Zajednica srpskih opština je ključna za potpunu integraciju Srba u kosovski sistem. Međutim i nakon dve godine od parafiranja Briselskog sporazuma još uvek je nejasno kako bi ta zajednica trebalo da izgleda, ocenjeno je u izveštaju Balkanske grupe za politiku "Integracija kosovskih Srba nakon Briselskog sporazma" koji je danas predstavljen u Prištini.
U izvršnom sažetku ovog izveštaja se navodi da su Priština i Beograd proces integracije Srba u kosovski sistem kroz Briselski sporazum započeli iz različitih razloga. „Priština da obezbedi svoj suverenitet i teritorajalni integritet, a Beograd da zadovolji Evropsku uniju. Međutim ni jedan ni drugi ne deluju kao da razumeju obim posla koji ovo podrazumeva, niti su spremni da ulože potrebne finansijske i politilčke resurse. Uz podršku međunarodnih partnera Kosovo i Srbija treba da postave kao cilj potpunu integraciju Srba u kosovski sistem do kraja 2015 godine, a da potom brzo učine sve da taj dogovor postane realnost“, navodi se u izveštaju.
Zajednica srpskih opština je, prema ovom izveštaju, najvažniji deo u procesu integracije Srba. Zadatak srpskih političara je da zastupaju građane, a ne da rade za Beograd, smatra Marko Prelec, izvršni Direktor Balkanske grupe za politiku.
„Naša poruka srpskim liderima na nacionalnom nivou jeste da to treba da urade sa tendencijom, ali tako da ne raspale vatru kod srpskih građana a ni kod sebe, jer će tako da se desi da će Albanci gledati na Srbe kao na produženu ruku Beograda, a ne kao na svoje sugrađane. To može da bude jako opasno“, rekao je Prelec
Proces dijaloga u Briselu doveo je do normalizacije odnosa, a integracija Srba u kosovski sistem je već postala svakodnevica i jasno je da je to samo prvi korak, smatra ambasadorka Švajcarske na Kosovu Kristina Marti Lang. Ona ističe da Sprovođenje briselskog sporazuma nije lak posao i svi moraju biti svesni uticaja različitih izazova u imprementaciji i dijalogu Beograda i Prištine.
„Kosovski albanci se plaše da dijalog i Zajednica Srpskih opština može smanjiti uticaj kosovskih zakona i da će se to oteti kontroli, dok se Srbi plaše da će ih Beograd napustiti i da će biti primorani da se integrišu u sistem čiji deo ne žele da budu. S druge strane Srbi u Srbiji se plaše da potpisivanje Briselskog sporauma predstavlja korak ka zaboravu Kosova odnosno dizanje ruku od Kosova“, rekla je Kristina Marti Lang.
Izgradnja poverenja građana u institucije, integracija nevećinskih zajednica i funkcionalnost države ključni su elementi za napredak Kosova kao nezavisne države, smatra ambasador Norveške na Kosovu Jan Bratu
„Moja država, moja Vlada preferira da Vlada Srbije prizna nezavisnost Kosova, to bi olakšalo puno stvari, život svih bi bio lakši, ali to se ne dešava i ne vidim da je to tenutno i moguće“, kazao je Bratu.
Iako je bilo najavljeno da će predstavljanju izveštaja „Integracija kosovskih Srba nakon Briselskog sporazma“ prisustvovati i premijer kosova Isa Mustafa i njegov zamenik Branimir Stojanović oni se nisu pojavili. Realizaciju ovog izveštaja su finansijski podržale ambasade Švajcarske i Norveške na Kosovu.