Od 2014, kada je Rusija izvršila aneksiju Krima, Moskva i NATO su rasporedili snage duž granica, dok su se njihovi odnosi značajno pogoršali. Analitičari smatraju da je opasnost od vojnog sukoba veća nego ikada u proteklih nekoliko decenija. Predstojeća promena administracije u Vašingtonu verovatno će značajno uticati na odnose između Kremlja i NATO-a, dok analitičari ističu da je sasvim neizvesno kako će se ove godine razvijati zategnutost između Istoka i Zapada.
U oktobru u Kalinjingradu, u neposrednoj blizini NATO članica, Poljske i Litvanije, Moskva je rasporedila rakete tipa Iskander koje mogu da nose nuklearne bojeve glave. Rusija je takođe sprovela niz vojnih manevara duž zapadne granice.
NATO je stavio 300.000 vojnika u stanje visoke pripravnosti, a rasporedio je osoblje i duž granica sa susednim državama. Raste opasnost od neočekivanog sukoba, upozorava nekadašnji obaveštajni funkcioner u Moskvi Džon Lou, saradnik Četam hausa.
“Čini mi se da je veoma važno da uspostavimo sistem preko kojeg vojska može da komunicira kada je neophodno. Obe strane treba da shvate da postoji mogućnost nehotičnog sukoba. “
NATO će uskoro rasporediti 4.000 dodatnih vojnika u baltičkim zemljama i Poljskoj. Jača se glavni princip Severnoatlantskog saveza o kolektivnoj odbrani, kaže Lou.
“NATO počinje, reklo bi se, od početka da bi obnovio svoju odbrambenu sposobnost, što se ne događa preko noći. Međutim, važnije je što postoji volja za mirnim rešenjem. “
No, izborna pobeda Donalda Trampa unela je neizvesnost u pogledu američke privrženosti NATO-u. Prošle godine, Sjedinjene Države su učestvovale sa 66 milijardi dolara u budžetu NATO-a.
Drugo plasirana, Britanija, potrošila je manje od deset odsto tog iznosa. Tramp postavlja pitanje opravdanosti američkog finansijskog udela, a analitičari iznose da Moskva sa velikim zanimanjem prati situaciju :
“Verujem da postojeća kolektivna odbrana bitno utiče na uzdržanost Moskve. Tramp bi mogao to da izmeni ukoliko ne podrži ugrožene NATO članice, koje ne ispune svoje finansijske obaveze alijansi“, smatra Sara Lain iz Instituta ujedinjenih kraljevskih usluga.
Pohvale koje je Tramp uputio Putinu uznemirili su Ukrajinu, koja se bori sa pobunjenicima u istočnoj Ukrajini, podržane od strane Kremlja.
“To bi moglo da ohrabri Rusiju da isproba nepovredivost granica NATO zemalja i njihovo jedinstvo“, ističe Lain.
Lou smatra da je prerano tvrditi da će Trampove izjave stvarno dovesti do trajnog detanta sa Rusijom:
“U nekim tačkama se neće saglasiti. Govorim, recimo, o Iranu. Mislim da će se to pitanje ubrzo naći na dnevnom redu. “
U samoj Americi, Tramp je suočen sa podelama. Nedavno su američki senatori posetili NATO saveznike da bi im potvrdili američku podršku. Naoružavanje obe strane povećalo je rizike. Nova američka administracija bi mogla da unese dodatnu neizvesnost u već zategnutoj situaciji.