Rad mozga se prati preko specijalne kape u koju su uključeni kablovi od optičkih vlakana i laserski zraci koji prate krvotok.
Istraživači u Laboratoriji za funkcionisanje mozga univerziteta Jejl, u Konektikatu, uključuju lasere u specijalne kape. Dvoje istraživača u laboratoriji, Šol Jahil i Šo Broner, omogućavaju uvid u njihov mozak, dok razgovaraju o slikama koje vide na kompjuterskim ekranima.
Neravne, višebojne slike odražavaju šta se zbiva u njihovim glavama, dok razgovaraju. Oprema za praćenje rada mozga samo je mali deo istraživanja da se nađu odgovori o radu mozga :
“Želimo da shvatimo nervno kolo povezano sa razgovorom“, kaže Džoj Hirš, neurolog i profesor Medicinskog fakulteta.
U Laboratoriji za funkcionisanje mozga univerziteta Jejl, kojom upravlja Džoj Hirš, istražuje se kako nam mozak omogućava konverzaciju sa drugima.
Hirš koristi stari način posmatranja mozga, koji se tek nedavno dovoljno razvio za njena istraživanja.
Jahil i Broner razgovaraju da bi prikazali rad tehnologije, dok svaki nosi crno-belu kapu povezanu sa 64 tanka crna kabla.
U vrh svakog kabla od optičkih vlakana ubaci se slab laserski zrak koji prodre u mozak 2.5 centimetra.
“Vizuelni podaci i izraz lica povezani su sa moždanim sistemom, kojim se omogućava govorni proces.“
Laserski zraci se odbijaju od krvi i podatke skuplja druga polovina kablova. Time se omogućava uvid u količinu kiseonika u krvi.
Vidljive su detaljne slike mozga sa jasnim bojama koje ukazuju gde se odvija akcija.
“Saznajemo da je vizuelni prikaz, recimo, podataka sa lica, tesno povezan sa govornim sistemom koji se koristi u intimnoj situaciji“, kaže dr Hirš.
Istraživanje bi moglo da pomogne u shvatanju autizma i njegovog uticaja na pojedince.
“Kada se radi o autizmu, prvi znak bolesti, koji se najčešće prvo uoči kada roditelji i stručnjaci posumnjaju da bi dete moglo da ima autizam, jeste činjenica da dete ne stupa u kontakte sa drugima, ali ništa ne znamo o tome kako dejstvuje neuronska veza kod takvih kontakata“, ističe dr Hirš.
