Linkovi

MMF više puta izvukao Srbiju iz krize, ali…


Arhiva - Logo Međunarodnog monetarnog fonda

Međunarodni monetarni fond pomogao je Srbiji više puta da se izvuče iz krize i spasi od bankrota, mada ponekad ume da previše hvali dobre đake u državama koje sprovode reforme ne sagledavajući sliku celokupne ekonomije u tim državama, kažu ekonomski eksperti nakon optužbi iz vrha opozicije da je MMF saučesnik u ekonomskom uništenju Srbije.

Ekonomski analitičar Miša Brkić ne slaže se sa negativnom ocenom MMF-a koju je dao jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju Dragan Đilas, podsećajući da je ta finansijska organizacija spasila Srbiju od bankrota u periodu od 2008. do 2012, kada se država ponašala kao "pijani milijarder" rasipajući novac sve do upozorenja MMF-a, koje je naposletku prihvatila i tako se spasila "grčkog scenarija" kome je vrlo bila blizu.

Sa druge strane, Brkić primećuje da MMF ume ponekad da previše hvali dobre đake u pojedinim državama koji sprovode politiku makroekonomske i fiskalne stabilnosti i da to upečatljivo radi kada je Srbija u pitanju.

"Ponekad mi se čini da bespotrebno ističe te javne pohvale", kaže Brkić i podseća da je Srbija još daleko od tržišne demokratije.

Miša Brkić, ekonomski analitičar
Miša Brkić, ekonomski analitičar

"Taj deo MMF u slučaju Srbije prećutkuje. Dakle, ozbiljne ekonomske reforme u Srbiji nisu završene i to je ono što ni mi građani Srbije ne bismo smeli da gledamo kroz prste sadašnjoj vlasti, a verovatno to ne bi trebalo da radi ni MMF", kaže Brkić.

Međutim, on podseća na to da ono što propusti da uradi MMF, urade druge finansijske institucije poput Svetske banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj, koje vrlo često opominju Srbiju i ponavljaju da reforme nisu završene i da bi morale da budu završene.

Miša Brkić zaključuje da je MMF samo "finansijski policajac" i da gleda samo finansijski, odnosno makroekonomski deo u vezi sa finansijama i da nije institucija koja globalno prati zemlje u tranziciji, te da to rade neke druge svetske finansijske institucije poput Svetske banke. No, činjenica je da MMF gleda kroz prste Srbiji to što još nije završila sistemske promene u ekonomiji.

Biljana Stepanović, ekonomska analitičarka i urednica portala Nova ekonomija, kaže da ima ozbiljne zamerke po pitanju uloge MMF-a u svetu, ali da ne može ni da se složi sa tvrdnjom Dragan Đilasa da ta institucija učestvuje u ekonomskom slamanju Srbije.

Biljana Stepanović, ekonomska analitičarka i urednica Nove ekonomije
Biljana Stepanović, ekonomska analitičarka i urednica Nove ekonomije

Međutim, nastavlja ona, u slučaju Srbije MMF se ponaša više politički nego ekonomski i izuzetno je blagonaklon prema vlasti Aleksandra Vučića. Ona razlog za to vidi u tome što predstavnik MMF-a u Srbiji, Džejm Ruf, uskoro odlazi iz Srbije, pa mu je zbog biografije potrebno da za sobom ostavi na papiru dobru situaciju.

"MMF gleda svoja posla, njih od početka interesuje da se smanji deficit budžeta, a na koji način će se to uraditi - to njih ne interesuje. Vlada Srbije je to uradila smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru i to je za MMF završen posao", kaže Stepanović i dodaje da to što je takav način "kontraproduktivan, nefer i što pogađa najsiromašnije građane", to MMF ne mora da zanima. "U tom smisli po rezultatima i posledicama podrška MMF-a mi je jasna, ali je ne odobravam".

Srbija presiromašna za "državni kapitalizam"

MMF se našao na Đilasovom udaru i zbog svog blagonaklonog stava prema privatizaciji velikih javnih preduzeća, preostalih iz vremena socijalizma.
Miša Brkić smatra da je MMF ima ispravan stav kada je reč o potrebi privatizacije preduzeća u državnom vlasništvu.

"Država ne treba da bude vlasnik preduzeća, pogotovo ne poljoprivrednih kombinata", kaže Brkić naglašavajući da proizvodnjom hrane treba da se bave privatnici koji se u to razumeju.

On podseća da je država Srbija iz budžeta u koji se sliva novac svih poreskih obvezika poslednjih 15 godina na PKB, čiju privatizaciju kritkuje Đilas, potrošila sigrno oko 300 miliona evra da bi "održavala mit o uspešnom poljoprivrednom kombinatu koji je u državnom vlasništvu". Naravno, taj mit nije sačuvan i PKB nije uspela da stane na noge i bude održiva, kaže Brkić i ocenjuje da je tih 300 miliona evra moglo da bude potrošeno u druge svrhe.

"Model državnog kapitalizma koji podržava gospodin Đilas je poslednjih 15 godina koštao Srbiju više nego NATO bombardovanje - dvostroku, ako ne i trostruko više", kaže Brkić.

"Na oko 50 firmi političari su od 2003. do danas potrošili iz budžeta ne milione, ne stotine milijardi nego milijardi evra".

Pomenuta preduzeća ostajala su tako dugo u državnom vlasništvu, da bi partije na vlasti mogle da zapošljavaju u njima svoje partijsko članstvo i da preko tih firmi izvlače novac u partijske i privatne fondove.

"Danas govoriti o državnom kapitalizmu u Srbiji, što gospodin Đilas zagovara, je mnogo skupa priča za ovako siromašnu zemlju".

Osvrćući se na Đilasov poziv na "ekonomski patriotizam", Biljana Stepanović kaže da svaka odgovorna zemlja, počev od zemalja EU, iako tržišno orijentisana, pre svega gaji ekonomski patriotizam. "To znači da vi pre svega gledate svoju privredu, na koji način ćete da je podstaknete, na koji način ćete da joj pomognete, ili makar ne odmognete dovođenjem nelojalne konkurencije", kaže ona.

To svaka odgovorna zemlja radi, osim Srbije, nastavlja ona, koja daje subvencije bez ikakvih kriterijuma i informacija o postignutim efektuma. "Prosto to je kontraproduktivno i ekonomski nepatriotski", kaže ona i naglašava da nije za potpuno liberalni kapitalizam, za prodaju svega što se može prodati.

"Postoje strateški resursi koje odgovorna zemlja ne treba da prodaje, već da ostanu u domaćim rukama", kaže Stepanović i naglašava da se protivi netransparetnim prodajama koje je vlast Aleksandra Vučića sprovodila.

Ona je pohvalila prodaju železare Smederevo, jer je ona generisala ogromne gubitke, ali i kritikovala način na koji je prodat PKB, Aerodrom Beograd i podržavljenje aerodroma Niš.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG