U jutro 15. januara 1999, srpske snage su izvršile napad na selo Račak, u opštini Štimlje, oko 30 kilometara južno od Prištine. Dvadeset pet godina kasnije, stotine ljudi okupilo se na tom mestu u pomen 45 ubijenih, ali i kao podrška njihovim porodicama koje i dalje traže pravdu.
Reakcije iz Beograda na godišnjicu masakra
Dok se Kosovu 15. januar svake godine obeležava kao dan sećanja na žrtve masakra, u kojem su i prema zaključku suda u Hagu, srpske snage ubile najmanje 45 albanskih civila, u Beogradu se i dalje ti nalazi negiraju, a na akciju sa gleda kao na "antiterorističku.
Penzionisani general policije Goran Radosavljević, koji je vodio operaciju napada na pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova u selu Račak kod Suve Reke, izjavio je da tamo nije bilo civila i da je u toj akciji "likvidirana je teroristička grupa koja je predstavljala veliku pretnju i za civile i za policiju".
On je za Radio-televiziju Srbije (RTS) izjavio je da se ne boji toga da će njegovo ime da se nađe na optužnicama Specijalnog tužilaštva Kosova za masakr u Račku.
"Nema potrebe da se bojimo, znamo da smo se borili za svoju državu", naveo je Radosavljević koji je bio i član glavnog odbora sada vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Inače, Gorana Radosavljevića Sjedinjene Države i porodica Bitići, američkih državljana albanskog porekla, smatraju umešanim u ubistvo njenih članova Agrona, Ilira i Mehmeta.
Ubistvo se dogodilo jula 1999. godine u Petrovom Selu blizu Kladova, oko 250 kilometara istočno od Beograda – gde se nalazio policijski objekat čiji je Radosavljević bio komandant.
Američke vlasti su Radosavljeviću, decembra 2018, zabranile ulaz u Sjedinjene Države zbog umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava, saopštio je tada Stejt department.
„Čega se sećam? Strašno. Ali sam ponosna što sam ga imala, ostavio mi je decu, udala sam njih četvoro, dobro su. Pravda nikada nije zadovoljena, da su došli pred pravdu, laknulo bi nam. Oni koji nisu počinili zločine su u pritvoru, a ovi se oslobađaju“, kaže Minirja, supruga Lutfija Bilalija, koji je ubijen u Račku. .
„Ništa nam ne olakšava. Kada pomislim da li smo dobili pravdu, to donosi malo olakšanje, ali bol ostaje isti. Uvek je isti, ma koliko godina živeli, neće se zaboraviti da su počinili velike zločine“, kaže Fatima Rizani, ćerka Hajriza Brahima, jedne od žrtava.
„Samo prisećnje o 15. januaru me rastužuje zbog užasa koji su porodice u selu doživele. Imali smo posla sa zlim neprijateljem, koji posle 25 godina, ne prihvata šta je civilima uradio ovde - ili u bilo kojoj drugoj zemlji", kaže Aziz Bećiri, meštanin sela Rečak.
Bivši šef Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, ambasador Vilijam Voker, koji je pre 25 godina taj događaj opisao kao zločin protiv čovečnosti, obratio se na memorijalnoj ceremoniji.
Rekao je da je važno znati istinu i preneti je budućim generacijama.
„Došao sam, kao i prethodnih 25 godina, da vidim šta je ostalo od sećanja među mladima, a za koje mislim da čine 30 odsto stanovništva. Ovi mladi ljudi se ne sećaju kako se živelo na Kosovu pod diktaturom (bivšeg predsednika Srbije Slobodana) Miloševića i vlasti u Beogradu. Za mene Račak predstavlja prekretnicu, pokret, za ono što je Kosovo uspelo da uradi od 2008“, rekao je on.
Masakr u Račku 1999. godine označio je početak diplomatskog procesa za okončanje rata na Kosovu, koji je okončan intervencijom NATO alijanse.
Vlasti Srbije, uključujući i sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je tokom rata na Kosovu bio ministar za informisanje u srpskoj vladi, često su isticale da je masakr u Račku izmišljen da bi se opravdalo bombardovanje NATO 1999.
Bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije počelo je 24. marta, trajalo je 78 dana, a sukob je završen 10. juna 1999. usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Intervencija NATO-a na Kosovu omogućila je povratak za više od 800.000 izbjeglica, raseljenih lica unutar i van Kosova. U ratu na Kosovu 1998/99. godine ubijeno je više od 13.000 civila, a hiljade osoba je nestalo.
Više od 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većinom Albanaca, podaci su Ujedinjenih nacija.
„Činjenice su moćnije od neprekidne srpske propagande, istina je uvek moćnija od laži, stoga za Račak postoji samo jedna istina - 1999. genocidni režim, Miloševićev režim, surovo je ubijao civile. Ova je tada bila istina, i danas je istina i zauvek će ostati u analima istorije, ma koliko 'Milošević-Vučićev' režim pokušavao da je negira“, rekla je predsednica Kosova Vjosa Osmani.
„Snage srpske policije su 15. januara ovde u selu Račak ubile 45 albanskih civila, među kojima je najmlađi Halil Bećiri, star 14 godina, a najstariji Avdil Sejdiu, star 99 godina. Njihova starost ukazuje na žrtve i prirodu ovog zločina počinjenog tokom rata. Srbija je pre 25 godina aktivirala ceo državni aparat, od vojske do sudske medicine, od medija do državne propagande, da zamagli i negira masakr u Rečku, da sakrije zločin i zaštiti izvršioce i nalogodavce“, rekao je premijer Kosova Aljbin Kurti.
Džef Hovenijer, američki ambasador na Kosovu, obeležio je godišnjicu masakra u Račku citirajući Martina Lutera Kinga da je ”nepravda bilo gde na svetu pretnja pravdi svugde.“
"Neka niko ne zaboravi ili negira šta se desilo u Račku, niti zašto su Sjedinjene Države i naši saveznici stali u odbranu naroda Kosova. Dobro se sećam tog dana", napisao je Hovenijer na društvenoj mreži Eks.
