Linkovi

Ko je Đina Haspel - kandidatkinja za šeficu CIA-e?


Trump CIA

Đina Haspel, veteran i tajni agent CIA-e, koju je predsednik Donald Tramp izabrao da vodi Centralnu obaveštajnu agenciju, kontroverzna je ličnost koju podržavaju mnogi u obaveštajnoj zajednici SAD, ali na koju neki u Kongresu gledaju uz oprez zbog navodne umešanosti u rad tajnih zatvora CIA-e, prenosi agencija Rojters.

Haspel je izabrana za novu direktorku Agencije, nakon što je republikanski predsednik otpustio državnog sekretara Reksa Tilersona i izabrao aktuelnog direktora agencije, Majka Pompea, da zameni Tilersona.

Ukoliko njenu nominaciju potvrdi Senat SAD, Haspel će postati prva žena na čelu CIA, nakon što je služila kao zamenica direktora od februara 2017. Tramp je rekao novinarima da je tesno sarađivao sa Haspel i da je u pitanji "izvanredna osoba".

Američki zvaničnici rekli su da, iako je Haspel generalno visoko cenjena u CIA, njena nominacija otvara mogućnost, koja se mnogima ne dopada, da dođe do većeg kongresne i medijske pažnje i ispitivanja službenika CIA-e koji se prijatnije osećaju da rade u tajnosti nego pod reflektorom javnosti.

"Ovo će ponovo otvoriti rane iz vremena od pre deceniju i više i takođe prizvati više nadzora kako nad našim analizama, tako i nad našim aktivnostima, posebno ako Đina bude potvrđena", rekao je jedan američki zvaničnik govoreći pod uslovom anonimnosti.

Kada je imenovana za zamenicu direktora prošle godine, obaveštajni službenici koji su sližili sa njom i zvaničnici kongresa rekli su da je 2002, tokom administracije bivšeg predsednika republikanca Džordža Buša, ona vodila tajni zatvor CIA na Tajlandu, pod šifrovanim imenom "Cat's Eye" (mačje oko). Osumnjičeni pripadnici militantne grupe Al Kaida bili su izloženi simuliranom davljenju - "voterbordingu" - i drugim grubim tehnikama ispitivanja u toj ustanovi.

Tri godine kasnije, i dalje tokom Bušovog predsednikovanja, ona je pomogla da se sprovede naređenje o uništenju video-traka sa snimljenom simulacijom davljenja, koja se smatra oblikom torture, tvrde ti izvori.

Vlada SAD ne priznaje postojanje tajnih zatvora CIA-e.

U utorak, neki američki obaveštajni zvaničnici rekli su novinarima da su tvrdnje o njenoj navodnoj umešanosti u ispitivanja koja uključuju mučenje - lažna. Međutim, nisu odmah ponudili nikakve detalje. Oni nisu osporili njenu umešanost u sprovođenje naređenja o uništenju video-kaseta sa snimcima grubih tehnika ispitivanja, o kom je pisano u knjizi "Oštre mere" Hozea Rodrigeza, njenog šefa u to vreme i bivšeg portparola CIA, Bila Halroua. Portparol CIA nije imao komentare tim povodom.

Senator Roj Vajden, demokratski član Senatovog Komiteta za obaveštajna pitanja, rekao je u utorak da se protivi nominaciji i Pomopea, i Haspelove.

"Istorija gospođe Haspel čini je neprikladnom za služenje na mestu direktora CIA", rekao je Vajden. "Njena nominacija mora da obuhvati potpunu transparentnost njene biografije, na šta ja pozivam već više od godinu dana, otkako je postavljena za zamenicu direktora. Ukoliko gospođa Haspel želi da služi na najvišim američkim obaveštajnim nivoima, vlada ne može više da krije uznemiravajuće činjenice iz njene prošlosti".

Jedan ključni republikanac, predsedavajući Senatovog Komiteta za obaveštajna pitanja, Ričar Bur, obećao je podršku njenoj nominaciji. On je rekao da je "ponosan" na njen rad i dodao da će obezbediti da njena nominacija bude razmatrana bez odlaganja.

"Znam Đinu lično i ona ima pravu paletu sposobnosti, iskustva i prosuđivanja za vođenje jedne od najkritičnijih agencija naše nacije", rekao je Bur.

Njeno saslušanje povodom potvrđivanja imenovanja tek treba da bude zakazano."Neupitno je da je to što direktor odlazi nakon godinu dana vrlo turbulentno za agenciju", rekao je bivši direktor CIA, Majkl Hajden. "S tim u vezi, ostavljanje Đine i postavljanje nje na mesto direktora imaće vrlo pozitivan efekat po smirivanje groznice".

Hajden je dodao da "sumnja da će drugi delove vlade imati mnogo više turbulencija zbog ovoga nego CIA".

Grupe za zaštitu ljudskih prava protive se izboru Haspelove.

"Haspelova je praktično kontroverzan izbor, s obzirom na izveštaje o njenoj prošloj umešanosti u mučenje tajnim zatvorima CIA-e. Niko ko je odgovoran za mučenje ne bi trebalo da predvodi federalnu agenciju", rekao je Rob Beršinski, potpredsednik organizacije Human Rights First. "Senat bi trebalo da iskoristi proces potvrde da pošalje snažan signal o tome gde ova zemlja stoji po pitanju ispravljanja grešaka iz svoje prošlosti".

Haspelova je služila u brojnim tajnim ispostavama u inostranstvu uz dodatak njenog rada na Tajlandu, uključujući i stanicu CIA u Londonu i bazu agencije u Njujorku. Tadašnji direktor CIA-e, Džon Brenan 2013. godine imenovao je za zamenicu direktora Nacionalne tajne službe, ali nije dobila trajnu poziciju zbog protivljenja u Kongresu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG