Linkovi

NASA lansirala sondu Parker da "ode i dotakne Sunce"


Rakela Delta IV, koja nosi solarnu sondu Parker, podiže se i odvaja od lansirnog kompleksa 37, u svemirskom centru Kenedir, 12. avgusta 2018., u Kejp Kanaveralu, Florida.

NASA je u nedelju lansirala svemirsku letelicu ka Suncu, u okviru do sada nezabeležene misije približavanja našoj zvezdi.

Parker Solar sonda leteće pravo kroz paperjasti obod korone, tj. kroz spoljnu Sunčevu atmosferu, koja je bila vidljiva tokom totalnog pomračnenja Sunca prošlog avgusta. Verovatno će dospeti do šest miliona kilometara od površine Sunca, ostajući komotno hladna uprkos ekstrenoj toploti i radijaciji i dozvoljavajući naučnicima da na daljinu istražuju Sunce, na način koji nikad pre nije bio moguć.

Nije čudo što naučnici misiju opisuju igrom reči kao što je "'najhot' i 'najkul' misija pod Suncem i da za njeno lansiranje nije bilo boljeg dana od nedelje, koja na engleskom jeziku znači "dan Sunca" (Sunday), kao što primećuje NASA.

"Leti devojko, leti", tvitovala je naučnica Nikola Foks sa Džons Hoplins univerziteta malo pre lansiranja. Poručila je sondi da "ide i dotakne Sunce".

Zašitćen revolucionarnim novim štitom od ugljenika i drugim čudima moderne tehnologije, svermiski brod će proći pored Venere u oktobru. Tu će podesiti prvi dodir sa Suncem za novembar. Sve zajedno, Parker misija, vredna 1,5 milijardi dolara, napraviće 24 bliska prilaza Suncu u narednih sedam godina.

Astrofizirač Eugen Parker sedi između naučnice sa Džons Hopkins univerziteta, Nikole Foks i NASA-inog šefa misije Tomasa Curbuhena, tokom konferencije za štampu o solarnoj sondi Parker, u svemirskom centru Kenedi, na Floridi, 9. avgusta 2018.
Astrofizirač Eugen Parker sedi između naučnice sa Džons Hopkins univerziteta, Nikole Foks i NASA-inog šefa misije Tomasa Curbuhena, tokom konferencije za štampu o solarnoj sondi Parker, u svemirskom centru Kenedi, na Floridi, 9. avgusta 2018.

Parker posmatrao lansiranje imenjakinje

Drugi dan zaredom, hiljade posmatrača okupiralo je područje oko lansirne rampe i obližnje gradove. Među njima bio je i 91 godinu star astrofičar, Eugen Parker, po kome je svemirska letelica dobila ime. On je otkrio postojanje solarnog vetra, stabilne, supersonične struje čestica koje tutnje iz Sunca, pre 60 godina.

"Sve što mogu da kažem je 'vau, eto nas'. Ušli smo u nekakvo učenje za narednih nekoliko godina", rekao je Parker.

Ovo je prvi put da je NASA nazvala neki svemirski brod po nekome ko je još živ i Parker nije hteo da ih pusti da sondu lansiraju bez njegovog prisustva. Pokušaj lansiranja u subotu ujutro obustavljen je u poslednjem trenutka zbog tehničkog problema.

"Tako mi je drago što smo ovde sa njim", rekao je šef misije NASA, Tomas Curbuken. "Iskreno, nema drugog imena koje bi bilo prikladno za ovu misiju".

Solarna sonda Parker stoji u sterilnoj sobi u Astrotek svemirskim operacijama u Titsvilu, Florida, nakon ugrađivanja njegovog toplotnog oklopa, 6. jula 2018.
Solarna sonda Parker stoji u sterilnoj sobi u Astrotek svemirskim operacijama u Titsvilu, Florida, nakon ugrađivanja njegovog toplotnog oklopa, 6. jula 2018.

Teška raketa Delta IV zagrmela je u pomrčinu malo pre svitanja, čineći da posmatrači miljama unaokolo uzdrhte. NASA-i je bila potrebna raketa visoka 23 srpata, plus treći nivo, da pošalje malenu sondu Parker, veličine omanjeg automobila i tešku manje od tone, ka Suncu.

Od Zemlje do Sunca ima 150 miliona kilometara, a sonda Parker biće na razdaljni koja je četiri odsto od toga, što je sedam puta bliže od prethodnih letelica.

Speed record on agenda

Parker će započeti sa postavljanjem rekorda ove jeseni. Na svom prvom susretu sa Suncem, sonda će proći od te zvezde na udaljenosti od 25 miliona kilometara, lako obarajući prethodni rekord NASA-inog Heliosa 2 iz 1976. Ali, kada Parker bude došao do svog 22 kruga oko Sunca, biće čak i više u Sunčevoj koroni i kretaće se rekordnom brzinom od 690.000 kilometara na sat.

Ništa sa planete Zemlje nikad se nije kretalo tom brzinom.

Čak je i Nikola Foks imala probleme da prihvati na šta se sve ova misija usuđuje.

"Za mene, ovo je i dalje šokantno", rekla je on. "Čak i meni često dolazi 'Zaista? To radimo?'".

Curbuhen smatra da je Sunce najvažnija zvezda u našem univerzumu - naša je, naposletku - pa je prema tome ovo jedna od najznačajnijih NASA-inih strategijskih misija. Uz bolje razumevanje sunčeve prirode koja život daje, ali koja je katkad i nasilna, Zemljani mogu bolje da zaštite satelite i astronaute u orbiti, kao i energetska postrojenja na Zemlji, primetio je on. U današnjem društvu koje je ovisno o tehnologiji, svi očekuju korist.

Sa ovom misijom, naučnici se nadaju da će otkriti mnoge misterije Sunca, običnog žutog patuljka među zvezdama starog oko 4,5 milijardi godina. Među pitanjima je: Zašto je korona stotinama puta toplija od površine Sunca i zašto se Sunčeva atmosfera konstantno širi i ubrzava, kao što je Parker sa čikaškog univerziteta predvideo 1958.

"Jedini način da to uradimo je da konačno odemo gore i dotaknemo Sunce", rekla je Foks. "Gledali smo ga. Studirali smo ga kroz misije koje su mu se primakle, blizu čak kao planeta Merkur. Ali, moramo da odemo tamo".

Toplotni štitnici svemirskog broda poslužiće kao suncobran, praveći senku za naučne instrumente tokom bliskih, kritičnih tenutaka. Senzori na svemirskoj letelici obezbediće da se toplotni štitnici okrenu ka Suncu u pravom trenutku. U slučaju bilo kakvog naginjanja, brod će korigovati samog sebe, tako da ništa ne bude spaljeno. Sa zadrškom u komunikaciji od po 16 minuta u oba smera, svemirski brod će morati da se sam stara o sebi pored Sunca. Kontrola leta Džons Hopkins u Laurelu, Merilend, biće predaleko da bi pomogla.

Raketa Delta IV, koja nosi solarnu sondu Parker, poleće sa lansirnog kompleksa 37 u svemirskom centru Kenedi, 12. avgusta 2018, u Kejp Kanaverelu, Florida.
Raketa Delta IV, koja nosi solarnu sondu Parker, poleće sa lansirnog kompleksa 37 u svemirskom centru Kenedi, 12. avgusta 2018, u Kejp Kanaverelu, Florida.

Tehnologija sustiže snove

Misija da se približimo i postanemo bliski sa našom zvezdom, u knjigama je NASA-e od 1958. Trik je bio u tome da se svemirski brod napravi malim, kompaktnim i laganim dovoljno da bi leteo neverovtnim brzinama, a da opstane u žestokim uslovima i temperaturama kada bude prolazio blizu Venere.

"Morali smo da čekamo ovako dugo da bi naša tehnologija dostigla naše snove", rekla je Foks. "Neverovatno je biti ovde danas".

Više od milion imena upisano je u brodu, koliko je prikupljeno prošlog meseca od svemirskih entuzijasta, zajedno sa fotografijama Parkera, čoveka, i kopije njegovog dokumenta iz 1958. godine o solarnom vetru.

"Kladim se u 10 dolara da sam u pravu", rekao je Parker.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG