Pre tačno pedeset godina misija Apolo 11 sletela je na površinu Zemljinog satelita Meseca. Uprkos mnogobrojnim dokazima poput uzoraka prašine i stenja, televizijskih snimaka, kao i stotine hiljada ljudi koji su omogućili da ta ekspedicija uspe – ankete pokazuju da čak šest odsto Amerikanaca sumnja da su astronauti Apola 11 ikada sleteli na Mesec.
Teoretičari zavere insistiraju da je let na Mesec potpuna prevara izvedena u Području 51 testnog objekta američkog vazduhoplovstva u državi Nevada – ili pak holivudski film koji je režirao niko do legendarni Stenli Klubrik.
Glasine su se pojavile svega godinu posle prvog sletanja u vreme trajanja Vijetnamskog rata kada su građani počeli da bivaju nezadovoljni tadašnjim američkim vlastima.
Jula 1970. u anketama je zabeleženo da je čak 30 odsto Amerikanaca smatralo da je misija Apolo 11 bila laž. Ta cifra je tokom čitavih sedamdesetih bila prilično visoka. Objavljeno je nekoliko knjiga koje su poduhvat dovodile u pitanje – a 1978. snimljen je i film Capricorn one (na području tadašnje Jugoslavije preveden kao Svemirska stanica 1) o lažnom sletanju na planetu Mars koji je mnogima poslužio kao osnova za verovanje da je sletanje na Mesec film u čijem snimanju su korišćeni specijalni efekti i tadašnja najnaprednija tehnologija.
Art Harmon, bivši član Predstavničkog doma, trenutno predvodi organizaciju pod nazivom Koalicija za spas ljudskog istraživanja svemira.
“Potpune besmislice”, reči su koje upotrebljava govoreći o teroetičarima zavere koji tvrde da ljudi nikada nisu kročili na Mesec.
"Samo izazivaju nevolje. Uvek postoje ljudi koji će tvrditi da se nešto nije dogodilo. Samo pokušavaju da podele ljude. Bili smo na Mesecu”, kaže Harmon.
Ali oni koji tvrde da Sjedinjene Države nisu poslale astronaute u svemir i da se radi o lažnom sletanju za to, kako tvrde, nude dokaze.
Pitaju kako je moguće da se vijorila zastava koju je Nil Armstrong postavio na Mesec – kada tamo nema vazduha. Inače, taj efekat postignut je tako što su astronauti savijali metalni okvir koji je držao zastavu - uzrokujući talasanje.
Teoretičari zavere takođe ukazuju da se na fotografijama astronauta na Mesecu ne vide zvezde u pozadini. U stvarnosti kamere nisu mogle da snime slabu svetlost koju emituju zvezde.
Jedno od skeptičnih pitanja bilo je – i zbog čega se po sletanju letelice nije podigla prašina? Međutim, vozilo se najčešće kretalo horizontalno tako da potisnici koji su kontrolisali sletanje nisu bili usmereni naniže. Zračenje Sunca uticalo je da se prašina spusti na površinu Meseca.
Svaka tvrdnja da se ekspedicija na Mesec nikada nije desila lako mogu opovrgnuti nauka, fizika ili predmeti doneti na Zemlju sa mesečeve površine, kaže u razgovoru Art Harmon. Podvlači da su teorije zavere uvreda za 400.000 Amerikanaca zaslužnih za odlazak do Meseca i nazad.
Te stotine hiljada ljudi, uključujući naučnike, inženjere i fabričke radnike, bile su rasute širom sveta.
Baz Oldrin, jedan od astronauta koji je koračao Mesecom 1969. pokazao je najniži nivo tolerancije prema onima koji ekspediciju na Mesec označavaju prevarom.
Jednom teoretičaru zavere na opasku kojom ga je nazvao lažovom uzvratio je – udarcem u lice.