Iako Kina neće učestvovati direktno na samitu predsednika SAD Donalda Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una, na nekin način Peking će biti nevidiljiva treća strana na tom sastanku.
Kao i mnoge druge zemlje u regionu, Kina će pažljivo pratiti samit Tramp-Kim gledajući znake mogućeg uticaja koji bi sastanak mogao da ima po njene interese.
Tokom prevrtljive "vožnje toboganom", pre nego što se selo za sto, Kina je igrala značajnu ulogu. Analitičari beleže da je kinesko učešće u skupim međunarodnim sankcijama bilo ključni faktor dovođenja Kima za pregovarački sto. Mada, Peking je umanjio njihovu primenu poslednjih meseci.
"Kina je učestvovala u režimu sankcija bez presedana, vrlo bliskom embargu, a bez kineskog učešća bilo bi mnogo manje verovatno da bi severnokorejska vlada pristala da razgovara", rekao je Adrej Lankov, direktor Grupe za korejski rizik, ponuđača analiza rizika, vesti i informacija o Severnoj Koreji.
Pre sastanka u utorak, Ši Đinping dva puta se sastao sa Kim Džong Unom. U ponedeljak, kinesko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je Kim leteo do singapurskog aerodroma putničkim avionom kineske kompanije Er Čajna. Nije razjašnjeno da li je Peking pokrio račun ali jeste obezbedio avion na zahtev Pjongjanga.
Kao najveći severonokrejski trgovinski partner i najbliži strani saveznik, uspeh ili propast sastanka mogli bi da imaju dugoročne posledice po Peking.
Ukoliko samit bude završen uspehom, odnosi između Sjedinjenih Država i Severne Koreje mogli bi da uznapreduju i nejasno je šta bi to moglo da znači za peking. Ukoliko sastanak propadne, postoji zabrinutost po pitanju toga šta bi to onda moglo da znači po bezbednost na Korejskom poluostrvu.
Aleksandar Neil, viši saradnik Međunarodnog instituta a strategijske studije Azije, kaže da mora da postoji određeni stepen nervoze u Pekingu, da bi Tramp mogao da postigne sporazum u Singapuru.
"Konsekvenca, ukoliko ne bude postignut značajan napredak je brza eskalacija u neprijateljstvima, to je uvek opcija ukoliko samit ne uspe", kaže Neil.
Na površini, Peking je na rečima podržavao sastanke i ključnu ulogu koju razgovori igraju u pomaganju da se preduzmu koraci ka uklanjanju nuklearnog oružja sa Poluostrva. Peking negira da ima druge namere.
"Kina je uvek igrala pozitivnu i konstruktivnu ulogu oko nuklearnog pitanja sa Severnom Korejom. Nemamo druge motive po tom pitanju", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Lu Kang na nedavnom brifingu.
Ali, jasno je da postoje rezultati koje Peking ne želi da vidi. Neil kaže da je mogućnost da Vašington i Peking otvore ambasade u glavnim gradovima i da Vašington dobije utočište na Severu, nešto što brine Peking.
Kinezi su želeli da poseduju odnos i verovatno su prilično nezadovoljne idejom da bi Sjedinjene Države mogle da bezobzirno vode inicijative koje su oni podneli, poput uklanjanja snaga SAD ili smanjenja vežbi Južne Koreje i SAD, kaže Neil.
Lankov, koji je takođe i profesor korejske istorije na Kukmin univerzitetu u Seulu, kaže da je ono što Kina želi - status kvo: Ne želi rat na Poluostrvu, revoluciju ili ujedinjenje u kome bi Južna Koreja bila dominantan igrač.
"Kina želi stabilnost u regionu, ne zato što je Kina tako dobra zemlja, već zato što verovatne promene ili odvajanje na ili oko Korejskog poluostrva oštećuju kineske interese", rekao je on.
Ono što Peking takođe želi je priznanje i to da igra značajnu ulogu u bilo kakvom naporu da se denuklearizuje Poluostrvo. Peking posebno obraća pažnju na razgovore kojim bi Južna Koreja i Sjedinjene Države mogle zajedno sa Sevrnom Korejom da potpišu mirnovni sporaum sa Kinom.
Korejski rat okončan je potpisivanjem sporazuma o primirju 1953. Međutim, mirovni sporazum nikad nije potpisan, što je ostavilo dve zemlje tehnički u ratu. Kina je jedna od četiri predstavnika koji su potpisali sporazum i zbog toga tvrdi da bi trebalo da je uključena.
U stavu koji objavljuje Global tajms u nedelju, Lu Čao, severnokorejski profesor, kaže da mirnovni sporazum ne bi mogao da bude potpisan i bez učešća Kine. On je takođe upozorio bi Kina trebalo da bude "budna povodom mogućeg okolišanja Južne Koreje i SAD".
"Dve zemlje mogle bi da pokušaju da unesu zabunu ukidanjem primirja iz 1953. takozvanom deklaracijom", dodao je.