Američki predsednik Barak Obama izrazio je zabrinutost povodom aktuelne situacije u Ukrajini, rekavši da se Sjedinjene Države plaše da bi posle aneksije Krima, Rusija sada mogla da počne da ulazi dublje u Ukrajinu. Za to vreme u Ukrajini, zakonodavci su razrešili dužnosti ministra odbrane u prelaznoj vladi.
Drugog, završnog dana samita o nuklearnoj bezbednosti u Hagu, američki predsednik Barak Obama nastavio je kampanju pridobijanja podrške za dodatnu izolaciju Rusije. Govoreći o krizi u Ukrajini, Obama je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa holandskim premijerom, Markom Ruteom istakao da zainteresovanost Rusije da kontroliše Ukrajinu nije ništa novo i da je aneksija Krima nedovršen posao imajući u vidu da poluostrvo nije međunarodno priznato.
„Ideja da bi referendum, koji je traljavo organizovan za dve nedelje, nekako mogao da opravda otcepljenje Krima i aneksiju od strane Rusije – i da bi mogao da bude punovažan proces, ja mislim da većina sveta to odbacuje“.
Američki predsednik je još rekao da je Vašington zabrinut zbog mogućeg dubljeg zadiranja Rusije u Ukrajinu, ali je dodao da bi to bio loš izbor za Rusiju imajući u vidu da Sjedinjene Države i Evropska unija planiraju uvođenje dodatnih sankcija Moskvi ukoliko to bude neophodno.
Nemačka kancelarka, Angela Merkel je tokom obraćanja prisutnima na samitu u Hagu optužila Moskvu da nije ispoštovala memorandum iz Budimpešte koji su 1994. potpisale Sjedinjene Države, Velika Britanija i Rusija, a čime se Ukrajini garantuje teritorijalni integritet.
“Činjenica da je Rusija, kao nacija koja se obavezala na zaštitu teritorijalnog integriteta, pogotovo Ukrajine, povredila teritorijalni integritet na taj način, je svakako loš primer za međunarodnu zajednicu. Nadam se da ovo neće poslužiti kao primer drugima, ali opasnost postoji”.
Na marginama nuklearnog samita, ruski šef diplomatije, Sergej Lavrov sastao se po prvi put sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova, Andrijom Deščicijom. Lavrov je posle sastanka novinarima rekao da je svom ukrajinskom kolegi predočio korake koje Moskva smatra da bi nova ukrajinska vlada trebalo da preduzme u cilju rešenja krize.
Ranije danas, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, nazvao je odluku svetskih sila da odstrane Moskvu iz grupe 8 industrijalizovanih zemalja “kontraproduktivnom”. Predstavnici sedam zemalja članica grupe G8, juče su se složili da će održati sopstveni samit Grupe 7 u junu u Briselu, umesto ranije planiranog sastanka G8, koji je trebalo da se održi u Rusiji.
U zajedničkom saopštenju te grupe koju čine lideri Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana navodi se da se učešće Rusije u G8 suspenduje dok Moskva ne promeni “svoj kurs”. Ruski šef diplomatije je međutim rekao da neće biti velika tragedija ukoliko Rusija bude isključena iz koalicije.
U međuvremenu u Ukrajini traju tenzije, a vršilac dužnosti šefa OEBS-a, poljski diplomata Adam Kobijeracki je novinarima u Kijevu rekao da je ta organizacija već počela sa razmeštanjem svojih posmatrača širom zemlje.
“Poslali smo te ljude da nadgledaju situaciju i izveštavaju o tome šta vide, kako bismo utvrdili činjenice i pokušali da dobijemo što jasniju sliku o situaciji na terenu, a da bismo na osnovu toga mogli da doprinesemo smanjenju eskalacije tenzija i stabilizaciji situacije u Ukrajini”.
Takođe danas, ukrajinski parlament je otpustio vršioca dužnosti ministra odbrane, Igora Tenijuka na njegov zahtev, zbog kritika da nije pravilno postupio pri povlačenju ukrajinskih vojnih trupa sa Krima.
Drugog, završnog dana samita o nuklearnoj bezbednosti u Hagu, američki predsednik Barak Obama nastavio je kampanju pridobijanja podrške za dodatnu izolaciju Rusije. Govoreći o krizi u Ukrajini, Obama je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa holandskim premijerom, Markom Ruteom istakao da zainteresovanost Rusije da kontroliše Ukrajinu nije ništa novo i da je aneksija Krima nedovršen posao imajući u vidu da poluostrvo nije međunarodno priznato.
„Ideja da bi referendum, koji je traljavo organizovan za dve nedelje, nekako mogao da opravda otcepljenje Krima i aneksiju od strane Rusije – i da bi mogao da bude punovažan proces, ja mislim da većina sveta to odbacuje“.
Američki predsednik je još rekao da je Vašington zabrinut zbog mogućeg dubljeg zadiranja Rusije u Ukrajinu, ali je dodao da bi to bio loš izbor za Rusiju imajući u vidu da Sjedinjene Države i Evropska unija planiraju uvođenje dodatnih sankcija Moskvi ukoliko to bude neophodno.
Nemačka kancelarka, Angela Merkel je tokom obraćanja prisutnima na samitu u Hagu optužila Moskvu da nije ispoštovala memorandum iz Budimpešte koji su 1994. potpisale Sjedinjene Države, Velika Britanija i Rusija, a čime se Ukrajini garantuje teritorijalni integritet.
“Činjenica da je Rusija, kao nacija koja se obavezala na zaštitu teritorijalnog integriteta, pogotovo Ukrajine, povredila teritorijalni integritet na taj način, je svakako loš primer za međunarodnu zajednicu. Nadam se da ovo neće poslužiti kao primer drugima, ali opasnost postoji”.
Na marginama nuklearnog samita, ruski šef diplomatije, Sergej Lavrov sastao se po prvi put sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova, Andrijom Deščicijom. Lavrov je posle sastanka novinarima rekao da je svom ukrajinskom kolegi predočio korake koje Moskva smatra da bi nova ukrajinska vlada trebalo da preduzme u cilju rešenja krize.
Ranije danas, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, nazvao je odluku svetskih sila da odstrane Moskvu iz grupe 8 industrijalizovanih zemalja “kontraproduktivnom”. Predstavnici sedam zemalja članica grupe G8, juče su se složili da će održati sopstveni samit Grupe 7 u junu u Briselu, umesto ranije planiranog sastanka G8, koji je trebalo da se održi u Rusiji.
U zajedničkom saopštenju te grupe koju čine lideri Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana navodi se da se učešće Rusije u G8 suspenduje dok Moskva ne promeni “svoj kurs”. Ruski šef diplomatije je međutim rekao da neće biti velika tragedija ukoliko Rusija bude isključena iz koalicije.
U međuvremenu u Ukrajini traju tenzije, a vršilac dužnosti šefa OEBS-a, poljski diplomata Adam Kobijeracki je novinarima u Kijevu rekao da je ta organizacija već počela sa razmeštanjem svojih posmatrača širom zemlje.
“Poslali smo te ljude da nadgledaju situaciju i izveštavaju o tome šta vide, kako bismo utvrdili činjenice i pokušali da dobijemo što jasniju sliku o situaciji na terenu, a da bismo na osnovu toga mogli da doprinesemo smanjenju eskalacije tenzija i stabilizaciji situacije u Ukrajini”.
Takođe danas, ukrajinski parlament je otpustio vršioca dužnosti ministra odbrane, Igora Tenijuka na njegov zahtev, zbog kritika da nije pravilno postupio pri povlačenju ukrajinskih vojnih trupa sa Krima.