Bob Najt, briljantni i strastveni trener koji je osvojio tri NCAA titule u Indijani i godinama bio namrgođeno lice koledž košarke, preminuo je u 84. godini, potvrdila je njegova porodica u objavi na društvenim mrežama.
„Teška srca vas obaveštavamo da je trener Bob Najt preminuo u svom domu u Blumingtonu okružen porodicom“, navodi se u saopštenju. “Zahvalni smo na svim mislima i molitvama, i cenimo kontinuirano poštovanje naše privatnosti pošto je trener zahtevao privatno porodično okupljanje. Nastavićemo da slavimo njegov život i da ga se sećamo, danas i zauvek kao voljenog muža, oca, trenera i prijatelja."
Najt je bio među najboljim trenerima u istoriji košarke, završio je karijeru sa 902 pobede u 42 sezone u timu vojne akademije, Indijani i Teksasu. Takođe je predvodio reprezentaciju SAD do zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1984.
Nije ga bilo briga šta drugi misle o njemu, a izabralo je numeru "My Way" Frenka Sinatre da proslavi 880. Pobedu u karijeri 2007, što je tada bio rekord za trenera divizije I.
Dobio je nadimak „General“ i njegova narav je bila takva da ga je 2000. koštala posla u Indijani. Jednom je udario policajca u Portoriku, bacio stolicu preko terena i optužen je da je stavio ruke igraču oko vrata.
Njegovi kritičari su se nemilosrdno ljutili zbog njegovog ponašanja, ali njegovi branioci su bili odana legija. Najt je imao i drugu stranu: bio je ponosan na visoki procenat svojih igrača koji su diplomirali, a tokom ere kršenja pravila nikada nije bio optužen za veliki prekršaj NCAA.
U Indijani je insistirao da njegova osnovna plata ne bude veća od plate drugih profesora. U Tekas Tek-u je ponekad vraćao svoju platu jer nije mislio da ju je zaradio.
Najt je očekivao da će igrači premašiti očekivanja na terenu i u učionici. On se pridržavao NCAA pravila čak i kada se nije slagao sa njima, nikada nije odustao od borbe i obećao je da će svoje manire stare škole odneti u grob.
Njegova narav i teatralnost, međutim, često su umeli da zasene njegove zapanjujuće rezultate, taktičku genijalnost i posvećenost svojim igračima i košarci, ostavljajući za sobom jedinstvenu biografiju.
„Promenio je košarku u ovoj državi, način na koji se takmičite, način na koji pobeđujete“, jednom je rekao Stiv Alford, vođa poslednjeg tima sa kojim je Najt osvojio NCAA titulu 1987. "Počelo je u Indijani, ali on je zaista promenio koledž košarku. Pogledajte napadačke kretnje koje ljudi sada svuda koriste”.
Dugo cenjen zbog svoje strategije i često dovođen u pitanje zbog metoda, Najt je uživao u stvaranju najboljih timova sa vrhunskim rezultatima. Kao motivator koji je retko bio zadovoljan, držao se čeličnih principa, a sa visinom od 195 centimetara bio je zastrašujuća pojava za svakog ko bi se usudio da ga naljuti.
Kada se Najt povukao 2008, otišao je sa četiri nacionalna prvenstva (jednom kao igrač u državi Ohajo) i kao rekorder Divizije I po broju pobeda. Trenirao je sve, od Majka Kžiževskog, preko Ajzee Tomasa, do Majkla Džordana. Njegovo trenersko “stablo” rodilo je I Kžiževskog, koji je oborio Najtov rekord po broju pobeda, Alforda, Lorensa Frenka, Kita Smart, Rendija Vitmana i Majka Vudsona, sadašnjeg trenera Indijane, između ostalih.
„Uobličio sam sve što smo radili, od treninga, preko predavanja do društveno korisnog rada, pa čak i kako bi trebalo da predstavljate školu iz tog vremena“, rekao je Alford. „Trener Najt je veoma zaslužan za to”.
Robert Montgomeri Najt je rođen 25. oktobra 1940. u Masilonu, u Ohaju. Njegova majka, za koju je Najt rekao da je imala presudan uticaj u detinjstvuje, bila je učiteljica, a otac je radio za železnicu.
Činilo se da je Hejzel Najt razumela temperament svog sina. Jednom, kada je Indijana trebalo da igra protiv Kentakija, uz televizijski prenos, dvojica Najtovih drugova iz srednje škole naletela su na nju u prodavnici i pitala je da li je uzbuđena zbog utakmice.
„Samo se nadam da će se ponašati kako treba“, primetila je njegova majka, navodi se u njegovoj biografiji, „Najt: Moja priča“
Igrao je košarku u državi Ohajo, gde je bio rezerva u tri tima koja su se domogla Fajnal-fora u period od 1960. do 1962. Bio je u timu koji je osvojio titulu 1960, zajedno sa Džerijem Lukasom i Džonom Havličekom, dvojicom budućih članova košarkaške Kuće slavnih.
Posle godinu dana kao asistent u srednjoj školi, Najt se pridružio stručnom štabu Tejts Loka u Vest Pointu. Potom je 1965. preuzeo je dužnost glavnog trenera sa 24 godine. Za šest sezona, trenirajući kao igrače kao što su Kžiževski i Majk Siliman, njegovi timovi su pobedili u 102 utakmice . Godine 1971. otišao je u Indijanu.
Najt je brzo obnovio košarkašku tradiciju Indijane revolucionarnim napadom i skoro isključivo odbranom čovek na čoveka. Većina protivnika se nije mogla da se izbori protiv njegovih timova iz Indijane, koja je u tom period imala učinak 125-20 i osvojila četiri krune Big Ten konferencije u prvih pet sezona.
Trka je završena prvim naslovom nacionalnog šampiona za Indijane posle 23 godine. Taj tim iz 1975-76 je imao učinak 32-0, a za dve godine je zabeležio skor 63-1 i osvojio uzastopne titule u Big Ten konferenciji sa 18 trijumfa, bez poraza. To je ujedno i poslednji koledž tim sa savršenim rekordom. Taj tim je Američko udruženje košarkaških novinara 2013. proglasilo najboljim u istoriji koledž košarke.
Najt je osvojio svoju drugu titulu 1981. pobedivši tim Dina Smita iz Severne Karoline nakon što su zvaničnici NCAA odlučili da se meč igra nekoliko sati pošto je ranjen predsednik Amerike Ronald Regan. Njegova treća titula u Indijani stigla je 1987. kada je Smart pogodio šut sa poludistance u poslednjim sekundama za pobedu nad Sirakuzom. To je jedan od najpoznatijih koševa u istoriji NCAA košarke.
Najt je proveo pet decenija takmičeći se i obično pobeđujući neka od najcenjenijih imena igre -- Adolfa Rupa, Smita i Džona Vudena u ranim godinama, a kasnije Kžiževskog, Rika Pitina i Roja Vilijamsa.
Olimpijski tim koji je trenirao u Los Anđelesu 1984. bio je poslednji amaterski tim SAD koji je osvojio zlato u muškoj košarci. I, što nije iznenađenje, došlo je do kontroverzi. Najt je zadržao Alforda u svom timu dok je sa spiska izostavio buduće članove Kuće slavnih Čarlsa Barklija i Džona Stoktona.
Ali pobede i to u velikom stilu bile su samo deo Najtovog nasleđa. Radio bi stvari na svoj način.
Drugi veliki treneri bi mogli da slede džentlmenski pristup, ali ne i Najt. Nosio je se karirane sportske kapute i crvene džempere, redovno se svađao sa sudijama i otvoreno osporavao odluke čelnika NCAA i Big Ten konferencije. Njegova lista prestupa je duga:
Najt je osuđen u odsustvu za napad na portorikanskog policajca tokom Panameričkih igara 1979. godine. Predao je prijateljsku utakmicu Sovjetskom Savezu 1987. kada je povukao svoj tim sa terena nakon što je dosuđena treća tehnička greška.
U intervjuu za televiziju NBC je rekao: „Mislim da ako je silovanje neizbežno, opustite se i uživajte u tome“. Najt je odgovarao na pitanje kako se nosi sa stresom, a kasnije je pokušao da objasni da je govorio o nečemu što je van naše kontrole, a ne o činu silovanja.
Optužen je da je udario glavom jednog igrača i šutnuo sopstvenog sina, Peta, tokom tajm auta. Na konferenciji za novinare 1980. ispalio je ćorak iz startnog pištolja u novinara. Tokom NCAA turnira 1992. godine, Najt je koristio bič na zvezdi tima, Kalbertu Čejniju, koji je Afroamerikanac.
Njegov najpoznatiji ispad dogodio se 23. februara 1985, kada je Stiv Rid iz Perdjua trebalo da šutira slobodno bacanje. Besni Najt je podigao crvenu plastičnu stolicu i bacio je preko terena, a ona je pala iza koša. Navijači su počeli da bacaju novčiće na teren, a jedan je udario suprugu trenera Perdjua Džina Kidija. Rid je promašio tri od sledećih šest slobodnih bacanja.
„Ponekad uđem na sastanak ili prijatelj nazove da kaže: 'Video sam te sinoć na TV-u'“, rekao je Rid na 20. godišnjicu incidenta. „Znam o čemu pričaju”.
Najt se sledećeg dana izvinio, dobio je suspenziju od jedne utakmice i uslovnu suspenziju na dve godine uslovno. U nameri da tako nešto ponovo spreče, zvaničnici Indijane su spojili stolice za obe klupe.
Legendarna crno-bela fotografija incidenta ostaje klasik za navijače Indijane, a čak je postala i motiv za televizijsku reklamu sa jednim od njegovih starih trenerskih rivala, bivšim trenerom Notr Dama Digerom Felpsom. Najt se godinama šalio da je samo pokušavao da baci stolicu ženi koja je tražila sedište.
Petnaest godina nakon bacanja stolice, Najtov temperament doveo je do njegovog pada u Blumingtonu. Pojavio se video snimak na kojem Najt navodno stavlja ruke oko vrata igrača Nila Rida tokom treninga 1997. Ta optužba je navela predsednika Indijane Majlsa Brenda da prema Najtu uvede politiku nulte tolerancije nakon univerzitetske istrage.
Zatim, 10. septembra 2000, nakon što je postavio školski rekord sa 662 utakmice na klupi i 11 titula u Big Ten konferenciji u 29 sezona, njegova era u Indijani se šokantno završilo. Dok je prolazio pored Najta u hodniku ispred školske sale, student Univerziteta Indijana Kent Harvi mu je dobacio: "Hej, šta ima, Najt?". Najt je to smatrao nepoštovanjem, zgrabio je Harvija za ruku i održao mu lekciju o ponašanju. Nekoliko dana kasnije, Brend je otpustio Najta.
Studenti su protestovali tako što su srušili stativu na fudbalskom terenu, otkinuli statuu delfina sa fontane i obesili lutku sa likom Brenda ispred njegove kuće. Najt je javno osudio Brendovo vođenje univerziteta, a ovaj je postao predsednik NCAA 2002. i umro 2009. u 67. godini dok je još bio na funkciji. Nil Rid je umro 2012. nakon što se srušio u svojoj kući u Kaliforniji. Imao je 36 godina.
Godine 2003, on je počeo da psuje u televizijskom programu, nakon što ga je novinar ESPN-a pitao o njegovoj vezi sa Alfordom, tadašnjim trenerom Ajove. Sledeće godine Najt se našao na meti kritika nakon verbalne rasprave sa Dejvidom Smitom, tadašnjim direktorom Teksas Teka, kada su se sreli u prodavnici.
I on je ipak pobedio. U svojih prvih šest godina u Zapadnom Teksasu, Najt je vodio Red Rajderse do pet sezona sa po 20 i više pobeda, što je uspeh kakav ranije ova škola nije mogla ni da zamisli. Prvog januara 2007, Najt je upisao 880. utakmicu u karijeri, oborivši rekord Dina Smita pobedom nad Novim Meksikom. Kžiževski je 2011. srušio Najtov rekord, a njegov mentor je tu utakmicu komentarisao na televiziji ESPN.
Skoro dve decenije, zvaničnici Indijane su pokušavali da sklope mir sa legendarndim strategom. Najt je odbio, čak je odbio da prisustvuje ceremoniji uvođenja u sportsku Kuću slavnih Univerziteta Indijana 2009.
„Nadam se da će jednog dana biti počastvovan u Indijani. To treba da se desi. Neko mora da to i ostvari“, molio je Skot Mej, starter u Najtovom šampionskom timu 1976. i čovek koji je otvoreno kritikovao odluku univerziteta da otpusti trenera. „Mislim da bi po njemu trebalo da nazovu univerzitetsku halu”.
Led je konačno probijen u februaru 2020, nekoliko meseci nakon što je Najt kupio novu kuću u Blumingtonu. Pojavio se u hali na poluvremenu utakmice protiv Perdjua prvi put pošto je dobio otkaz u Indijani.
Najavljena kao ponovni susret trenera i mnogih njegovih bivših igrača, proslava na poluvremenu je postala svojvrstan miting u čast Generala. Mej i Kvin Bakner, koji su takođe igrali u Najtovom prvom šampionskom timu, pomogli su ostarelom treneru -- koji više nije stabilan na nogama -- da izađe na teren.
„Kada se vratio ovde, znao sam da je srećan “, rekao je Vitman, koji je osvojio titulu 1981. godine. „Znao sam da je srećan ovde, da živi, i rekao sam mu da pripada ovde”.
Najt tog dana nije razgovarao sa publikom tog dana, već se ona obraćala njemu.
„Volimo te, Bobi“, uzviknuo je iz mase jedan navijač tokom kratke pauze. Bila je to scena koja je “čeličnog” Najta dovela do suza.
Van terena, Najt je bio strastveni igrač golfa koji je voleo da čita, posebno istoriju, i velikodušno je davao donacije školskim bibliotekama u Indijani i Teksasu. Letovao bi na dalekim mestima, voleo je da lovi i peca sa porodicom ili prijateljima, kao što su legenda bejzbola Ted Vilijams i menadžer Toni La Rusa.
Najt se takođe pojavio u filmu "Anger Management" iz 2003. sa Adamom Sendlerom. Godine 2006. glumio je u "Knight School", ESPN-ovom rijaliti program u kojem se 16 studenata Teksas Teka borilo za priliku da uđu u njegov tim sledeće sezone.
Mesec dana nakon što je napustio Tek, Najt, koji je često napadao novinare, pridružio se ESPN-u kao gostujući studijski analitičar tokom NCAA turnira 2008. Radio je na toj televiziji do 2015.
Vratio se u javnost 2016, u kampanji za republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa 2016, a zatim se držao podalje od javnosti sve dok se nije vratio u kampus gde je postao poznato ime.
„Stajao sam tamo, a on je bio onaj trener Najt“, rekao je Vitman, misleći na govor pred utakmicu u februaru 2020. „Kao da nikada nije napustio svlačionicu. Govor koji je održao igračima pre nego što su izašli na teren, to je bilo fantastično".
