Linkovi

Kantrimen: Bela kuća želi da rukovodi spoljnom politikom

  • Katarina Radović

Tom Kantrimen (arhivska fotografija)

Nedavno penzionisani američki diplomata Tom Kantrimen je od septembra 2011. do januara 2017. bio na položaju pomoćnika državnog sekretara za medjunarodnu bezbednost i neširenje nuklearnog naoružanja. U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike Kantrimen objašnjava koliko je u ovom nestabilnom svetu dugih ratova, terorističkih i nuklearnih pretnji i izazova na planu sajber bebednosti važna takozvana “meka moć” i koliko je instrumentalno u tom smislu popunjavanje radnih mesta na visokim položajima u Stejt Departmentu upražnjenih dolaskom nove administracije.

U ovom trenutku od sedam položaja podsekretara u Stejt Dipartmentu samo jedan je popunjen. Od skoro 30 pozicija pomoćnika Državnog sekretara samo dve su popunjene. I mada su veoma kvalifikovane diplomate od karijere vršioci dužnosti na tim položajima, činjenica je da naši partneri širom sveta žele da znaju kojim putem ide inostrana politika ove administracije. Sve dok ne bude imenovanja kandidata koji uživaju poverenje Bele kuće i čije je nominacije potvrdio Kongres, Stejt Dipartment ne može zaista da ostatku sveta prenese naš prioritete. To takodje stvara vakum u smislu da omogućava drugim zemljama da tumače šta Sjedinjene Države rade. Strahujem da to razotkriva nameru ovog predsednika i ove administracije da Stejt department učine minornim isturenim odeljenjem diplomatije i da rukovode čitavom inostranom politikom iz Bele kuće”.

Glas Amerike: Kad je već reč o “mekoj moći” šta mislite o planovima ove administracije da znatno smanji programe inostrane pomoći?

Mislim da je to velika greška. Budžet koji je objavljen prošle nedelje predviđa drastično smanjenje Pomoći za razvoj od 44 odsto i humanitarne pomoći (za izbeglice i one koji pate od gladi i pogodjeni su katastrofama) takođe za 44 odsto. Ne verujem da će Kongres odobriti takva drastična smanjenja, jer su se neki članovi Kongresa već oglasili protiv toga, dok je stotinu penzionisanih generala naglasilo da nije svako pitanje vojno i da moramo da napadnemo one koji podstiču ekstremizam time što ćemo se pozabaviti gubitkom ljudskih prava, glađu i siromaštvom. Čak su i lideri vodećih američkih korporacija napisali prošle nedelje pismo sekretaru Tilersonu u kojem su naveli: ‘Potrebni su nam snažan Stejt department i snažni programi inostrane pomoći za razvoj’. I mada ova administracija opravdava ta smanjenja argumentom da druge zemlje moraju da daju svoj deo, naglasio bih da mi trošimo manje od jedne trećine jednog procenta našeg bruto nacionalnog proizvoda na pomoć za razvoj, dok Nemačka troši dva puta više, a recimo Norveška više od jednog procenta svog GDP-a daje na pomoć drugim zemljama. Amerika je učinila mnogo i smanjila siromaštvo u svetu na najniži nivo ikada, ali nije tačno reći da nosimo preveliki teret”.

Glas Amerike: Donald Tramp je prošle nedelje bio u prvoj poseti inostranstvu u svojstvu predsednika. Da li smatrate da je tokom posete Bliskom istoku dovoljno naglasio probleme društava u kojima se stvara tako veliki broj terorista i da li bi Sjedinjene Države trebalo da izvrše daleko veći pritisak na njih da sprovedu reforme?

Mislim da je u Rijadu uputio važnu, direktnu poruku prisutnim liderima islamskog sveta, ne samo da ćemo zajedno raditi protiv terorizma, već da ne mogu jednostavno da čekaju na vojsku Sjedinjenih Država da reši problem terorizma, koji je nastao je u regionu Bliskog istoka i da se oni moraju aktivno boriti protiv njega. Brine me pak to što je predsednik prenaglasio uticaj Irana. Ne dovodim u pitanje činjenicu da je Iran negativan faktor i da podržava terorističke aktivnosti u Libanu, Siriji i zalivskim zemljama. Međutim, verujem da je predsednik izneo veoma pojednostavljenu ideju da je ‘Iran odgovoran za sav terorizam’. Što se pritiska za reforme tiče, i to ne samo na naše protivnike već i na naše saveznike na Bliskom istoku, predsednik izgleda odstupa od stava koji su SAD zauzimale poslednjih 40 godina, a to je da su ljudska prava i demokratske reforme važna pitanja i da će Amerika uvek iskreno i otvoreno govoriti o njima. Mislim da je to velika strateška greška”.

Glas Amerike: Predsednik je takođe obećao da će doneti mir Bliskom istoku. Veliki broj njegovih prethodnika su imali istu ideju, ali nisu uspeli. Koliko je realistično to obećanje i da li verujete da će ga ova administracija ispuniti?

Jednostavni istorijski odgovor je NE, jer je suviše teško. Ne zato što SAD ne rade dovoljno ozbiljno na tom pitanju, već zato što postoje izvesna pitanja u srcu ovog spora u vezi sa kojima je veoma teško bilo Izraelu bilo Palestincima da postignu kompromis. Želim ovoj administraciji svu sreću i moguće je da će, ako se pozabavi ekonomskim pitanjima pred nama i nekim od teških političkih pitanja, možda postići postepeni napredak, koji bi mogao da dovede do daljih promena, ali nisam ni više niti manje optimista, kada je reč o ovoj administraciji u odnosu na prethodnih pet administracija”.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG