Klostridija dificile, u današnje vreme se smatra jednom od glavnih bakterija koje uzrokuje bolesti širom sveta. Ponekada smrtonosna, ona može da izazove iscrpljujuće bolesti, a jednom kada je pacijent izlečen, može da se povrati. Sada međutim postoje novi načini za sprečavanje povratka bolesti.
Klostridium Dificile, na engleskom poznata kao Si difisil ili Si dif, može da izazove ozbiljnu crevnu infekciju.
“Osećala sam kao da mi je debelo crevo iščupano”, kaže Šeril O’Riordan.
Njeni simptomi su bili jaki bolovi u stomaku, visoka temperatura i dijareja. Njen lekar Stjuart Džonson, objašnjava:
“Si dif je oportunistička bakterija. Može da putuje na dole u stomak, počne da se razmnožava, proizvodi otrove i izazove simptome koje mi nazivamo si dif”.
Starije osobe u bolnicama ili staračkim domovima imaju najviše šansi za dobijanje klostridije. Ali studije su pokazale da je ona prisutna kod svih i da postaje sve češća kod mlađih, zdravijih osoba koje nisu bile u bolnici, čak ni u poseti nekome.
Uzimanje antibiotika povećava rizik za dobijanje bakterije, ali i osobe koje nisu uzimale antibiotike mogu da je dobiju. Tokom poslednjih godina, infekcija klostridijom postala je sve češća, sve ozbiljnija i sve se teže leči.
Neki ljudi nisu imali simptome, ali su je preneli drugima. Bakterija se prenosi sa osobe na osobu, ali kada neko ima bakteriju na svojim rukama, drugi mogu da je pokupe kada dodirnu površinu kao što je ručka na krevetu, koja je zagađena.
Oko 30 odsto onih koji su imali klostridiju, mogu ponovo da budu inficirani.
Međutim, neke vrste Si difa ne izazivaju nikakve simptome.
Doktor Dejl Gerding i drugi istraživači odlučili su da ustanove da li izlaganje takvoj vrsti bakterije, nakon što se pacijent oporavio od ozbiljnije vrste, može da smanji procenat ponovnog inficiranja.
“Ako ta vrsta bakterije može da se stabilizuje u vašem želucu ona će sprečavati otrovnije vrste. Zapravo, mogla bi i da istera neke od tih otrovnih vrsta”, kaže koautor studije Dejl Gerding.
Istraživači su dali pacijentima koji su bili inficirani klostridijom različite količine neotrovnih vrsta bakterije. Oni su bili u mogućnosti da smanje procenat ponovnog inficiranja, u jednoj grupi za 11 odsto, u drugoj za 5 odsto.
“To je prvi put da smo uzeli jednu vrstu iste bakterije koja izaziva bolest i zapravo je upotrebili kao preventivnu meru”, objašnjava Gerding.
Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
