„Teranje virusa“, ritual je suseda u jednom od gradova američke države Merlend, kojim pružaju razonodu sebi i komšijama zabrinutim zbog pandemije koronavirusa koja je pogodila svet i Sjedinjene Američke Države. Meštani jednog od kvartova gradića Betezda, tokom kratkotrajnog performansa oko zgrada u kojima žive, plešu i pevaju uz hitove sedamdesetih i osamdesetih. Petnaestominutno druženje osmišljeno je kako bi se, makar na kratko, pažnja skrenula sa svakodnevice.
„Pokušavamo ljudima da popravimo raspoloženje“, kaže za Glas Amerike En Džonson, umetnica u penziji i jedna od organizatorki akcije.
„Počelo je sa komšinicom iz susedne zgrade koja me pre nekoliko dana pozvala da izađemo na terasu i mašemo jedna drugoj – pošto se nismo videle neko vreme. Uradile smo to nekoliko puta, a onda mi je palo napamet, možda bi i drugi ljudi hteli da se pridruže. I tako se pronela priča o tome“, kaže En Džonson.
Majkl Fečko ideju svoje komšinice prihvatio je, kako kaže, kao rasterećenje i priliku da se vidi sa svojim komšijama.
„Svi se naravno osećamo veoma izolovano kada najveći deo vremena provodimo u domovima. I to je trenutno prava stvar. Sa druge strane – ovako podsećamo jedni druge da nismo potpuno sami u svemu ovome. Svrha je da podsetimo ljude da smo tu jedni za druge“, kaže Flečko koji je po profesiji biolog.
Dnevni izbor hitova za ovu priliku bio je Pol Sajmon – „You can call me Al“, „Stay in the line“, kao i „Four tops“ i pesma „Reach out“. Listu je sastavila En Džonson.
„Razmišljala sam da puštamo čak i „Odu radosti“. Ili neku rodoljubivu pesmu. Trudim se da to budu neke radosne melodije – ali ako bude dana kada nam raspoloženje bude malo tmurnije – biće i takvih tonova. Muzika sve čini boljim. Prvo sam je puštala sa terase, ali niko nije mogao da je čuje, i zbog toga smo postali mala pokretna grupa. To je mnogo zabavno“, kaže ona.
Ostatak dana troje komšija - zabavljača, kao i većina Amerikanaca u skladu sa odlukama i preporukama vlasti, provode u svojim domovima.
„Moj suprug i ja nastojimo da poštujemo raspored koji smo ustanovili. Imamo psa, kućnog ljubimca, od čijih potreba zavisi kada ćemo napuštati stan. I to, na neki način, pomaže. Takođe, jedna od koristi što smo više kod kuće – je to što se neki poslovi ili obaveze koje su odlaganje zbog posla sada mogu da se reše“, kaže Majkl Fečko.
Njegova susetka En Džonson, poštujući norme socijalnog distanciranja sugerisane kao metoda suzbijanja koronavirusa, dodaje da je njihov performans jedini period koji provodi van doma.
„Čitav dan sam u izolaciji. Lepo je što su mi tu drugari – čak iako moramo da održavamo socijalnu distancu. Osećaj nakon izlaska drži me tokom celog dana", ističe Džonson.
Ova antivirusna muzičko-plesna grupa pružila je čvrsta obećanja da će istrajati u pokušajima da komšije, sa kojima dele zabrinutost zbog situacije u kojoj se svet našao, svakog dana makar kratkotrajno razonode.