Linkovi

"Mešanje Rusije u izbore više nije partija golfa, već ragbija"


The Capitol in seen from the Supreme Court Building in Washington, April 4, 2017.

Rusija se mešala u izbore u SAD, Crnoj Gori, Francuskoj, Holandiji, radiće to i dalje i jedan od načina da se od toga zaštiti je jača saradnja Evrope i Amerike – zaključak je pretresa o mešanju Rusije, u Odboru za obaveštajna pitanja u Senatu. Pooštravanje sankcija Rusiji, koje je Senat predložio, takođe je ocenjeno kao dobar način zaštite od mešanja u demokratske procese.

Mešanje Rusije je stalno, sistematsko i dirigovano iz jednog centra.

Da li sumnjate u to da Putin stoji lično iza hakovanja?", pitao je učesnike pretresa Ričard Bur, predsedavajući odbora za obaveštajna pitanja u Senatu.

"Nema sumnje".

"Isti odgovor".

"Nema sumnje".

"Ne".

Nema sumnje da je Rusija preko svojih hakera i plasiranjem lažnih vesti uticala na američke predsedničke izbore, što su zaključile i obaveštajne službe. Aktuelno pitanje je zašto tadašnji predsednik Obama nije reagovao?

„Mislim da je tadašnji predsednik Obama trebalo da reaguje brže i odlučnije. Ali on jeste preduzeo neke mere. Ono što mi smeta kod predsednika Trampa je to što ne pokreće istragu i ne reaguje“, kaže Nikolas Berns, diplomata i profesor međunarodnih odnosa.

Berns predlaže šta bi Tramp trebalo da uradi.

Naše obaveštajne agencije treba da se povežu i da tretiraju rusku pretnju kao stalnu. Zatim, ako je prekršen zakon, treba procesuirati odgovorne. I treće treba da se povežemo sa Evropom i zajednički branimo. Zajedno smo u NATO-u, a to je politički koliko i vojni savez“.

Na zajedništvo sa Evropom pozivaju i učesnici pretresa iz NATO-a. Ocenjuju da rusko mešanje u izbore sada više ne liči na partiju golfa, već ragbija i ističu da je francuski odgovor na to dobar primer.

Mediji su se udružili i otkrivali činjenice. To su podržali i Fejsbuk i Gugl, kako bi se i na internetu raskrinkale lažne vesti. Francuzi su pretpostavili da će biti hakovani, jer su osujetili mnoge napade, pa su ruskim hakerima davali velike količine lažnih informacija. Konačno, i vlasti i mediji su jasno rekli da je hakovanje nelegalno, i da se tako manipuliše izbornim procesom“, izjavio je Janis Sarts, direktor NATO Centra za komunikacijske veštine.

Potencijalna meta su i izbori u Nemačkoj, 24. septembra, upozorili su učesnici pretresa i istakli situacije u kojima bi to moglo da se desi.

Ako bude terorističkog napada, ako migrantska kriza bude aktuelna - to će se iskoristiti u propagandne svrhe, a mogući su i hakerski napadi. Nemačka mora da bude oprezna, ali i političari da budu oštriji prema Kremlju“, kaže Konstanca Štelcenmuler sa Instituta Brukings.

Dovoljan oprez sprečio je pokušaj Rusije da se umeša u izbore u Crnoj Gori, kao i da se posle izbora izazovu neredi. O tome je pred senatorima detaljnije govorio bivši crnogorski ambasador u NATO-u i OEBS-u Vesko Garčević. On je naveo da ruska vlada sprovodi anti-NATO politiku, koju podržavaju i srpske nacionalističke partije. Moskva nije uspela da izvrši uticaj u Crnoj Gori ali će "tražiti rupe kroz druge balkanske države" da utiče na nju, ocenio je Garčević. "Najbolji način da se odvrate takvi potez je aktivizam EU i SAD i podrška reformama na Balkanu a vrata EU i NATO moraju ostati otvorena, zaključio je.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG