Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, na kraju prve sesije sastanka Nacionalnog konventa o EU u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, da je zajednički imenitelj svih koji su izlagali da Srbija treba da se saglasi sa nezavisnošću Kosova, ali da je formalno ne prizna.
Ono što je zajednički imenitelj gotovo svih ljudi koji su izlagali svoja viđenja, a to je, da stvari nazovemo otvoreno, da se Srbija saglasi sa nezavisnošću Kosova,da je formalno ne prizanjemo i da vidimo šta možemo da izvučemo za srpsku zajednicu na Kosovu - neka vrsta sporazuma "Zajednica srpskih opština plus" i obezbedimo budućnost Srbije u Evropskoj uniji, sumirao je Vučić. Ipak, neki su i za formalno priznavanje Kosova, rekao je.
Budućnost cele Srbije zavisi od toga šta ćemo da uradimo u narednih pola godine, godinu, dve, rekao predsednik Srbije. "Ovo nije pitanje samo za naš narod na Kosovu, već za celu Srbiju", rekao je on.
Šta god da uradimo - kajaćemo se, nastavio je Vučić, dodajući da očekuje da Zapad razume da Srbija ne može da se u svemu složi sa onima koji su priznali nezavisnost Kosova, već da mora da bude "poštovana, a ne ponižena".
On se složio sa ocenom da su ljudi važniji od teritorija, ali je napomenuo da to izgleda važi jedino za Srbe. "Drugima je važna samo teritorija, i Evropskoj uniji i Americi", rekao je Vučić.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je podsetila da je Briselski sporazum pravno obavezujući, ali da se ne sprovodi. “Mi smo pokazali konstruktivnost, ali je kod druge strane kapacitet za nasilje veći nego što im je za sporazumevanje”, ocenila je Joksimović.
Civilni sektor protiv stanja zamrznutog konflikta
Predstavnici Nacionalnog konventa o EU, koji okuplja preko 700 organizacija civilnog društva, usprotivili su se održavanju stanja zamrznutog konflikta na Kosovu.
Rešenje se mora naći, kako bi, pored ostalog, Srbiji bio otvoren put ka EU, poručili su oni.
Izneti su različiti predlozi, a predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnot Sonja Liht izjavila da je osnovno i najvažnije da je konačno pokrenut razgovor srpskog društva i Srbije kao celine prema Kosovu i da taj dijalog treba nastaviti, kao uvod u dijalog dva društva.
"U našim rukama je mnogo toga, mnogo više nego što mislimo i treba iskoristiti ovaj trenutak" nagalsila je Liht.
Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavak dijaloga značajni su, ne samo za zaštitu državnih interesa, već i za stvaranje identiteta, koji je stub za izgradnju zajednice, smatra Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.
On je istakao da ZSO mora da bude formirana tako da omogući opstanak Srba, da mora da ima izvršnu nadležnost, koja se u Prištini osporava, kao i kontinuirano finansiranje od strane Beograda, sve dok privatni sektor ne ojača dovoljno. "Tako osnažena zajednica može biti osnova za dugoročni opstanak Srba na KiM", smatra Milenković.
Oružani sukob ne daje održivo rešenje
Ivan Ðurić iz Inicijative mladih za ljudska prava istakao je da u rešavanju kosovskog konflikta treba uzeti u obzir šta je bio uzrok jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
"Srbiji nije oteto Kosovo ratom, već time kako je tretirala Kosovo. Da bismo živeli u miru moramo osvetliti najmračnije strane prošlosti i izviniti se“, poručio je on ukazujući da su Albanci decenijama diskriminisani.
Rekao je da je neophodno prevazići stereotipe, te dodao da ekstremni nacionalizmi srpskog i albanskog razlika, između kojih ne postoji razlika, samo izazivaju mržnju i samoizolaciju.
I Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava smatra da bez sagledavanja prirode kosovskog problema i njegove istorije nema ni realnog, ni održivog rešenja, u čemu se vidi posebnost tog slučaja.
Po njenoj oceni nemoguća je podela Kosova, kao i povratak na staro, dok upravo EU nudi okvir za saradnju. Takođe, pitanje Kosova ne može se porediti sa Republikom Srpskom. "Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u EU i UN", rekla je Kisić.
Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta Novi Sad rekao je da treba razgovarati i tražiti kompromis, ali ocenio i da je sam dijalog kompromis. Politika vođena u regionu u poslednje tri decenije učvrstila je uverenje civilnog društva u neophpodnost dijaloga, a civilno društvo je spremno da u procesu pomogne.
Kako je rekla Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike, oružani sukob i rešavanje kosovskog problema upotrebom bezbednosnih snaga ne dovode do održivog rešenja.
Ono što je zabrinjavajuće, tvrdi Stojanović, jeste što su sva istraživanja do sada pokazala da se Srbi na severu Kosova i Metohije više plaše mafijaških srpskih struktura, nego albanskih komšija.