Linkovi

Novine u Srbiji pozitivnije prema Rusiji nego prema EU


Ilustracija

Naslovne strane novina u Srbiji prrate trend pozitivnog pisanja o Ruskoj Federaciji, a negativnog o Evropskoj uniji,a uglavnom su okupirane političkim temama nastalim bez obzira na delovanje političkih aktera, pokazalo je istraživanje je Kvartalnog Medijametara.

Istraživanje je obuhvatilo period januar-mart ove godine, kada se odvijala predsednička izborna kampanja,a na naslovnicama dnevnih novina našla su se 2.403 teksta, pre svega iz sfere politike, društva i ekonomije.

Medijska analitičarka iz Medijametra Danica Laban navodi da su istraživači uočili da povod za teme više dolazi iz redakcija, a manje od političara vlasti ili opozicije.

"Više povoda se osmišljava u redakcijama, nego što nastaje delovanjem aktera na politčkoj sceni. Ta fikcija i interpretacija dominira u načinu na koji nastaju tekstovi," rekla je Laban.

Najzastupljenija tema na srpskim naslovnicama je politički život u našoj zemlji, pa se tako 73 odsto njih odnosilo na predsedničke izbore, što je čak 778 tekstova.

"Mediji su uglavnom u neutralnom kontekstu izveštavali o toj temi, osim Informera, koji je tri četvrtine tekstova pisao u negativnom vrednosnom kontekstu," rekla je Laban.

Iako je očekivanje da izveštaji u najvećoj meri budu izbalansirani, Laban ukazuje da je slika zapravo drugačija, pošto balans ima svega jedna četvrtina objavljenih izveštaja.

Najmanje celovitog i objektivnog izveštavanja, sa najmanje dve strane ima u Kuriru i Infomeru (oko tri odsto su balansirani tekstovi), najviše u Večernjim Novostima (oko 34 odsto), dok je u Danasu najviše neutralnih tekstova (88,5 odsto), navodi se u izveštaju.

Od političara, najveći broj tekstova na naslovnicama, 835, imao je Vučić, a skoro četvrtina (201) objavljena je u antivladinom dnevnom listu Danas, rezultat je istraživanja.

Slede Tomislav Nikolić (355) i Ivica Dačić (235), a od opozicionih predsedničkih kandidata u dnevnoj štampi najviše su bili zastupljeni Vuk Jeremić (323), Saša Janković (316) i Vojislav Šešelj (203).

Laban je podvukla da je o Vučiću napisano 40 pozitivnih i 34 negativna teksta, o Nikoliću najviše negativnih (41 tekst), dok su najmanje zastupljeni akteri Vlade Srbije bili Milan Krkobabić i Vanja Udovičić (po sedam tekstova).

"Vučić je najviše pozitivnih tekstova imao u Informeru, 11, u Alo, osam, Večernjim novostima i Kuriru po sedam, u Politici pet, dva u Blicu, a u Danasu nijedan. Danas je o Vučiću imao 25 negativnih tekstova, a Blic devet," rekla je Laban.

O opoziciji, dodala je, objavljeno je oko 11 odsto pozitivnih, 88.5 neutralnih i 10.5 negativno konotiranih tekstova.

Srpski mediji imaju trend pisanja, pre svega, pozitivnih tekstova o Ruskoj Federaciji, a negativnih o Evropskoj uniji, dodala je Laban, iako, kako je rekla, u prethodnom kvartalu te teme nisu bile među prvih deset kojima su se novine bavile.

"Ali način na koji mediji tretiraju te teme je jednak iz kvartala u kvartal. Dominiraju pozitivni tekstovi o Rusiji. Ovog puta ima nešto manje negativnih koji se odnose na EU, ali generalno, to je trend, da ima mnogo više pozitivnih koji se odnose na Rusiju," primetila je Laban.

Autor diskurzivne analize u srpskim nedeljnicima, Dejan Vuk Stanković konstatovao je da je sva periodična štampa mogla slobodno o svemu da piše, da imaju svoj pristup i način na koji će da plasiraju teme.

Nedeljnici su, navodi se u Izveštaju, bili aktivni učesnici predsedničke izborne kampanje, učestvujući u direktnoj promociji opozicionih predsedničkih kandidata Saše Jankovića i Vuka Jeremića, predviđajući njihove pobede, dok su prema Aleksandru Vučiću vodili negativnu kampanju.

Kako je objasnio, analiza je pokazala da su nedeljnici uglavnom dominantno kritički prema vlasti, od čega Vreme i NIN radikalno kritički, Novi magazin i Nedeljnik umereno, a razumevanje pokazuje Pečat.

On je kao interesantan podatak naveo činjenicu da nijedan nedeljnik nije uradio intervju sa predsedničkim kandidatom vlasti Aleksandrom Vučićem, već da su to činili samo sa onim koji dolaze iz redova opozicije, čime su, naglasio je, pokazali otvorenu podršku opozicionom diskursu.

Stanković je konstatovao da su nedeljnici vlast posmatrali isključivo kroz prizmu Vučića, kojeg su predstavljali negativno i autoritarno, dok su paralelno razvijali diskurs o neravnopravnim mogućnostima učešća u političkoj trci za predsednika i time pokušali da delegitimišu taj izborni postupak.

On je dodao i da je opozicija prikazana negativno, ali da su motivi bili drugačiji i da je kritika zapravo ukazivala da su nedorasli demokratskom postupku i vladanju državom, kao i žal što nemaju više utemeljenja u glašačkom telu.

Odlika svih nedeljnika, prema analizi, je sadržinska i retorička isključivost i ubedljiva dominacija polemike nad dijalogom.

Takođe, na naslovnim stranama dnevne štampe i dalje se izrazito negativno izveštava o regionalnim odnosima, javnost se stalno podseća na sukobe i nerešena pitanja.

Čak petina svih tekstova o regionu je negativno konotirana, a najveći procenat negativnih tekstova ponovo imaju "hrvatske vlasti".

Istraživanje je obuhvatilo tekstove sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo! i Informer, te nedeljnika Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik i Pečat.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG