U SAD živi najmanje 11 miliona ilegalnih imigranata. Predsednik Obama u junu je doneo izvršnu odluku kojom se mnogim imigrantima mladjim od 30 godina dozvoljava da privremeno ostanu i rade u Sjedinjenim Državama. U novembru, birači u državi Merilend izjasniće se o zakonu svoje države kojim se nekima od tih radnika bez dokumenata daju olakšice pri plaćanju školarine na državnim univerzitetima i koledžima.
Ivet Roman je rodjena u Peruu. Jedna je od hiljada imigranata koje su u SAD nelegalno doveli njihovi roditelji. Odrasla je u Merilendu. Kada je završila srednju školu sa najvišim ocenama, jedva je čekala da upiše neki od fakulteta u svojoj državi.
„Bila sam strahovito uzbudjena. Razmišljala sam kako konačno krećem na koledž, u ostvarenje svojih snova.“
Ostvarenje tog sna je trenutno zaustavljeno. Zbog imigrantskog statusa nije mogla da se kvalifikuje za nižu školarinu na državnim koledžima i univerzitetima kao što je slučaj sa ostalim stanovnicima Merilenda.
„Bila sam duboko razočarana, pitala se šta ću sad. Pokušavala sam da nadjem druge načine da platim školarinu i nisam nameravala da lako dignem ruke. Sve što sam oduvek želela je da idem na koledž.“
Organizacije za prava imigranata sada pozivaju merilendske birače da na referendumu podrže zakon koji je državna skupština usvojila prošle godine a kojim se ilegalnim imigrantima nudi školarina kao da su legalni državljani Merilenda. Članica državne skupštine En Kajser kaže da je merilendski „zakon snova“ strožiji od sličnih zakona u 11 drugih država.
„Zakon smo u Merilendu napisali još strožije, tako da gradjanima bude jasno da su u pitanju samo mladi koji to najviše zaslužuju, koji su vredno radili, poštovali pravila i samo žele da imaju pristup obrazovanju u našoj državi.“
Ako ga birači odobre, ilegalni imigranti plaćaće manju školarinu za pohadjanje dvogodišnjih koledža pre nego što se prebace na četvorogodišnji državni koledž ili univerzitet. Njihovi roditelji morali bi da plaćaju državne poreze na svoje prihode u roku od pet godina, uz nameru da postanu stalni gradjani Merilenda. Medjutim, inicijativa nailazi na otpor.
„Time se nagradjuje kršenje zakona. Poziva se na buduće kršenje zakona i ovaj predlog je duboko nepravedan prema onima koji su poštovali sva pravila.“
Kristen Vilijamson je članica Federacije za reformu američke imigracije. Ta grupa navodi da bi, u slučaju da zakon bude usvojen, oko tri hiljade ilegalnih imigranata odmah moglo da se prijavi za povoljniju školarinu u Merilendu.
„Dobijanje povlastice kao što je jeftinija školarina samo će privući nove ilegalne imigrante u našu državu. To znači da se stanovnicima Merilenda neće nužno vratiti njihova ulaganja, jer ti ilegalni imigranti neće moći da trajno rade u zemlji.“
Za sada, Ivet Roman može da dobije obnovljivu dvogodišnju radnu dozvolu i ostane u zemlji bez straha od deportacije. Ona i drugi mladi imigranti nadaju se da će im merilendski „zakon snova“ otvoriti put ka fakultetskom obrazovanju, uspešnoj karijeri, i na kraju – dobijanju američkog državljanstva.
Ivet Roman je rodjena u Peruu. Jedna je od hiljada imigranata koje su u SAD nelegalno doveli njihovi roditelji. Odrasla je u Merilendu. Kada je završila srednju školu sa najvišim ocenama, jedva je čekala da upiše neki od fakulteta u svojoj državi.
„Bila sam strahovito uzbudjena. Razmišljala sam kako konačno krećem na koledž, u ostvarenje svojih snova.“
Ostvarenje tog sna je trenutno zaustavljeno. Zbog imigrantskog statusa nije mogla da se kvalifikuje za nižu školarinu na državnim koledžima i univerzitetima kao što je slučaj sa ostalim stanovnicima Merilenda.
„Bila sam duboko razočarana, pitala se šta ću sad. Pokušavala sam da nadjem druge načine da platim školarinu i nisam nameravala da lako dignem ruke. Sve što sam oduvek želela je da idem na koledž.“
Organizacije za prava imigranata sada pozivaju merilendske birače da na referendumu podrže zakon koji je državna skupština usvojila prošle godine a kojim se ilegalnim imigrantima nudi školarina kao da su legalni državljani Merilenda. Članica državne skupštine En Kajser kaže da je merilendski „zakon snova“ strožiji od sličnih zakona u 11 drugih država.
„Zakon smo u Merilendu napisali još strožije, tako da gradjanima bude jasno da su u pitanju samo mladi koji to najviše zaslužuju, koji su vredno radili, poštovali pravila i samo žele da imaju pristup obrazovanju u našoj državi.“
Ako ga birači odobre, ilegalni imigranti plaćaće manju školarinu za pohadjanje dvogodišnjih koledža pre nego što se prebace na četvorogodišnji državni koledž ili univerzitet. Njihovi roditelji morali bi da plaćaju državne poreze na svoje prihode u roku od pet godina, uz nameru da postanu stalni gradjani Merilenda. Medjutim, inicijativa nailazi na otpor.
„Time se nagradjuje kršenje zakona. Poziva se na buduće kršenje zakona i ovaj predlog je duboko nepravedan prema onima koji su poštovali sva pravila.“
Kristen Vilijamson je članica Federacije za reformu američke imigracije. Ta grupa navodi da bi, u slučaju da zakon bude usvojen, oko tri hiljade ilegalnih imigranata odmah moglo da se prijavi za povoljniju školarinu u Merilendu.
„Dobijanje povlastice kao što je jeftinija školarina samo će privući nove ilegalne imigrante u našu državu. To znači da se stanovnicima Merilenda neće nužno vratiti njihova ulaganja, jer ti ilegalni imigranti neće moći da trajno rade u zemlji.“
Za sada, Ivet Roman može da dobije obnovljivu dvogodišnju radnu dozvolu i ostane u zemlji bez straha od deportacije. Ona i drugi mladi imigranti nadaju se da će im merilendski „zakon snova“ otvoriti put ka fakultetskom obrazovanju, uspešnoj karijeri, i na kraju – dobijanju američkog državljanstva.