Medijska scena u Srbiji je istovremeno i bogata i siromašna - naspram čak 2.357 medija je veoma siromašno medijsko tržište vredno svega oko 400 miliona evra. Prema podacima iznetim na današnjem skupu "Prava mera medija" održanom u Beogradu, kada se odbije oko 100 miliona koliko odlazi na javne servise i još oko 100 miliona na specijalizovane medije poput modnih ili sportskih, ostaje tržište vredno svega 200 miliona evra, dok je na primer medijsko tržite u Americi vredno 200 milijardi dolara, ili u Indoneziji 11 milijardi.
Predsednica Ajreksa (IREX) Kristin Lord je na otvaranju skupa istakla da medijsko tržište treba da bude što transparentnije, kako bi se u medijima čule različite strane i pravile se objektivne vesti. Kako je rekla, postoji svest da pritisci na medije postoje i sa političke i sa ekonomske strane.
Po oceni Lord evidentan pad slobode medija u Srbiji:
"Svi bi voleli da vidimo živahan i nezavisan medijski sektor u Srbiji. Ja sam ovde da učim o položaju medijskog sektora, a moje kolege ovde rade naporno sa ovdašnjim partnerima kako bi osigurali da imamo održive i visokokvalitetne medije u Srbiji za vremena koja dolaze", poručila je Lord.
Po rečima direktora Ajreksa za Srbiju Evana Trača, nezavisni mediji moraju da menjaju svoju poslovnu praksu i da se prilagode promenama na tržištu. Jasno je da postoje politički i ekonomski izazovi pred medijima, smatra Trač, a na pitanje o medijskom tržištu u Srbiji kaže:
"Naravno da to tržište nije otvoreno ili transparentno za mnoge aktere i jasno je da na tome treba raditi. To je i razlog zbog koga ovaj projekat Ajreksa o jačanju održivosti medija postoji i mi svakako radimo sa nezavisnim glasilima, ali i sa medijskim udruženjima i novinarima, kako bi imali bolji pristup tom tržištu i bolji pristup prihodima od oglašavanja, kao i direknim prihodima od njihove publike", istakao je Trač.
Po rečima Srđana Bogosavljevića iz agencije Stratidžik marketing, koji je izneo podatke o stanju na medijskoj sceni i medijskom tržištu Srbije, raste onlajn i internet informisanje, ali je televizija je i dalje glavni izvor informisanja u Srbiji, a zanimljivo je i da raste broj štampanih medija. Ipak, najveći problem je poverenje građana u medije:
"Ono što zabrinjava jeste taj ozbiljan pad poverenja u poslednjih desetak godina, tako da televizija koja sad ima najviše poverenja ima 34 posto pozitivnog stava o sadržaju. To je bio najslabiji procenat pre desetak godina. Tako da je generalno poverenje u padu, i to su sve signali da negde nešto nije baš u redu sa našim medijskim prostorom", rekao je Bogosavljević.
Po rečima Bogosavljevića medijski prihodi su porasli za 6,3 odsto, ali su i rashodi još više povećani - za 14,2 odsto. Takođe, on upozorio i na činjenicu da malo medija dobro targetira svoju publiku, da je Srbija zemlja starih i da su se promenile i starosne granice kada je reč o internetu.