju izdaju američkih ideala. Ispričao je priču o 102 godine staroj Desilajn Viktor iz Majamija u Floridi.
„Kada je Desilajn došla na svoje biračko mesto, rečeno joj je da će možda morati da čeka šest sati. I dok je vreme prolazilo, nije se brinula za svoje umorno telo ili noge koje su je bolele, nego je razmišljala da li će ljudi kao što je ona imati priliku da iskažu svoju volju.“
Predsednik Obama je objavio da je formirana nova komisija koja će proučavati izborni proces, na čelu sa advokatima iz kampanje 2012. i njegovim republikanskim protivkandidatom Mitom Romnijem.
Dok komisija traži rešenja, drugi raspravljaju o tome šta je u stvari pogrešno u američkom izbornom procesu. U vašingtonskoj Fondaciji „Heritidž“, visoki pravni savetnik Hans fon Spakovski kaže da je predsednik Obama preuveličao problem.
„Postoji mit da su svi morali da čekaju u dugim redovima da bi glasali na izbornima prošlog novembra. Znamo da to nije tačno. Masačusetski institut za tehnologiju je to istražio i prosečno čekanje širom zemlje bilo je svega 14 minuta.“
Medjutim, najstarija demokratija na svetu može bolje, kaže Dejvid Beker iz organizacije Pju, koja pomaže državama da poboljšaju proces glasanja. On kaže da redovi jesu dugački i za to okrivljuje zastareli sistem registracije birača.
„Netačni i zastareli birački spiskovi su primarni razlog za probleme na biračkim mestima, duge redove, provizorne izborne listiće i druge stvari koje dovode do kašnjenja i dodatnih troškova.“
Beker se zalaže za veću automatizaciju procesa, kao i za povećanje broja država u kojim birači mogu da se registruju preko interneta. Fon Spakovski kaže da mnoge države već uvode reforme, međusobno proveravaju da li se birač preselio ili je registrovan u još nekoj državi. On takodje navodi da pomenuta predsednikova komisija duplira rad postojećeg vladinog odbora, čija mesta predsednik nije popunio.
„Već postoji federalna agencija koja se zove Američka komisija za pomoć na izborima, koju je Kongres osnovao 2002. godine, čiji je zadatak upravo da državama preporuči najbolji izborni postupak.“
Medjutim, Dejvid Beker se nada da će komisija predsednika Obame poboljšati situaciju.
„Kada ljudi na nivou države, na nacionalnom nivou, odluče da je ovo važno, da je naša američka demokratija svetionik za ostatak sveta i da nam je dužnost da to sredimo i poboljšamo u svojoj zemlji, onda je to pozitivno i mislim da će predsednikova komisija doprineti tome.“
Ukoliko se to dogodi, Desilajn Viktor i drugi birači će na budućim izborima daleko lakše ostvariti svoje biračko pravo.
dap
Predsednik Obama, proslavljajući svoj ponovni izbor u novembru, priznao je da je preveliki broj ljudi predugo čekao u redu za glasanje.
„Bez obzira da li ste glasali prvi put ili čekali dugo u redu – to mora da se promeni.“
U Govoru o stanju unije u februaru, predednik je rekao da dugi redovi na biračkim mestima predstavljaju izdaju američkih ideala. Ispričao je priču o 102 godine staroj Desilajn Viktor iz Majamija u Floridi.
„Kada je Desilajn došla na svoje biračko mesto, rečeno joj je da će možda morati da čeka šest sati. I dok je vreme prolazilo, nije se brinula za svoje umorno telo ili noge koje su je bolele, nego je razmišljala da li će ljudi kao što je ona imati priliku da iskažu svoju volju.“
Predsednik Obama je objavio da je formirana nova komisija koja će proučavati izborni proces, na čelu sa advokatima iz kampanje 2012. i njegovim republikanskim protivkandidatom Mitom Romnijem.
Dok komisija traži rešenja, drugi raspravljaju o tome šta je u stvari pogrešno u američkom izbornom procesu. U vašingtonskoj Fondaciji „Heritidž“, visoki pravni savetnik Hans fon Spakovski kaže da je predsednik Obama preuveličao problem.
„Postoji mit da su svi morali da čekaju u dugim redovima da bi glasali na izbornima prošlog novembra. Znamo da to nije tačno. Masačusetski institut za tehnologiju je to istražio i prosečno čekanje širom zemlje bilo je svega 14 minuta.“
Medjutim, najstarija demokratija na svetu može bolje, kaže Dejvid Beker iz organizacije Pju, koja pomaže državama da poboljšaju proces glasanja. On kaže da redovi jesu dugački i za to okrivljuje zastareli sistem registracije birača.
„Netačni i zastareli birački spiskovi su primarni razlog za probleme na biračkim mestima, duge redove, provizorne izborne listiće i druge stvari koje dovode do kašnjenja i dodatnih troškova.“
Beker se zalaže za veću automatizaciju procesa, kao i za povećanje broja država u kojim birači mogu da se registruju preko interneta. Fon Spakovski kaže da mnoge države već uvode reforme, međusobno proveravaju da li se birač preselio ili je registrovan u još nekoj državi. On takodje navodi da pomenuta predsednikova komisija duplira rad postojećeg vladinog odbora, čija mesta predsednik nije popunio.
„Već postoji federalna agencija koja se zove Američka komisija za pomoć na izborima, koju je Kongres osnovao 2002. godine, čiji je zadatak upravo da državama preporuči najbolji izborni postupak.“
Medjutim, Dejvid Beker se nada da će komisija predsednika Obame poboljšati situaciju.
„Kada ljudi na nivou države, na nacionalnom nivou, odluče da je ovo važno, da je naša američka demokratija svetionik za ostatak sveta i da nam je dužnost da to sredimo i poboljšamo u svojoj zemlji, onda je to pozitivno i mislim da će predsednikova komisija doprineti tome.“
Ukoliko se to dogodi, Desilajn Viktor i drugi birači će na budućim izborima daleko lakše ostvariti svoje biračko pravo.
dap