Glas Amerike: Kriza u Ukrajini apsolutno zaokuplja pažnju svih u svetu, a tenzije u odnosima SAD i EU sa jedne, i Rusije sa druge strane su veoma zabrinjavajuće. Kakve implikacije mislite da bi kriza mogla da ima na Zapadni Balkan, a posebno Srbiju?
Vejvoda: Sve oči sveta uprte su danas u ono što se zbiva u Ukrajini, na Krimu, a posebno referendum zabrinjava mnoge ljude. To su velika pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. Sve svetske organizacije raspravljaju o tome, od UN, Saveta Bezbednosti, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i tako dalje, svi gledaju kako će se ova kriza dalje odvijati, da li postoje još momenti koji će eskalirati ili idemo ka deeskalaciji kako svi zahtevaju i žele. Tu su brojni, svakodnevni kontakti izmedju lidera Amerike, Rusije, Evrope i Rusije nastoje da nadju kompromisni teren da bi se izbeglo ono najgore, mogući budući konflikt. Onda su prisutna i ta druga pitanja legitimnosti, legaliteta, ko je tu zapravo legitimna vlast, da li narod koji je u Kijevu zbacio čoveka koji je očigledno bio korumpiran… narod nezadovoljan, nezaposlen, pad životnog standarda… dovoljno je bilo videti onu predsedničku palatu koju je izgradio Janukovič koju očigledno nije izgradio od svoje predsedničke plate nego korupcije koja postoji u sistemu, sve se to isprepliće, to je veoma slojevita kriza i sigurno je osobena po mnogim svojim odlikama, ali naravno može se sve porediti pa i to što se dogodilo nama u bivšoj Jugoslaviji, taj raspad, i nadamo se da će taj negativan primer bar uticati na to da drugi nadju put kompromisa.
Mislim da je ono što se dogadja kod nas, posebno kompromis izmedju premijera Srbije i Kosova koji je postignut prošlog aprila, je jedna svetla tačka, koja pokazuje da se i najteži istorijski, nacionalni, etnički, kulturni sporovi mogu rešiti ako akteri koji su uključeni shvataju realnost sveta u kome žive i kako svojim zajednicama, društvima i državama da pomognu da ljudi žive bolje. Na kraju, većina sveta ni u jednom društvu nije za to da se ide u sukob. Ratovi su iznurili ljude na Zapadnom Balkanu i uprkos problemima EU i dalje imamo većine u svim državama koje žele da pristupe toj Uniji, jer znaju da je tamo nešto malo predvidljivije, nešto malo sigurnije i nešto malo prosperitetnije.
Mislim da je ovo što se dogadja u Ukrajini trenutak kada svi stavljaju prst na čelo i pitaju se da li je dobro ono što radimo. Imamo primer kako stvari mogu da se pogoršaju vrlo brzo, to pamtimo nažalost i iz slučaja bivše Jugoslavije, pamtimo 1991. godinu, kako se brzo ušlo u sukob a da niko nije verovao da može da se dogodi rat na području Evrope, nakon svega što se dogodilo krajem Drugog svetskog rata, a posebno u ovoj godini kad obeležavamo stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata u kome je deset miliona ljudi izgubilo živote i to treba da budu parametri bez obzira koliko je komplikovan izazov koji danas postoji u Ukrajini na Krimu, izmedju Evrope i Rusije, Amerike i Rusije.
Glas Amerike: Da li mislite da će doći do neke vrste refokusiranja američke spoljne politike i strategije? Tokom nekoliko proteklih godina sprovodjeno je takozvano rebalansiranje prema Aziji, ali neki analitičari sada smatraju da bi bilo potrebno da se Amerika ponovo više usmeri ka Evropi i Evroaziji?
Vejvoda: Slažem se sa tom ocenom i zalažem se za takvo refokusiranje, odnosno za vraćanje nekim nerešenim pitanjiima - neki ih zovu nezavršenim poslom. Od ključnog značaja u tom pogledu je nastavljanje sa evro-atlantskim integracijama nekih delova Evrope gde taj proces još nije dovršen. Predstojeći samit NATO-a u Velsu u će razmotriti budućnost NATO-a. Kao što znate postoje različita gledišta o tome šta bi NATO trebalo da bude, kakva bi trebalo da bude njegova uloga. Alijansa se jedno vreme praktično povukla iz evropskog prostora – da li bi trebalo da se vrati? Činjenica je takodje da se kriza u Ukrajini dešava u susedstvu Evrope, kao i Rusije. Niko to ne može da negira. Prema tome, pitanje je kako da se kontrolišu različita gledišta i strane koje su zainteresovane za stabilnu, suverenu i teritorijalno integralnu Ukrajinu. Mislim da to nalaže da se američka spoljna politika ponovo fokusira na delove šire centralne i istočne Evrope.
