Linkovi

Evolucija mikroorganizama - novi pogled na Darvina

  • Đorđe Putić

Darvinova teorija evolucije kaže da su ljudi evoluirali kao odvojena vrsta. Međutim, moderna nauka zna da smo mi, zajedno sa svim ostalim bićima, oduvek živeli u simbiozi sa velikim brojem mikroorganizama, unutar i izvan našeg tela, takozvani holobiont. Jedan naučnik kaže da činjenica da smo se razvijali zajedno, poziva na preispitivanje Darvinovih teza.

Teorija halogenoma je novi način posmatranja evolucije, koji proširuje Darvinovo viđenje. Teorija se pojavila na početku 21. veka kada su istraživači dokazali da zdravo ljudsko telo ima hiljade milijardi bakterija, koje su zajedno poznate kao ljudska mikrobiota.

Mikroorganizmi su se pojavili na zemlji mnogo ranije od ljudi, a nova teorija zaključila je da smo svi evoluirali u simbiozi, jedni sa drugima.

“To znači da umesto biti u jednostavnoj zdravoj konkurenciji i prirodnoj selekciji, koja dovodi do onoga što smo, radi se zapravo o saradnji između mikroorganizama i nas samih. Uvek se radi o ćelijama. Ćelijama koje imaju svrhu i zajednički stvaraju vrstu organizama kakvi smo mi”, kaže Vilijam Miler, evolucioni biolog.

Vilijam Miler, lekar koji ima privatnu ordinaciju već 30 godina i autor nove knjige “Mikrokosmos iznutra” kaže da su naučnici nedavno otkrili da su naše ćelije i mikroorganizmi na neki način veoma inteligentni. Miler je govorio za Glas Amerike putem Skajpa.

“Mikroorganizmi i naše ćelije su agencije za rešavanje problema i to je ono što čini potpunu razliku. Moja poenta je da mi imamo život sličan vanzemaljcima unutar sebe, na nama, intimno povezan sa nama, koji nas čini nas onim što smo. To je toliko drugačije od nas, da nemamo ideju kako da komuniciramo s tim”.

Miler kaže da smo na samom početku kada je reč o shvatanju kako ljudska mikrobiota utiče na naš metabolizam, imunološki sistem, čak i na naše raspoloženje.

„Kada istražimo to, kada ih shvatimo, mnoge od naših hroničnih bolesti biće mnogo lakše ili ćemo ih izbeći, naš životni vek bi mogao da se produži, ali svakako kvalitet našeg života biće poboljšan kada naučimo kako da bolje komuniciramo“.

Mikroorganizmi komuniciraju kroz razmenu složenih molekula, ali takođe i sa svetlom, sa zvukovima, a možda i sa fizičkim fenomenom, koji se naziva kvantno uplitanje, kojim stadijum čestice ne može da se opiše bez stadijuma njenog para, čak i ako su veoma udaljene jedna od druge.

“Eksperimenti su pokazali da postoji velika verovatnoća da su na neki način mikroorganizmi naučili kako da upotrebe to u sopstvenoj komunikaciji, ali mi ne znamo kako”.

Miler kaže da učenje kako da komuniciramo sa mikroorganizmima možda takođe može da pomogne u našoj potrazi za vanzemaljskim životom, jer postoji velika verovatnoća da je i on na nivou mikroorganizama.

XS
SM
MD
LG