SAD su u sred do sada nezabeleženog, smrtonosnog talasa predoziranja građana opijatima i lekovima na recept. Ta kriza dešava se skoro 50 godina pošto je vlada proglasila početak „rata protiv droge“.
Ričard Nikson započeo je 1971. godine američki “Rat protiv droge”. Od tada to je bio rat svakog narednog predsednika. “Droge predstavljaju ozbiljnu pretnju našem društvu, vrednostima i ubijaju našu decu”., rekao je Ronald Regan. Kao primer koliko je teško voditi taj rat služi i činjenica da se predsednik Donald Tramp sada duosačva sa drugačijim ratom protiv droge.
“Broj smrtnih slučajeva od prekomerne upotrebe opijata skoro da se učetvorostručio od 1999. Želimo da se borimo protiv zavisnosti od narkotika I zloupotrebe opijata”.
Već decenijama, politički lideri povećavaju obim i prisustvo federalnih agencija koje se bore protiv narkotika.
“Rat protiv droge velikim delom odnosio se na snabdevanje: kako da sprečimo unos droge u zemlju. Kako da je preusmerimo? Ideja je bila da ako ljudi ne mogu da dođu do droge, neće je ni koristiti”, kaže Beki Von, specijalista za lečenje bolesti zavisnosti.
Milijarde dolara uložene su u vojne operacije u Meksiku i Južnoj Americi protiv narko kartela, trgovine ljudima i krijumčara, koji su prodajom kokaina, heroina i ostalih droga u Americi zaradili stotine miliona dolara. Bila je to selektivna borba. Dok je CIA tajno funansirala pobunjenike “Kontre” u Nikaragvi, oni su prokrijumčarili Ameriku hiljade kilograma kokaina. Protok droga stvorio je nove oblike zavisnosti, poput pušenja kokaina u formi kreka, koji izaziva veću zavisnost
Međutim, reklame i kampanje poput “Samo kaži ne drogama”, učinile su jako malo da pomognu postojećim zavisnicima. Mogućnosti za lečenje bile su ograničene. Vlada se umesto toga usredsredila na obavezne zatvorske kazne, tako da je zatvor postao mesto na kojem završavaju korisnici droge.
“Pre 20 ili 30 godina imali smo isključivo policijski pristup i umesto da onima koji imaju problem zavisnosti ponudimo lečenje mi smo ih nažalost hapsili”., kaže Patris Heris iz Udruženja američkih lekara.
Vlada je 2009. godine saopštila da uhapsila više od million i 600 hiljada ljudi zbog prekršaja u vezi sa narkoticima, pored već postojeće četvrtine miliona ljudi uhapšenih iz istog razloga. Više od polovine zatvorenika bili su ili Afroamerikanci ili Hispanci, tako da je rat protiv droge dobio i rasnu komponentu.
“Problem sa krek kokainom bio je uglavnom problem u afroameričkim zajednicama, a pokušali smo da ga rešimo tako što smo sve slali u zatvor. Epidemija zavisnosti od heroina više utiče blačku omladinu, ili mlade ljude, tako da zbog toga sada možda pokušavamo da ih lečimo”, rekao je sudija Džeri Koen.
Do 2011, četrdeset godina kasnije i skoro 1000 milijardi potrošenog novca, Globalna komisija o politici prema narkoticima proglasila je rat protiv droge neuspešnim. Razlog za to nije bio manjak sredstva za finansiranje. Alijansa za politiku prema narkoticima procenjuje da su američka ulaganja u rat protiv droge prevazišla hiljadu milijardi dolara.
Sada imamo novi narativ. Javnost sve više prestaje da posmatra epidemiju zloupotrebe opijata kao krivično delo i smatra je krizom javnog zdravlja.