Glas Amerike: Kakva imate očekivanja od prevremenih izbora u Srbiji u nedelju?
Vejvoda: Mislim da je politička stabilnost možda najvažniji cilj. Činjenica da izborna kampanja traje kraće je dobra jer svi otvoreni domaći zadaci i dalje ostaju, pre svega to je standard ljudi. Teško se živi, velika je nezaposlenost, posebno medju mladima, investicije manjkaju zbog globalne svetske krize, i naravno činjenica je da stoje važni zadaci poput strukturnih reformi, javnih preduzeća, nalaženje efikasnijeg načina generalnog privredjivanja, to je sve čekalo prethodne vlade, čeka ovu sadašnju i treba odlučnije krenuti u teške reforme uz okretanje ka EU.
Mnogi su skeptični oko EU, niko nije slep da u Uniji postoje problemi, ali, kao što sam rekao ranije, taj mirovni projekat od 1945. naovamo, sa Evropskom zajednicom pa Evropskom unijom, je zaista pokazao da nakon velikih krvroprolića u Evropi, Prvog i Drugog svetskog rata, može da se nadje način pomirenja, kompromisa medju državama koje su bile zavadjene, koje su se „mrzele“ i koje su našle zajednički jezik da bi narodi bolje živeli. Mislim da ceo naš region zapadnog Balkana sledi, malo odocnelo, taj primer, na jednu strašnu stranputicu smo krenuli 1991. kad je cela Evropa išla u drugom pravcu.
Nekako smo se prizvali pameti, razboritom načinu politike i razumevanju da je kompromis, ma koliko on bolan bio a on je uvek težak, jer niko na kraju nije potpuno zadovoljan, svi smo pomalo nezadovoljni, ali opet to je način da otvorimo put, da kao države nadjemo svoje mesto pod suncem i zato nam ova situacija u Ukrajini daje refleks negativni šta bi moglo da bude da ne idemo u tom pravcu kompromisa.
Mislim da je izlaznost veoma važna, vidimo po poslednjim anketama da će biti negde ispod 60%, oko 60%, važno je da ljudi iskažu svoj glas i naravno pluralizam je veoma bitan, to je uslov demokratije da imamo višeglasje, da ljudi mogu da iskažu svoja vidjenja ma kakva ona bila, naravno u okviru tolerancije i institucija sistema koje omogućavaju slobodu govora, okupljanja i naravno slobodu medija, da ljudi budu informisani i donose informisane odluke kakve su odluke koje se donose u vreme izbora.
Vejvoda: Sve oči sveta uprte su danas u ono što se zbiva u Ukrajini, na Krimu, a posebno referendum zabrinjava mnoge ljude. To su velika pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. Sve svetske organizacije raspravljaju o tome, od UN, Saveta Bezbednosti, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i tako dalje, svi gledaju kako će se ova kriza dalje odvijati, da li postoje još momenti koji će eskalirati ili idemo ka deeskalaciji kako svi zahtevaju i žele. Tu su brojni, svakodnevni kontakti izmedju lidera Amerike, Rusije, Evrope i Rusije nastoje da nadju kompromisni teren da bi se izbeglo ono najgore, mogući budući konflikt. Onda su prisutna i ta druga pitanja legitimnosti, legaliteta, ko je tu zapravo legitimna vlast, da li narod koji je u Kijevu zbacio čoveka koji je očigledno bio korumpiran… narod nezadovoljan, nezaposlen, pad životnog standarda… dovoljno je bilo videti onu predsedničku palatu koju je izgradio Janukovič koju očigledno nije izgradio od svoje predsedničke plate nego korupcije koja postoji u sistemu, sve se to isprepliće, to je veoma slojevita kriza i sigurno je osobena po mnogim svojim odlikama, ali naravno može se sve porediti pa i to što se dogodilo nama u bivšoj Jugoslaviji, taj raspad, i nadamo se da će taj negativan primer bar uticati na to da drugi nadju put kompromisa.
