Autori dva izveštaja nedavno objavljena u Sjedinjenim Državama kritikuju američku politiku istraživanja svemira da joj nedostaju i fokus i finansije neophodni za sprovođenje ciljeva koje su postavili predsednik Obama i Kongres. Pomenuti izveštaji ponavljaju ono što govore drugi komentatori da letelice tipa šatl nije trebalo povlačiti iz upotrebe pre nego što su razvijene nove.
Dok su američki orbiteri još leteli, Svemirski centar Džonson, u Hjustonu, bio je uzavrelo mesto.
Ali te letelice su sada u muzejima, a Centar je otpustio na stotine visokokvalifikovanih tehničara. Bivši direktor Centra, Džordž Ebi, sada na Univerzitetu Rajs, kaže da je to šteta.
“Ti programi i ljudi su sada otišli pa će obnavljanje svega toga biti težak zadatak”, kaže Ebi.
Nova direktorka Centra Džonson je bivša astronautkinja Elen Očoa, koja upravlja ostacima nekada obimnog programa ljudskih letova u svemir.
“Programi dolaze i odlaze. To nije uvek pod našom kontrolom, a mi naporno radimo da ostvarimo ono što jeste – a to je održavanje sadašnjih programa sa ljudskim posadama uspešnim”, kaže Elen Očoa.
Očoa kaže da Svemirski centar Džonson sada deluje kao zemaljska kontrola za Međunarodnu svemirsku stanicu dok NASA razvija nove letelice i jeftinije primene za postojeću tehnologiju.
“Svesni smo budžetskih ograničenja. Želimo da što bolje iskoristimo mnoge stvari koje su već u procesu razvoja”, kaže ona.
Stručnjaci na jednoj nedavnoj konferenciji na Univerzitetu Rajs složili su se da je politika potkopala američki svemirski program.
Profesorka Džoen Džonson-Fris, sa Američkog vojnopomorskog koledža, kaže kako je predlog iz 2010. da se poseti jedan asteroid primer cilja koji nema plan.
“Prošle su tri godine pa bi, ako su to ozbiljno mislili, već trebalo da su preduzeli prve korake”, kaže Džoen Džonson-Fris.
Učesnici konferencije preporučili su bolju koordinaciju između državnih laboratorija, Sekretarijata za odbranu i NASAe, kao i za širu međunarodnu saradnju.
Bivši komandant Međunarodne svemirske stanice Liroj Čiao naveo je uspešnu saradnju sa Rusijom.
“Mislim da bi trebalo da proširimo tu saradnju i na zemlje kao što je Kina, koja je jedina osim nas i Rusije sposobna da lansira ljude u svemir”, kaže Čiao.
Ali saradnju sa Kinom sprečava Kongres dok budžetske nesuglasice ugrožavaju američke programe. Ipak, Elen Očoa izražava optimizam.
“Radimo sve što možemo, iz dana u dan, da napredujemo u istraživanjima”, kaže Očoa.
Ali ambiciozni planovi američke agencije za istraživanje svemira zavise od štedljivo raspoloženih zakonodavaca u Kongresu, koji trenutno lome koplja oko toga kako da smanje ogroman budžetski deficit.
Dok su američki orbiteri još leteli, Svemirski centar Džonson, u Hjustonu, bio je uzavrelo mesto.
Ali te letelice su sada u muzejima, a Centar je otpustio na stotine visokokvalifikovanih tehničara. Bivši direktor Centra, Džordž Ebi, sada na Univerzitetu Rajs, kaže da je to šteta.
“Ti programi i ljudi su sada otišli pa će obnavljanje svega toga biti težak zadatak”, kaže Ebi.
Nova direktorka Centra Džonson je bivša astronautkinja Elen Očoa, koja upravlja ostacima nekada obimnog programa ljudskih letova u svemir.
“Programi dolaze i odlaze. To nije uvek pod našom kontrolom, a mi naporno radimo da ostvarimo ono što jeste – a to je održavanje sadašnjih programa sa ljudskim posadama uspešnim”, kaže Elen Očoa.
Očoa kaže da Svemirski centar Džonson sada deluje kao zemaljska kontrola za Međunarodnu svemirsku stanicu dok NASA razvija nove letelice i jeftinije primene za postojeću tehnologiju.
“Svesni smo budžetskih ograničenja. Želimo da što bolje iskoristimo mnoge stvari koje su već u procesu razvoja”, kaže ona.
Stručnjaci na jednoj nedavnoj konferenciji na Univerzitetu Rajs složili su se da je politika potkopala američki svemirski program.
Profesorka Džoen Džonson-Fris, sa Američkog vojnopomorskog koledža, kaže kako je predlog iz 2010. da se poseti jedan asteroid primer cilja koji nema plan.
“Prošle su tri godine pa bi, ako su to ozbiljno mislili, već trebalo da su preduzeli prve korake”, kaže Džoen Džonson-Fris.
Učesnici konferencije preporučili su bolju koordinaciju između državnih laboratorija, Sekretarijata za odbranu i NASAe, kao i za širu međunarodnu saradnju.
Bivši komandant Međunarodne svemirske stanice Liroj Čiao naveo je uspešnu saradnju sa Rusijom.
“Mislim da bi trebalo da proširimo tu saradnju i na zemlje kao što je Kina, koja je jedina osim nas i Rusije sposobna da lansira ljude u svemir”, kaže Čiao.
Ali saradnju sa Kinom sprečava Kongres dok budžetske nesuglasice ugrožavaju američke programe. Ipak, Elen Očoa izražava optimizam.
“Radimo sve što možemo, iz dana u dan, da napredujemo u istraživanjima”, kaže Očoa.
Ali ambiciozni planovi američke agencije za istraživanje svemira zavise od štedljivo raspoloženih zakonodavaca u Kongresu, koji trenutno lome koplja oko toga kako da smanje ogroman budžetski deficit.