Linkovi

Nauka na korak od "veštačkog života"

  • Debora Blok

Ilustracija dvostrukog heliksa Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma.

I pored etičkih i bezbednosnih pitanja, istraživači su na korak da stvore veštački život iz “epruvete”. Naučnici ulažu velike nade u sintetički genom, koji bi trebalo da postane stvarnost u narednih deset godina. Investitori ulažu ogromne sume novca u istraživanja novih lekova, materijala i hemikalija, a neki od tih projekata su bili predstavljeni na konferenciji o sintetičkoj biologiji u Londonu prošlog meseca.

Kao i uvek u nauci, ovo zvuči kao naučna fantastika – laboratorije koje prave dete iz epruvete i oživljavaju izumrle vrste poput mamuta. I jedan i drugi projekat međutim, postaju sve bliži realnosti s obzirom da su naučnici veoma blizu stvaranja veštačkog života.

Na konferenciji “SynBioBeta” u Londonu, sintetički biolog Dru Endi kaže da je cena pravljenja sintetičkog DNK sada niža, što otvara mogućnosti za razna istraživanja.

“Kada sam počeo da predajem na Masačusetskom institutu za tehnologiju, cena pravljenja jednog veštačkog slova DNK je iznosila četiri dolara po slovu. Danas košta četiri centa po genetičkom slovu. Dakle, ranije sam za studente naručivao 20.000 baznih parova DNK, a ovog proleća sam naručio deset miliona baznih parova”.

Nedavno je grupa globalnih istraživača objavila da će uskoro moći da naprave čitav veštačkih genom kvasca. Endi već zamišlja novu, produktivniju, drugu generaciju sintetičkog kvasca.

“Kvasac je važan organizam jer se od njega pravi pivo. Pravi se i hleb i vino i druge stvari. Za šta bi nova generacija kvasca bila korisna? To još nije najjasnije, ali izgleda da će se koristiti za lekove koji se ne prave od biljaka. Svaki prirodni biljni proizvod bi npr. mogao da se napravi fermentacijom. Taj proces bi uz pomoć kvasca 2 mogao da postane stbailniji i lakši za distribuciju”.

Sintetička biologija – kao uostalom i druge grane genetičkog inženjeringa – ima dosta kritičara, pogotovo u oblastima prirodne sredine i hrane. Zagovornici ovog istraživanja smatraju da takve kritike nisu osnovane.

“Mnogi su zabrinuti oko stvari koji unosimo u sebe. Da li će to da promeni naš DNK? Naravno da neće. Svako ima svoj DNK. Kada pojedete jabuku, ako smo u njoj onesposobili određeni enzim, kada isečete tu jabuku ona neće da potamni. Ta jabuka može da se jede i ima ukus kao i svaka druga, možda još bolji”, kaže Tomas Bostik iz biotehničke kompanije "Intrexon".

Firma Intrexon za potrebe borbe protiv virusa zika koristi tehnologiju za pravljenje miliona genetički modifikovanih komaraca, koji će biti pušteni u prirodu u Brazilu kako bi desetkovali komarce koji nose taj virus.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG