Većina stručnjaka za izbore smatra da će trka između predsednik Baraka Obama i njegovog republikanskog rivala, bivšeg guvernera Masačusetsa biti izuzetno tesna. Džon Sempls iz Instituta Kejto kaže da sve zavisi od toga kako će glasati takozvani “sving” odnosno neopredeljeni birači, koji čine prilično mali, ali uticajan procenat američkog biračkog tela.
Sempls kaže da “sving” birači nisu isto što i nezavisni birači:
"U anketama javnog mnjenja, obično se između 25 i 30 odsto ljudi izjašnjava da su nezavisni. Međutim, opsežna istraživanja pokazuju da ta kategorija birača po pravilu glasa samo za jednu stranku, odnosno za onu kojoj je politički i ideološki naklonjenija. Oni nisu uvek ostrašćeni stranački aktivisti, ali po pravilu podržavaju samo jednu stranku. Uzmimo primer članova pokreta Čajanka. Svi su oni tvrdili da su politički nezavisni, dok su u stvarnosti uglavnom glasali za republikance.”
Sempls kaže da “sving” glasači igraju ključnu ulogu u tesnim izborima, koji su postali sve češći u poslednjih nekoliko decenija:
“Sving birači su ti koji lako menjaju stranke za koje glasaju. U politički i ideološki polarizovanim okolnostima u kojima već duže vreme živimo, kandidati već na startu znaju da će 90 odsto članova njihove stranke glasati za njih. To znači da će demokratski predsednik Obama i republikanski predsednički kandidat Romni, provesti izbornu kampanju boreći se za preostalih 8 do 9 procenata ‘sving’ birača. U tesnim izborima mali broj glasova može da čini veliku razliku.”
Sempls misli da bi u novembru mogao da se ponovi debakl iz predsedničkih izbora 2000-e kada je Džordž Buš Mladji dobio izbore uz pomoć presude Vrhovnog suda, kojom su mu dodeljeni glasovi države Floride.
“Ovog puta ljudi misle da bi to isto moglo da se dogodi u Ohaju. Ohajo je već imao sličnu situaciju na izborima 2004. Da je samo hiljadu glasova otišlo demokrati Džonu Keriju, Džordž Buš ne bi dobio drugi predsednički mandat.”
Prema sadašnjim podacima, 69 odsto Amerikanaca smatra da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu. Stručnjaci kažu da takva statistika obično nagoveštava siguran poraz predsednika koji traži reizbor. Međutim, analitičar Sempls tvrdi da u slučaju predsednika Obame stvari stoje drugačije.
“Predsednik Obama se zaista nalazi u nezavidnom položaju. Ekonomija ne napreduje kao što bi on priželjkivao. U zemlji vlada opšte nezadovoljstvo. Manje od pedeset odsto ljudi odobrava način na koji upravlja ekonomijom. Ali, Obama i dalje stoji dobro. Još uvek je popularan - ne samo kod demokrata, već i kod ostalih umerenih glasača. Dakle, on još uvek ima dobre šanse da pobedi.”
Sempls dodaje da bi “sving” birači, ipak, mogli da prirede izborno iznenađenje, jer lako menjaju odluku za koga će da glasaju - neretko na osnovu sporednih stvari – nekog gafa ili pak saznanja da možda kandidat nije “đavo” kao što su verovali, kaže naš sagovornik. Drugim rečima, ako stvari ostanu kao do sada, pobednik novembarskih izbora će se znati tek kada budu prebrojani svi glasovi.
Sempls kaže da “sving” birači nisu isto što i nezavisni birači:
"U anketama javnog mnjenja, obično se između 25 i 30 odsto ljudi izjašnjava da su nezavisni. Međutim, opsežna istraživanja pokazuju da ta kategorija birača po pravilu glasa samo za jednu stranku, odnosno za onu kojoj je politički i ideološki naklonjenija. Oni nisu uvek ostrašćeni stranački aktivisti, ali po pravilu podržavaju samo jednu stranku. Uzmimo primer članova pokreta Čajanka. Svi su oni tvrdili da su politički nezavisni, dok su u stvarnosti uglavnom glasali za republikance.”
Sempls kaže da “sving” glasači igraju ključnu ulogu u tesnim izborima, koji su postali sve češći u poslednjih nekoliko decenija:
“Sving birači su ti koji lako menjaju stranke za koje glasaju. U politički i ideološki polarizovanim okolnostima u kojima već duže vreme živimo, kandidati već na startu znaju da će 90 odsto članova njihove stranke glasati za njih. To znači da će demokratski predsednik Obama i republikanski predsednički kandidat Romni, provesti izbornu kampanju boreći se za preostalih 8 do 9 procenata ‘sving’ birača. U tesnim izborima mali broj glasova može da čini veliku razliku.”
Sempls misli da bi u novembru mogao da se ponovi debakl iz predsedničkih izbora 2000-e kada je Džordž Buš Mladji dobio izbore uz pomoć presude Vrhovnog suda, kojom su mu dodeljeni glasovi države Floride.
“Ovog puta ljudi misle da bi to isto moglo da se dogodi u Ohaju. Ohajo je već imao sličnu situaciju na izborima 2004. Da je samo hiljadu glasova otišlo demokrati Džonu Keriju, Džordž Buš ne bi dobio drugi predsednički mandat.”
Prema sadašnjim podacima, 69 odsto Amerikanaca smatra da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu. Stručnjaci kažu da takva statistika obično nagoveštava siguran poraz predsednika koji traži reizbor. Međutim, analitičar Sempls tvrdi da u slučaju predsednika Obame stvari stoje drugačije.
“Predsednik Obama se zaista nalazi u nezavidnom položaju. Ekonomija ne napreduje kao što bi on priželjkivao. U zemlji vlada opšte nezadovoljstvo. Manje od pedeset odsto ljudi odobrava način na koji upravlja ekonomijom. Ali, Obama i dalje stoji dobro. Još uvek je popularan - ne samo kod demokrata, već i kod ostalih umerenih glasača. Dakle, on još uvek ima dobre šanse da pobedi.”
Sempls dodaje da bi “sving” birači, ipak, mogli da prirede izborno iznenađenje, jer lako menjaju odluku za koga će da glasaju - neretko na osnovu sporednih stvari – nekog gafa ili pak saznanja da možda kandidat nije “đavo” kao što su verovali, kaže naš sagovornik. Drugim rečima, ako stvari ostanu kao do sada, pobednik novembarskih izbora će se znati tek kada budu prebrojani svi glasovi.