Nadležni organi retko pokreću postupke i još ređe presuđuju protiv medija zbog kršenja pretpostavke nevinosti, ne kažnjava se ni emitovanja skarednih programa, dok nezavisni mediji bivaju iscrpljeni parničnim postupcima. Takođe, suđenja novinare ometaju u obavljanju posla u interesu javnosti, a neujednačena sudska praksa i visoki zahtevi za odštetu, koji se kreću od 100.000 pa do dva i po miliona dinara, za posledicu mogu da imaju i gašenje medija, autocenzuru i strah, kaže se u istraživanju Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) o iskustvu novinara u sudskim postupcima.
Stranke se često pozivaju na standarde Evropskog suda za ljudska prava, ali sudovi te standarde retko uzimaju u razmatranje prilikom donošenja odluka, rekao je pravni savetnik YUKOM-a Milan Filipović.
Govoreći o zahtevima za odštetu, Filipović je rekao da se stiče utisak da su oni tendenciozno postavljeni i da nisu zasnovani na objektivnim kriterijumima, "što se čini da je dodatan vid pritisaka na novinare. Na to ukazuju i sami novinari”.
Tako vođenje postupaka iscrpljuje materijalne resurse novinara i medija zbog čega u pojedinim slučajevima dolazi do gašnja medija, nastavio je Filipović i dodao da je uočeno da postoji veliki prostor za ubrzanje postupaka pred Ustavnim sudom, naročito kada je reč o politički osetljivim postupcima vezanim za slobodu medija, ali i velika razlika u dužini trajanja postupaka.
YUKOM zato preporučuje da treba raditi na stalnoj edukaciji sudija o primeni Evropske konvecnije o ljudskim pravima, na stalnoj edukaciji novinara koji izveštavaju o sudskim postupcima i na ujednačavnju sudske prakse u pogledu dosuđene naknade štete priikom koje treba voditi računa o ekonomskoj moći medija kako kazna ne bi dovela do gašenja medija.
Advokatica YUKOM-a Kristina Todorović ocenila je da su sudski troškovi i neujednačena sudska praksa glavna prepreka zbog koje novinari ne mogu da se adekvatno štite pred sudom. Pred nacionalni sudovima, objasnila je, pojavljuju situacije da se za isto činjenično stanje donose suprotne odluke.
“To je tako jer je na sudiji slobodna procena da li je određeni izraz korišćen u tekstu podoban da povredi ugled nekog lica. Taj prostor za diskrecionu ocenu otvara prostor za eventualni politički uticaj”, kazala je ona.
"Ako prepustimo novinarima koji su u strahu da nas informišu onda se plašim da će izbori, kao praznik demokratije, postati dan žalosti demokratije i da osnovna funkcija novinara u društvu neće biti ostvarena, te da ćemo ostati na formalnoj, ali ne i suštinskoj demokratij", kazao je predstavnik Fondacije za otvoreno društvo Srđan Đurović.
Sudije se, nastavio je, bave pravnom odgovornošću protiv počinioca različitih krivičnih dela, a novinari političkom odgovornošću nosilaca vlasti i odgovornošću onih koji imaju moć da donose odluke.
Nezavisnost i nepristrasnost
Dok osim o političkom pritisku, novinari sumnjaju i na neznanje sudija, sudija Apelacionog suda i potpredsednik Društva sudija Srbije, Omer Hadžiomerović, smatra da je problem ukoliko se samo javi takva sumnja.
Sud treba da bude nezavisan, ali mora i da ostavlja utisak nezavisnosti i da ima poverenje javnosti da je nezavistan. "Čim postoji problem, čim se sumnja u njegovu nezavisnost, pa i stručnost, onda mi imamo ozbiljan problem koji moramo da otklonimo”, poručuje on.
Svedočanstva novinara o sudskim procesima
Evidentan je vid političkog pritiska kada se u postupku nađe neki od najviših državnih funkcionera, rečeno je na predstavljanju rezultata i posebno pomenuta tužba za povredu časti i ugleda koju je protiv nedeljnika NIN podneo ministar Nebojša Stefanovića, te različite presude Višeg i Apelacionog suda.
Atmosfera sa jedinog održanog ročišta u Višem sudu nagoveštavala je epilog suđenja, rekla je autorka inkriminisanog teksta o glavnom "Fantomu iz Savamale", Sandra Petrušić.
