Linkovi

Kantrimen: Predsednik potkopava diplomatiju prema S. Koreji

  • Katarina Radović

Tomas Kantrimen, bivši zamenik pomoćnika državno sekretara (arhivski snimak)

Tom Kantrimen, predsednik upravnog odbora nevladine organizacije - Udruženje za kontrolu naoružanja i bivši diplomata sa 35 godina dugom karijerom u eksluzivnom intervjuu za Glas Amerike objašnjava opasnosti od nuklearnog oružja i izglede za budućnost sveta bez te pretnje.

Glas Amerike: Gospodine Kantrimen, na početku, recite nam nešto više o radu i ciljevima Udruženja za kontrolu naoružanja?

Tom Kantrimen: "To je mala nevladina organizacija koja ima visoko ekspertski tim čiji je zadatak da analizira dugoročne izazove u kontroli neširenja nuklarnog naoružanja kao i neposredne odluke sa kojima su suočeni američka i druge vlade. Dakle cilj nam je da edukujemo izvršnu granu vlade, Kongres i javnost o teškim odlukama na planu kontrole naoružanja i pitanjima nacionalne bezbednosti."

Glas Amerike: Svet je na ivici nuklearnog rata. Zvuči gotovo nadrealno. CNN je nedavno preko svog reportera u Pjongjangu javio da Kim Džong UN upozorava SAD da bi trebalo da pretnju hidrogenskom bombom shvate “doslovno”. Da li ovo podiže već opasnu situaciju na još viši nivo?

Tom Kantrimen: "Svakako. Ukoliko Severna Koreja ispuni tu pretnju i sprovede atmosfersku detonaciju nuklearnog oruža – što bi bio prvi put da neka zemlja testira na površini u poslednjih 25 godina, mislim da bi to predstavljalo ozbiljan izazov stabilnosti Istočne Azije. Nadam se da bi SAD odgovorile dodatnim pritiskom i blisko saradjivale sa Kinom, Rusijom i Evropskom unijom u cilju daljeg obuzdavanja Severne Koreje. Brine me moguća preterana reakcija Sjedinjenih Država, jer uprkos ozbiljnosti tog eventualnog koraka Pjongjanga, to još uvek nije razlog da udjemo u nuklearni rat sa Severnom Korejom."

Glas Amerike: Nedavno su američki državni sekretar Reks Tilerson i predsednik Tramp uputili mešovite signale o pristupu pitanju Severne Koreje. Da li takozvana “teorija ludaka” (strategija koju je Niksonova administracija primenila da strane lidere zaplaši da je predsednik iracionalan i nepredvidljiv) prožeta pretnjama, zapavo funkcioniše ili je intenzivna diplomatija bolji put ka obuzdavanju ove opasne situacije?

Tom Kantrimen: "Problem sa takozvanom “teorijom ludaka” je da ona ne funkcioniše kada imate posla sa istinskim ludakom. To je ono što me brine u vezi sa trenutnom situacijom i dvojicom lidera koji nisu spremni da se povuku, ali su suviše spremni da prete jedan drugom. Administracija predsednika Trampa je opisala svoj pristup Severnoj Koreji kao maksimalni pritisak i maksimalno angažovanje. Primećujemo maksimalni politički i ekonomski pritisak na Pjongjang i to je dobro. Ali ne primećujemo istinsko nastojanje ka angažovanju kad je u pitanju Severnoj Koreja. Mislim da su državni sekretar Tilerson i profesionalne diplomate veoma spremni da pronadju način za početak dijaloga sa Severnom Korejom čak i ako to rezultira malim koracima na početku, ali su oni konstatno potkopavani od strane predsednika i Bele kuće koja mislim da nije pružila kiseonik za opciju diplomatije i angažovanja."

Glas Amerike: Kad je već reč o diplomatiji bivši američki predsednik Džimi Karter je ponudio da bude izaslanik administracije predsednika Trampa za Severnu Koreju kako bi pokušao da pregovorima pronadje način iz ovog napetog zastoja. Kako ocenjujete tu ideju?

Tom Kantrimen: "Duboko poštujem predsednika Kartera kao mirotvorca i mislioca kad je reč o ovakvim pitanjima. Nemam sumnje da bi, ako mu Bela kuća ukaže to poverenje, on barem mogao da započne tu vrstu dialoga koja je odsutna. Na žalost smatram da je vrlo malo verovatno da će Bela kuća poveriti bilo kom bivšem predsedniku takav zadatak."

Glas Amerike: Da li mi zapravo pružamo legitimitet Kim Džong Unu konstantnom razmenom pretnji?

Tom Kantrimen: "Mislim da Kim Džong Un gubi poštovanje širom sveta, a sigurno je da ne stiče poštovanje niti legitimitet u SAD. Ono što me daleko više brine je da ta razmena uvreda koja umanjuje legitimitet Sjedinjenih Država i američkog predsednika. Smeta mi što se američki predsednik spustio na isti nivo uvreda i pretnji, koji je godinama primećivan od strane Severne Koreje."

Glas Amerike: Kako bismo mogli da ostvarimo širu saradnju i pomoć Kine i kako se sve to uklapa u ekonomsku sliku regiona?

Tom Kantrimen: "Bez sumnje bilateralni odnosi Kine i SAD su danas najvažniji bilateralni odnosi na svetu. Moramo da pronadjemo način za saradnju sa Kinom čak i kada se takmičimo na ekonomskom planu ili se nadmećemo za uticaj kod azijskih zemalja. Kad govorimo o Severno Koreji nije toliko reč o ekonomiji već o potrebi da uverimo Kineze da je nuklearna Severna Koreja veća pretnja njihovoj bezbednosti nego našoj. Duboko verujem da bi Kina pretprela daleko gore posledice od svakog eventualnog konflikta nego Sjedinjene Države. Mislim da i Kinezi to polako shvataju."

Glas Amerike: Njujork tajms je protekle nedelje objavio interesantan uvodnik u kojem se iznosi podatak da je 4.000 nuklearnih bojevih glava koje imaju Sjedinjene Države dovoljno da se ceo svet uništi dva puta i da još preostane takvog oružja. 11. oktobra organizacija Global Zero koja se zalaže za svet bez nuklearnog oružja čiji ste član, zajedno sa drugim stručnjacima za nuklearno oružje, uputila je pismo predsedniku Trampu. Recite nam nešto više o tom pismu i njegovom cilju.

Tom Kantrimen: "Pre svega uvodnik u Njujork Tajmsu je izneo u grafičkoj formi da iako su Sjedinjene Države smanjile svoj arsenal sa 30.000 nuklearnih bojevih glava 1970. na 4.000 danas Amerika baš kao i Ruska Federacija imaju višestruko puta dovoljno oružja da garantuju odvraćanje i bezbednost. To je naravno motivišući faktor za Udruženje za kontrolu naoružanja kao i za grupu Global Zero, čije pismo ukazuje da je odluka predsednika Trampa da ne sertifikuje Nuklearni sporazum sa Iranom opasna pre svega zbog toga što bi mogla ponovo da otvori put ka sticanju tog oružja od strane Teherana, ali isto tako zato što SAD, povlačenjem iz sporazuma koji je postignut, implementiran i poštovan, umanjuju kredibilitet Vašingtona i otežavaju, a ne olakšavaju eventualni sporazum u slučaju Severne Koreje."

Glas Amerike: Koju vrstu inicijative bi Severna Koreja mogla da ima ako SAD pokazuju da zaključujemo sporazume, a zatim odustajemo od njih?

Tom Kantrimen: “U ovom momentu mi ne pružamo takvu inicijativu niti nudimo pregovore. I to mi smeta. Jasno je da postoji prostor u dugoročnom smislu da se postigne sporazum prema kojem bi se Severna Koreja denuklearizovala u zamenu za garancije za mir i bezbednost na Korejskom poluostrvu. To su veoma daleki izgledi, ali ih nije nemoguće postići. Problem je što SAD navode da nisu spremne za razgovore o bilo čemu osim o denuklearizaciji, dok Severna Koreja ističe da želi da pregovara o svemu osim o denuklearizaciji. Kao posledica toga ne možemo ni da počnemo veoma neophodne razgovore.”

Glas Amerike: Da li Amerika može da sebi priušti dva nuklearna žarišta istovremeno?

Tom Kantrimen: "Iran ne bi odmah postao vruća tačka. Oni nisu blizu razvoju nuklarnog oružja i više su udaljeni od proizvodnje takvog oružja nego što su bili pre tri godine zahvaljujući pomenutom sporazumu. Ali, ako SAD uprkos savetima svojih pet partnera u tom sporazumu, odluče da se povuku iz njega to ponovo otvara put ka nastojanju Irana da stekne nuklearno oružje. To je stoga kriza koja se sporije odvija od one u Severnoj Koreji."

Glas Amerike: Koliko je moguća, opasna moguća trka u naoružanju u Istočnoj Aziji imajući u vidu da Japan poseduje najveće zalihe plutonijuma u tom regionu?

Tom Kantrimen: "Nisam direktno zabrinut povodom Japana. Oni imaju velike količine plutonijuma koje nameravaju da koriste u savremenim nuklearnim reaktorima. Takodje sam uveren da Japan može da drži svoje materijale bezbednim od kradje i imam poverenje da Tokio neće da radi na proizvodnji nuklarnog oružja. Medjutim, zabrinut sam da će, ukoliko Severna Koreja nastavi da preti svojim susedima to podsticaj za Južnu Koreju i Japan da razmišljaju o nuklearnom naoružanju. Ne mislim da je to sada slučaj ali bih voleo da mi ne preduzmemo ništa što bi ih navelo da ozbiljno razmotre tu opciju."

Glas Amerike: U odnosu na ovaj period prošle godine da li smo bliži ili dalji svetu bez nuklearnog naoružanja?

Tom Kantrimen: "Bojim se da smo dalje i da smo napravili nekoliko značajnih koraka nazad tokom ove administracije u SAD. Nije u pitanju samo spremnost da se preti upotrebom nuklearnog oružja što u prošlosti američki predsednici uopšte nisu bili spremni da čine, već je u pitanju i nuklearni sporazum sa Iranom što sa svoje strane briše inicijativu drugih država da izbegnu sticanje nuklearnog oružja. Iz tih razloga mislim da smo više udaljeni od sveta bez nuklearnog naoružanja."

XS
SM
MD
LG