Kada kupujemo namirnice na merenje, nije veliki problem ako im fali koji gram. Ali, očekujemo da vage u prodavnicama mere precizno. Situacija je malo komplikovanija kada treba da izmerite tačnu težinu nečega što je teže od hiljadu tona.Glas Amerike posetio je laboratoriju koja poseduje instrumente za merenje velikih težina.
Merenje namirnica je jednostavno: stavite kesu na vagu i vidite koliko su teške. Ali, kako da izmerite snagu avio motora ili motora svemirske rakete koje prave potisak teži od 900 tona? Mnoge privatne i državne kompanije imaju instrumente za merenje vellikih sila, ali da bi mogle tačno da ih izmere – ti instrumenti moraju biti kalibrisani. U SAD to se radi uz pomoć velikih tegova koji veoma precizno mere težinu.
“Tokom procedure kalibrisanja, na uređaj koji merimo utiče se standardnim silama, i na taj način se testira. I onda vlasnik može da vidi kako se ponaša uređaj pod uticajem određenih sila”, objašnjava Rič Sejfert iz Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju.
Nedavno obnovljen trospratni stub sa diskovima od nerđajućeg čelika je najteži teg na svetu – od čak 500 tona. Svaki od 19 diskova težak je više od 22,5 tone. Povezani su kako bi uz pomoć hidraulične opreme mogli da se podignu odjednom.
Na taj način, kompletna težina kojom se pritiska uređaj može polako da se povećava, a da bude u okvirima koje testirani uređaj može da podnese. Kada se uzorak materijala koji se testira pritiske tegom, on se deformiše i tu promenu registruju prateći elektronski elementi.
“U industriji je moguće veoma tačno i precizno kalibrisati uređaj pod uticajem sile – što je potrebno kod merenja potiska motora, jačine nekog materijala i slično”, navodi Sejfert.
Ipak, razvoj tehnologije, moćnih računara i softvera – počeo je da uzima posao ovim tegovima. Danas je, uz pomoć matematičkog modela, moguće testirati koliko su različiti materijali otporni na pritisak.
“Na računaru simuliramo i primenjujemo silu baš kao što bi se to radilo u stvarnosti – i tako merimo njihovu otpornost”, kaže fizičar Pol Petron.
Uz pomoć računara, naučnici mogu da kombinuju više faktora kako bi testirali otpornost novih materijala. Ali, kada je reč o realnim predmetima, kao što je krilo aviona, materijal mora ponovo da se testira – i to uređajem koji meri njegovu otpornost, a koji je kalibrisan uz pomoć najvećeg tega na svetu.