Linkovi

"Kriza javnog uma" - sve manje prostora za javnu debatu u Srbiji


Arhiva, ilustracija

U javnom prostoru Srbije sve je manje prostora za debatu o političkim, društvenim ili ekonomskim temama, što je direktna posledica apatije poličara, intelektualaca i akademske javnosti, kao i marginalizacije medija i poplave besmislenih sadržaja. Situacija je gora nego devedesetih godina, a od tada se u javnosti Srbije "vrte" ista lica i praktično da ne postoji oblast u kojoj se pojavio neki mlađi ekspert čije bi mišljenje imalo društvenu težinu, zaključci su debate "Sloboda izražavanja i moć javne reči", u okviru serije debata "Kriza javnog uma", koju organizuje Medija centar.

Vesna Pešić, bivša političarka, antiratna aktivistkinja i sociološkinja, ocenila je da je prelomni trenutak za posrnuće medija bio ukidanje emisije Utisak nedelje. Ta emisija je, podsetila je, bila je mesto u kojoj je svako ko je nešto značio u društvu u Srbiji imao priliku da se pojavi i nešto kaže.

"Zbog karaktera te emisije, ona je prekinuta i to je kritična tačka. Javna rasprava i javni um su tu presečeni", rekla je ona i podsetila da je Utisak nedelje preživeo sve od Miloševićevog režima devedesetih godina, preko promena Petog oktobra i svih potonjih vlada, do vlasti Aleksandra Vučića, kada je skinuta sa programa B92.

Za vreme Miloševića, nastavila je Vesna Pešić, jeste bilo redukcije javnih debata, ali je na televizijama bilo i okruglih stolova, rasprava u kojima je ona, kao antiratna aktivistkinja, učestvovala, a bilo je i sučeljavanja predsedničkih kandidata, dok su opozicioni poslanici u Skupštini Srbije bili u prilici da drže duge govore, koje je prenosila televizija.

"Nikad me na televiziji nije bilo više, nije bilo 'crnih lista' kao danas i zabrana prolaza ljudima kao sada na televizijama sa nacionalnim frekvencijama", rekla je.

"Fali nam diskutanstko društvo", kazala je Pešić i navela primer Francuske u čijem se demokratskom društvu debate neprestano vode, na nekim televizijskim kanalima "od ujutro do uveče", o svim društveno zanimljivim temama, i to ne samo na političkom, već na "meta" nivou. Situacija je znatno bolja i u susednoj Hrvatskoj, čiji javni servis redovno organizuje televizijske debate u emisiji "Otvoreno", na najrazličitije teme.

"Pitam – šta mi uošte znamo o današnjem našem društvu? Srbija je kao prvobitna zajednica… Mi ništa više o sebi ne znamo. Ljudi koji to rade su se povukli na neke projekte i žive u nekom svom svetu, ali ne dopiru do javnosti. Kako neko može da vodi politiku o društvu o kome ništa ne zna", upitala je Vesna Pešić.

Poslanik Đorđe Vukadinović ocenio je da je jedan od delimičnih razloga apatije to što su ljudi svesni da u težim okolnostima ponovo treba da "guraju isti kamen uz brdo".

On se složio da je debate devedsetih godina bilo više, jer je vlast "imala neku vrstu nečiste savesti" pa je dopuštala stvari koje se rutinski ignorišu. "U skupštinskim debatama ne možemo ni da zamislimo sada ono što je bilo tolerisano opoziciji devedesetih godina", ukazao je Vukadinović.

Ipak, reakcija vlasti na "ovo malo javne reči i kritika" pokazuje da moć javne reči nije mala. "Histerična, nervozna reakcija koju registrujemo" na neki tvit, kamoli na članak, izaziva buru i vrh vlasti oličen u Aleksandru Vučiću se strašno unervozi i reaguje, rekao je Vukadinović.

Možda nismo baš slabi i nemoćni koliko nam se čini, ako nas protivnici tako uvažavaju, oni bolje znaju nego mi koliko smo ptencijalno opasni, smatra on.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić rekao je da odgovor zašto nema debate jeste i (vema mali) broj ljudi koji prate skup na kome u tom trenutku govori i interesovanje intelektualne javnosti za pitanje koje se postavlja, zbog čega treba razgovarati o strahu i apatiji.

Lekić je rekao da nema nikoga da pita (doskorašnjeg premijera i aktuelnog predsednika države) Aleksandra Vučića da li se stidi razmene mišljenja sa Nebojšom Stefanovićem, Jorgovankom Tabakovićem i Sinišom Malim, "plagijatorima", i kakav je osećaj biti najmoćniji političar države u kojoj je predsednik (donedavni, Tomislav Nikolić) kupio diplomu.

"Imamo posla sa egoističnim pojedincem, kojeg karakteriše paranoidna perspektiva i odsustvo savesti, a spreman je na agresivnost ako je potrebno za ostvarivanje ličnih ciljeva", rekao je Lekić.

Novinar Milan Vlajčić ocenio je da postoji kritički um, ali u „derviškim“ krugovima, poput ovog koji je organizovao debatu. „Mediji ovaj skup neće ni registrovati“, rekao je on, navodeći da je novinarstvo poniženo kao profesija, a upravo ono treba da služi za obnovu tog kritičkog uma.

"Postoje debate, ali su marginalizovane", rekao je Vlajčić i podsetio na film Sobarica sa Titanika, u kome sobarica glanca zlatne kvake u trenutku kada brod tone. "Mi se povremeno osećamo kao sobarica sa Titanika. Brod propada, a mi našu malu savest podržavamo nečim kao ovo sada".

Novinar Dušan Mašić podsetio je da autoritarizam postaje trend u svetu i da čim taj trend jača - smanjuje se prostor za dijalog i debatu. Represivni režimi manipulišu javnim mnenjem direktnom ili indirektnom kontrolom medija, a u razvijenim demokratijama se to čini zatrpavanjem sadržajima u kojima se gubi smisao, ocenio je Mašić.

Mi koristimo najgore od jednih i drugih, a onda se pitamo otkud kriza javnog uma, kako to da smo društvo bez debate, gde je moć javne reči, rekao je Mašić i na to pitanje odgovrio: "Ljudi koji su odgovorni smo mi - činjenjem ili nečinjenjem... Da vas sutra pozovu na Pink, Hepi ili bilo koju drugu televiziju sa nacionalnom frekvencijom, da li biste išli? Ja prvo verovatno ne bih", rekao je Mašić i založio se za smenu generacija i uvođenje mladih, novih, obrazovanih ljudi na javnu i društvenu scenu.

Glavni i odgovorni urednik FoNeta Zoran Sekulić rekao je da nema dijaloga, jer centri moći nisu zainteresovani za to, medije tretiraju kao sredstvo i bave se proizvodnjom percepcijee i privida, a ne činjenicama. "Mediji koji nisu pod kontrolom i uticajem vlasti preživljavaju jedva i gurnuti su u rezrevat. Mi smo ignorisani", rekao je Sekulić.

Novinarstvo koje smo mi učili skoro da više ne postoji, dijalog koji mi pamtimo više neće postojati. Bojim se da elite u tradicionalnom značenju više neće postojati. Postoje nove interpretacije novinarstva, nove interpretacije elita i dijaloga, rekao je on. Činjenice više nikoga ne zanimaju, jer se javno mnenje i mediji ravnaju prema političkim uverenjima i interesima, ili prema emocijama, ocenjuje prvi čovek FoNeta.

Istovremeno, Srbija ima sedam miliona stanovnika i čak 1.800 medija. 12 dnevnih novina koje su prošle godine imale tiraž od 750.000, a danas 450.000 primeraka. Reklamni budžeti su 160 miliona evra, a 60 odsto ide u televizije, napomenuo je Sekulić.

Koncpet projektnog finansiranja medija pod ozbiljnim poltičkim uticajem i kontrolom. Usvojena su tri medijska zakona, koja su najstrašnije politički zloupotrebljena, ukazao je on. Povlačenje države iz medija je izigrano, pa smo dobili partijske medije, dodao je Sekulić, a projektno finansiranje je bez ograničenja u odnosu na televizije.

Mediji su dobrovoljno ili prisilno ucenjeni i zavise od političke volje ili preživljavaju. O kakvoj vrsti dijaloga pričamo, upitao je Sekulić.

Analitičar Branko Radun rekao je da je globalni trend smanjenje uticaja intelektualne elite u društvu, koja se "začaurila" ili na univerzitetu, ili u svojim zonama komfora. On vidi problem u eliti koja se samoizoluje, a potom se pita zašto nema veći medijski uticaj.

Ulaskom u medijski prostor rizikujete mnogo, da izgubite u polemici, da ne budete prikazani kako želite, da doživete razne vrste neprijatnosti, objasnio je Radun i složio se da ne postoje nove generacije koje mogu kompetentno da govore o nekoj temi, kao što je bio slučaj devedestih godina. Debata se, rekao je, seli na društvene mreže.

Glavni i odgovorni urednik Vremena Dragoljub Žarković rekao je da je veoma teško uspostaviti dijalog sa ljudima na vlasti, podsećajući da pravila zanata traže da pisanje o ključnim temama bude uravnoteženo, a druga strana se uglavnom daje kroz posredne izjave. Količina nespremnosti da govore u medijima je neverovatna, govore samo u prijateljskim emisijama, pa čak i postavljaju uslove ko će biti u emisijama, rekao je Žarković.

Dubravka Valić Nedeljković, iz Novosadske novinarske škole, predstavila je delove istraživanja o debatnim emisijama na RTS i RTV i konstatovala da se predstavlja samo partijska vizija stvarnosti, a ignoriše se mišljenje građana. Podsetila je posebno na debatnu emisiju na RTS-u "Upitnik" od 14. februara 2017. godine kada je gost bio tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

Voditeljka Olivera Jovičević je Vučiću postavila 52 pitanja, a on njoj 27. Vučić je 45 puta prekinuo voditeljku, a 29 puta je izneo optužbe na račun nje i RTS-a, da bi sama novinarka kasnije za novine izjavila da joj je "čast da je premijer intervjuiše".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG