Kina je saopštila u subotu da će predati podvodni dron Sjedinjenih Država koji je zaplenila u međunarodnim vodama u Južnom kineskom moru, ali je ostala pri tvrdnji da nije odgovorna za ovaj događaj optužujući Vašington da je preuveličao oduzimanje plovila na neprikladan način koji nije od pomoći.
Pentagon je saopštio da je podvodni dron bez ljudske posade, koji meri salinitet i temperaturu mora, oduzet u četvrtak 90 kilometara severozapadno od pomorske baze Sjubik bej na Filipinima. Vlasti Sjedinjenih Država protestovale su zbog nezakonitog oduzimanja zahtevajući momentalno vračanje plovila.
Sa svoje strane, Ministarstvo odbrane Kine saopštilo je da je plovilo opaženo kao "neidentifikovan objekat" u moru, koji je zadržan zbog "navigacione bezbednosti". Tek kasnije, tvrdi Ministarstvo, ustanovljeno je da je objekat zapravo američki podvodni dron.
Zvaničnici kineske odbrane rekli su u subotu da će američka oprema biti vraćena na "odgovarajući način", ne iznoseći detalje. Pentagon je potvrdio da postoji "razumevanje" sa Kinezima.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp oglasio se na društvenim mrežama nakon što je Pentagon izneo svoje slaganje sa Kinom, tvitujući "Trebalo bi da kažemo Kini da ne želimo dron koji su nam ukrali nazad - neka ga zadrže".
Incident sa dronom podigao je novu zabrinutost i među saveznicima u Aziji zbog kineskog pojačanog vojnog prisustva u Južnom kineskom moru i zbog onoga što kritičari nazivaju agresivnim odgovorom Pekinga na pomorsko nadmetanje u regionu.
Bruneji, Filipini, Vijetnam i Malezija pozivaju se na svoja prava na ribolov i eksploataciju minerala u regionu, a mnoga od njih se preklapaju.
I dok Vašington nije zauzeo zvaničnu poziciju povodom ovog rivalstva suvereniteta, od američke mornarice je zatraženo da štiti gusto koriščene međunarodne pomorske linije u regionu. Obamina administracija je takođe reagovala zbog napora Kine da uveća svoje pomorsko prisustvo u toj oblasti. Kina je poslala vojnu opremu u oblasti na koju druge vlade regiona polažu pravo.
Novi satelitski snimci koje je objavio Centar za strategijske i međunarodne studije Sjedinjenih Država pokazuju da je Kina instalirala oružje, uključujući protivvazdušne i pritivbrotske sisteme na svih sedam veštačkih ostrva podignutih u Južnom kineskom moru tokom poslednjih nekoliko godina.
Oduzimanje podvodnog droma novoizabrani američki predsednik Donald Tramp kritikovano je kao "potez bez presedana". On je i ranije protestovao zbog kineskog vojnog gomiljanja u Južnom kineskom moru.
Tokom kampanje za predsedničke izbore, Tramp je zapretio da će izazvati dramatične promene u politici SAD prema Kini, koju je optužio zbog gubitka velikog broja poslova u Americi.
Tramp je takođe uzdrmao vladu u Pekingu prošlog meseca kad je pristao da prihvati telefonski poziv liderke Tajvana Cai Ing Ven, koja mu je čestitala na pobedi na izborima 8. novembra.
Zvanični kontakt sa Tajpejom prvi je tog tipa od 1979. godine kada je Vašington priznao politiku koja Tajvan smatra za deo "jedne Kine". Tramp je kasnije rekao da bi mogao da bi mogao da razmotri nastavak svoje podrške toj politici kako bi poboljšao saradnju sa Kinom po raznim drugim pitanjima.