To je dovelo do toga da zdravstveni zvaničnici narede premeštanje 3 hiljade zatvorenika iz dva državna zatvora. Međutim, bolest pogađa većinom populaciju u nekim rurualnim zajednicama i, dok obično prolazi neprimetno, ponekada može da deluje razorno na pacijente.
Dejl Paldi prodaje svoju kuću u Kaliforniji zato što više ne može da plaća račune. Mehaničar za motorcikle i bivši vozač trkačkih automobila zaražen je takozvanom groznicom doline u kalifornijskoj Centralnoj dolini i uglavnom je onesposobljen za rad. Na početku je imao toliko jak kašalj da je gubio svest.
„Onesvešćen u modricama i znoju. Lekari nisu znali šta da rade i davali su mi lekove za smirivanje kašlja i druge vrste različite medikamente i zapravo je bilo sve gore.“
Krajem 2010. godine ustanovljena mu je dijagnoza groznice doline. Od tog vremena, Paldi uzima anti-gljivične lekove, uključujući one koji koštaju skoro hiljadu dolara za jednu flašicu. Groznicu doline, čije medicinsko ime je kok-ci-dio-ido-mikoza, šire gljivice koje se rašire po vazduhu nakon što se tlo na neki način poremeti. To postaje sve češće kako se gradovi i manja mesta šire ka rurualnim oblastima.
Može se naći u kalifornijskoj Centralnoj dolini i drugim polusušnim oblastima američkog jugozapada, posebno u Arizoni i takođe u delovima Latinske Amerike. Doktor Robert Kaplan, specijalista za infektivne bolesti, kaže da polovina zaraženih ne pokazuje simptome, dok ostali imaju bolove i povišenu temperaturu. Kod manjeg broja pacijenata javlja se oboljenje pluća, a kod jednog procenta pacijenata i mnogo ozbiljnija oboljenja.
“Najvažnije od njih je meningitis, koji pogađa koru mozga i kičmenu moždinu i to može da bude veoma teška bolest.”
Groznica doline, u svom najtežem obliku može da bude smrtonosna. Najteže pogađa osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom i iz još nejasnih razloga, pripadnike određenih rasnih grupa, kaže doktorka Kler Penosian Danavan, takođe specijalista.
“Filipinci, Afroamerikanci, indijanci, hispanici i azijati.”
Ali i oni koji nisu izloženi bolesti i koji imaju dobar imunitet takođe mogu da budu podložni, kao što je stanovnica Sijetla Šeron Filip. Ona se zarazila kada je bila u poseti Arizoni i sada vodi veb stranicu pod nazivom „Preživeli groznice doline”, zajedno sa svojim sinom Dejvidom. Ona je sa Glasom Amerike razgovarala putem Skajpa.
“Bila sam senka same sebe. I takođe treba da kažem da nikada nisam imala problem sa imunitetom, nisam bila bolesna i nikada nisam uzimala lekove.”
Na svojoj veb stranici, Filip vrlo detaljno opisuje svoju borbu sa tom bolešću. Ona kaže da bi groznici doline trebalo posvetiti više pažnje. Doktorka Danavan se slaže.
“Ali mislim da je prvi prioritet da se podigne svest pacijenata i lekara koji bi trebalo da postave dijagnozu i da se trude da pacijentima obezbede tretmane ako su pouzdani.”
Trenutno ne postoji lek ili vakcina za sprečavanje bolesti. Lekari kažu da je, za sada, rano otkrivanje najdelotvorniji način za borbu protiv groznice doline.
Dejl Paldi prodaje svoju kuću u Kaliforniji zato što više ne može da plaća račune. Mehaničar za motorcikle i bivši vozač trkačkih automobila zaražen je takozvanom groznicom doline u kalifornijskoj Centralnoj dolini i uglavnom je onesposobljen za rad. Na početku je imao toliko jak kašalj da je gubio svest.
„Onesvešćen u modricama i znoju. Lekari nisu znali šta da rade i davali su mi lekove za smirivanje kašlja i druge vrste različite medikamente i zapravo je bilo sve gore.“
Krajem 2010. godine ustanovljena mu je dijagnoza groznice doline. Od tog vremena, Paldi uzima anti-gljivične lekove, uključujući one koji koštaju skoro hiljadu dolara za jednu flašicu. Groznicu doline, čije medicinsko ime je kok-ci-dio-ido-mikoza, šire gljivice koje se rašire po vazduhu nakon što se tlo na neki način poremeti. To postaje sve češće kako se gradovi i manja mesta šire ka rurualnim oblastima.
Može se naći u kalifornijskoj Centralnoj dolini i drugim polusušnim oblastima američkog jugozapada, posebno u Arizoni i takođe u delovima Latinske Amerike. Doktor Robert Kaplan, specijalista za infektivne bolesti, kaže da polovina zaraženih ne pokazuje simptome, dok ostali imaju bolove i povišenu temperaturu. Kod manjeg broja pacijenata javlja se oboljenje pluća, a kod jednog procenta pacijenata i mnogo ozbiljnija oboljenja.
“Najvažnije od njih je meningitis, koji pogađa koru mozga i kičmenu moždinu i to može da bude veoma teška bolest.”
Groznica doline, u svom najtežem obliku može da bude smrtonosna. Najteže pogađa osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom i iz još nejasnih razloga, pripadnike određenih rasnih grupa, kaže doktorka Kler Penosian Danavan, takođe specijalista.
“Filipinci, Afroamerikanci, indijanci, hispanici i azijati.”
Ali i oni koji nisu izloženi bolesti i koji imaju dobar imunitet takođe mogu da budu podložni, kao što je stanovnica Sijetla Šeron Filip. Ona se zarazila kada je bila u poseti Arizoni i sada vodi veb stranicu pod nazivom „Preživeli groznice doline”, zajedno sa svojim sinom Dejvidom. Ona je sa Glasom Amerike razgovarala putem Skajpa.
“Bila sam senka same sebe. I takođe treba da kažem da nikada nisam imala problem sa imunitetom, nisam bila bolesna i nikada nisam uzimala lekove.”
Na svojoj veb stranici, Filip vrlo detaljno opisuje svoju borbu sa tom bolešću. Ona kaže da bi groznici doline trebalo posvetiti više pažnje. Doktorka Danavan se slaže.
“Ali mislim da je prvi prioritet da se podigne svest pacijenata i lekara koji bi trebalo da postave dijagnozu i da se trude da pacijentima obezbede tretmane ako su pouzdani.”
Trenutno ne postoji lek ili vakcina za sprečavanje bolesti. Lekari kažu da je, za sada, rano otkrivanje najdelotvorniji način za borbu protiv groznice doline.