“To je bila privatna režija SNS-a, to celo suđenje, počev od cirkusa koji je bio ispred sudnice, do toga da je bilo otvoreno suđenje", rekla je ona i podsetila da su dva čoveka, koja nisu pripadnici sudske straže, stajala na vratima sudnice i u nju puštali isključivo funkcionere SNS-a. U sudnicu nije pušten ni predstavnik OEBS-a. "Na kraju nisu hteli da puste mene jer me nisu prepoznali, pa je bilo malo natezanja", rekla je Petrušić i napomenula da je presuda stigla samo mesec dana kasnije.
"Ja sam optužena zato što nisam postupila sa novinarskom pažnjom i nisam zvala SNS da pitam da li je Stefanović glavni fantom iz Savamale. Legitimni izvor o tome kako postupa ministar u državi je SNS", ističe novinarka NIN-a. Tu presudu je preinačio Apelacioni sud u žalbenom postupku, što Petrišić smatra hrabrom odlukom.
Za razliku od navedenog, sudski postupci u kojima su akteri novinari predugo traju, navodi advokatica Kristina Todorović iz YUKOM-a.
“Po meni se radi često i o vrsti političkih pritisaka na novinare kako bi ih zaustavili da rade, da izveštavaju javnost o realnom stanju stvari i samim tim, pošto govore ono što ne bi trebalo i što nije poželjno da se čuje, oni se smatraju politički nepodobnim i to je jedna vrsta pritiska na same novinare”, objašnjava Todorović.
Novinarka Antonela Riha ispričala je svoje iskustvo dobijanja otkaza u NIN-u, odnosno u kompaniji koja poseduje taj nedeljnik, Ringier Aksel Špringeru. "Očekivala sam smenu jer se nisam slagala sa urednikom u to vreme i to bi bilo OK, ali sam dobila otkaz uz usmeno obrazloženje da sam najgori novinar u redakciji , a formalno je rečeno da se ukida mesto urednika pol rubrike", rekla je ona. Tužila je RAS uz pravnu pomoć iz YUKOM-a i njen slučaj se pred sudom bliži kraju.
Tatjana Vojtehovski sa TV Prva ispričala je svoje iskustvo nakon dobijenih pretnji da će biti ubijena. Tužilac je, nakon što je ona slučaj prijavila policiji, ocenio da pretnje streljanjem koje je dobila - nisu pretnje, nego uvrede. Prema njenim rečima, nju je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prozvao u jednoj emisiji ocenivši da "sve što radi, radi protiv držve Srbije". Nakon toga su učestale pretnje smrću i uvrede na društvenim mrežama.
U drugom slučaju, u kom ju je tužio vladika SPC Kačavenda, sud je prihvatio tužbeni zahtev vladike u kome on navodi da Vojtehovski u svojoj emisiji ruši ugled cele Srpske pravoslavne crkve. "Moram da se molim bogu da sudija kog dobijem naginje pravu, a ne SPC", rekla je ona. Ona je i povodom ovog slučaja dobijala ozbiljne i direktne preće smrću.
"Onda kad naletim noću na nekog sa kapuljačom, shvatim da to nije stvar 'onlajn si i blokiraj budalu', nego te osobe znaju kako mi izgledamo, a mi ne znamo kako izgledaju. Ti ljudi će pomisliti da čine dobru stvar za Srbiju ako se nama nešto dogodi, jer mi smo 'antidržavni elementi, izdajnici, plaćenici Sorosa' i da trebal lišti ovaj svet 'takvog zla'", rekla je Vojtehovski.
Novinar N1 televizije, Nikola Radišić, ispričao je svoje iskustvo u procesu koji je protiv njega i njegove tadašnje kuće, B92, pokrenuo bivši i osuđeni direktor Radio televizije Srbije, Dragoljub Milanović, o čemu možete čitati ovde.
Apelacioni sud je presudio u korist Milanoviću, ali je Viši sud tu presudu preinačio i oslobodio Radišića i B92.
"Jedno tumačenje da je Apelacioni sud to namerno uradio, što je skandal. Drugo da ne znaju šta rade, što je opet skandal. Mislim da u sudovima nemamo dovoljnu podršku, ima sudija koje vrlo cenim i onih koji mislim da ne znaju da rade, ili nemaju dovoljno hrabrosti da rade svoj posao", rekao je Radišić.