Ljudska ruka je najkompleksniji mehanički sistem u prirodi, ali istraživači polako privode kraju dizajniranje veštačke zamene. Međunarodni tim inženjera sa sedištem u Švajcarskoj napravio je robotičku ruku koja izvodi složene pokrete.
Pojam “robotička ruka” podrazumeva mnoštvo mehaničkih naprava – od robota koji vare šasiju na kolima pa do krana na daljinsko upravljanje, koji se nalazi na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Negde između su veštačke ruke napravljene za robote nalik ljudima ili za osobe koje su izgubile taj ud.
Robotička ruka napravljena u Federalnoj politehničkoj školi u Lozani u Švajcarskoj, sastavljena u saradnji sa proizvođačem robota Simlabom, može čak da uhvati stvari koje lete.
Istraživač Sungsu Kim kaže da procesoru treba samo nekoliko milisekundi da izračuna tri parametra.
“Prvo treba da predvidi pitanju. Zatim pronalazi najbolji stav za hvatanje i na kraju da pokrene ruku”, objašnjava Kim.
Hvatanje teniskog reketa izgleda lako u poređenju sa hvatanjem poluprazne flaše vode u kojoj se tečnost bućka u letu te zbog toga nepredviđeno menja trasu.
Ali ono što ljudi rade instinktivno, robotička ruka mora da nauči. Istraživač Ašvini Šukla kaže da su mnogo puta bacali razne predmete ka veštačkoj ruci dok procesor nije naučio kako da predvidi njihovo kretanje.
“Učimo robota kako da posegne za objektom iz različitih pravaca, a u isto vreme ga učimo koordinaciji između ruke i prstiju da bi uspešno uhvatio predmet”, kaže Šukla.
Vođa tima, profesorka Od Bilard je ponosna na njihovo dostignuće.
“Kapacitet koji ima da pecizno predvidi vrlo složene putanje onoga što zovemo tačka hvatanja, koje nisu pravolinijske … to je ogroman naučni pomak”, smatra Biland.
Istraživači se nadaju da će njihova robotička ruka jednog dana moći da uhvati i sačuva brzi i rotirajući svemirski otpad, kojeg je sve više te preti drugim funkcionalnim objektima uključujući i Međunarodnu svemirsku stanicu.
Pojam “robotička ruka” podrazumeva mnoštvo mehaničkih naprava – od robota koji vare šasiju na kolima pa do krana na daljinsko upravljanje, koji se nalazi na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Negde između su veštačke ruke napravljene za robote nalik ljudima ili za osobe koje su izgubile taj ud.
Robotička ruka napravljena u Federalnoj politehničkoj školi u Lozani u Švajcarskoj, sastavljena u saradnji sa proizvođačem robota Simlabom, može čak da uhvati stvari koje lete.
Istraživač Sungsu Kim kaže da procesoru treba samo nekoliko milisekundi da izračuna tri parametra.
“Prvo treba da predvidi pitanju. Zatim pronalazi najbolji stav za hvatanje i na kraju da pokrene ruku”, objašnjava Kim.
Hvatanje teniskog reketa izgleda lako u poređenju sa hvatanjem poluprazne flaše vode u kojoj se tečnost bućka u letu te zbog toga nepredviđeno menja trasu.
Ali ono što ljudi rade instinktivno, robotička ruka mora da nauči. Istraživač Ašvini Šukla kaže da su mnogo puta bacali razne predmete ka veštačkoj ruci dok procesor nije naučio kako da predvidi njihovo kretanje.
“Učimo robota kako da posegne za objektom iz različitih pravaca, a u isto vreme ga učimo koordinaciji između ruke i prstiju da bi uspešno uhvatio predmet”, kaže Šukla.
Vođa tima, profesorka Od Bilard je ponosna na njihovo dostignuće.
“Kapacitet koji ima da pecizno predvidi vrlo složene putanje onoga što zovemo tačka hvatanja, koje nisu pravolinijske … to je ogroman naučni pomak”, smatra Biland.
Istraživači se nadaju da će njihova robotička ruka jednog dana moći da uhvati i sačuva brzi i rotirajući svemirski otpad, kojeg je sve više te preti drugim funkcionalnim objektima uključujući i Međunarodnu svemirsku stanicu.