Novi sastav Evropskog parlamenta, koji se formira nakon nikad zanimljivijih evropskih izbora, temu proširenja Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana neće držati na vrhu liste svojih prioriteta, pošto će manje koherentna nova evropska vlada morati da rešava probleme "kod kuće", odnosno unutar same EU, rečeno je u četvrtak na panelu "Izbori za evropski parlament" koji je održan u Beogradu u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije "Konrad Abenauer".
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kazala je da su evropski izbori već imali uticaj na zemlje Zapadnog Balkana, pošto su iz nemačkog Bundestaka stigle vesti da Severna Makedonija i Albanija neće ovog leta dobiti datum početka pregovora o članstvu, što bi bio snažan podstrek integracijama Balkana. No, konačnu odluku o tome ipak donosi Savet Evrope, rekla je ona.
"Na nas u regionu uticaće koga će izabrati da bude predsednik Evropske komisije, ko će biti novi visoki predstavnik za spoljnu politiku, ko će biti na čelu Odbora za spoljne poslove u EP, izvestilac za Srbiju", navela je Grubješić. "Naročitu pažnju bi trebalo obratiti na to da li će ostati portfelj komesara za proširenje, ili će se to menjati. U toku su razgovori, pregovori, dogovori, politička trgovina između onih koji su dobili većinu glasova na izborima i onih koji su dobili manje, tako da tek predstoji period usaglašavanja u tom smislu".
Ona je rekla da je za Srbiju važno šta će se dogoditi na međuvladinoj konferenciji zakazanoj za sam kraj rumuskog predsedavanja Unijom i da se očekuje da će Srbija otvoriti makar još jedno pregovaračko poglavlje i da će time biti poslata važna poruka da proces proširena nije ugašen, odnosno da se nastavlja, "makar i usporenim tempom".
Direktor Instituta za evropske studije Miša Ðurković rekao je da Zapadni Balkan, i pored toga što proširenje neće biti među prioritetima, neće biti ostavljen po strani.
"Očekujem da će pre svega neke ekonomske i infrastrukturne inicijative biti ponuđene", kazao je Ðurković. "Zemlje regiona, međutim, trebalo bi da same sebi postave pitanje šta će raditi u narednom periodu i kako će rešavati goruća pitanja koja ih sve pogađaju, poput odlaska velikog broja mladih i obrazovanih ljudi iz zemalja regiona."
On je ocenio da su ovi izbori bili posebno zanimljivi, pošto je posle dugog niza godina njima dominirala evropska politika kao tema, a ne unutrašnja politika zemalja članica. Rezultat je da je odziv po prvi put posle dugo vremena značajno porastao, odnosno da je poraslo interesovanje građana zemalja EU za Evropsku uniju. Kao konkretne posledice izbora, međutim, već su pale dve evropske vlade - u Grčkoj i Austriji, rekao je on.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenio je da je odziv na ovim izborima bio velik zato što su ljudi želeli da pokažu da im je stalo do EU, pošto bi "rasturanje Unije imalo ozbiljne posledice za čitav evropski kontinent".
"Mislim da je većina ljudi izašla iz tog razloga. Manji deo birača je izašao jer je želeo da izrazi protest protiv ovakve EU kakva je danas i želeo bi da je menja. To je onaj birački deo koji glasa za krajnje desne evroskeptične stranke", navodi Zečević i dodaje na kraju:
"Drugi fenomen ovih izbora jeste da prvi put od kada se održavaju izbori, klubovi narodnih sa jedne ili socijaldemokratskih partija sa druge strane neće imati većinu u svojim rukama, što je "ozbiljna novina" pošto su svih prethodnih godina te stranke suvereno vladale Evropskim parlamentom, pa i EU."