Mislim da je ono što se dogadja kod nas, posebno kompromis izmedju premijera Srbije i Kosova koji je postignut prošlog aprila, je jedna svetla tačka, koja pokazuje da se i najteži istorijski, nacionalni, etnički, kulturni sporovi mogu rešiti ako akteri koji su uključeni shvataju realnost sveta u kome žive i kako svojim zajednicama, društvima i državama da pomognu da ljudi žive bolje. Na kraju, većina sveta ni u jednom društvu nije za to da se ide u sukob. Ratovi su iznurili ljude na Zapadnom Balkanu i uprkos problemima EU i dalje imamo većine u svim državama koje žele da pristupe toj Uniji, jer znaju da je tamo nešto malo predvidljivije, nešto malo sigurnije i nešto malo prosperitetnije.
Mislim da je ovo što se dogadja u Ukrajini trenutak kada svi stavljaju prst na čelo i pitaju se da li je dobro ono što radimo. Imamo primer kako stvari mogu da se pogoršaju vrlo brzo, to pamtimo nažalost i iz slučaja bivše Jugoslavije, pamtimo 1991. godinu, kako se brzo ušlo u sukob a da niko nije verovao da može da se dogodi rat na području Evrope, nakon svega što se dogodilo krajem Drugog svetskog rata, a posebno u ovoj godini kad obeležavamo stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata u kome je deset miliona ljudi izgubilo živote i to treba da budu parametri bez obzira koliko je komplikovan izazov koji danas postoji u Ukrajini na Krimu, izmedju Evrope i Rusije, Amerike i Rusije.
Glas Amerike: Da li mislite da će doći do neke vrste refokusiranja američke spoljne politike i strategije? Tokom nekoliko proteklih godina sprovodjeno je takozvano rebalansiranje prema Aziji, ali neki analitičari sada smatraju da bi bilo potrebno da se Amerika ponovo više usmeri ka Evropi i Evroaziji?
Vejvoda: Slažem se sa tom ocenom i zalažem se za takvo refokusiranje, odnosno za vraćanje nekim nerešenim pitanjiima - neki ih zovu nezavršenim poslom. Od ključnog značaja u tom pogledu je nastavljanje sa evro-atlantskim integracijama nekih delova Evrope gde taj proces još nije dovršen. Predstojeći samit NATO-a u Velsu u će razmotriti budućnost NATO-a. Kao što znate postoje različita gledišta o tome šta bi NATO trebalo da bude, kakva bi trebalo da bude njegova uloga. Alijansa se jedno vreme praktično povukla iz evropskog prostora – da li bi trebalo da se vrati? Činjenica je takodje da se kriza u Ukrajini dešava u susedstvu Evrope, kao i Rusije. Niko to ne može da negira. Prema tome, pitanje je kako da se kontrolišu različita gledišta i strane koje su zainteresovane za stabilnu, suverenu i teritorijalno integralnu Ukrajinu. Mislim da to nalaže da se američka spoljna politika ponovo fokusira na delove šire centralne i istočne Evrope.
Glas Amerike: Kakva imate očekivanja od prevremenih izbora u Srbiji u nedelju?
Vejvoda: Mislim da je politička stabilnost možda najvažniji cilj. Činjenica da izborna kampanja traje kraće je dobra jer svi otvoreni domaći zadaci i dalje ostaju, pre svega to je standard ljudi. Teško se živi, velika je nezaposlenost, posebno medju mladima, investicije manjkaju zbog globalne svetske krize, i naravno činjenica je da stoje važni zadaci poput strukturnih reformi, javnih preduzeća, nalaženje efikasnijeg načina generalnog privredjivanja, to je sve čekalo prethodne vlade, čeka ovu sadašnju i treba odlučnije krenuti u teške reforme uz okretanje ka EU.
Mnogi su skeptični oko EU, niko nije slep da u Uniji postoje problemi, ali, kao što sam rekao ranije, taj mirovni projekat od 1945. naovamo, sa Evropskom zajednicom pa Evropskom unijom, je zaista pokazao da nakon velikih krvroprolića u Evropi, Prvog i Drugog svetskog rata, može da se nadje način pomirenja, kompromisa medju državama koje su bile zavadjene, koje su se „mrzele“ i koje su našle zajednički jezik da bi narodi bolje živeli. Mislim da ceo naš region zapadnog Balkana sledi, malo odocnelo, taj primer, na jednu strašnu stranputicu smo krenuli 1991. kad je cela Evropa išla u drugom pravcu.
Nekako smo se prizvali pameti, razboritom načinu politike i razumevanju da je kompromis, ma koliko on bolan bio a on je uvek težak, jer niko na kraju nije potpuno zadovoljan, svi smo pomalo nezadovoljni, ali opet to je način da otvorimo put, da kao države nadjemo svoje mesto pod suncem i zato nam ova situacija u Ukrajini daje refleks negativni šta bi moglo da bude da ne idemo u tom pravcu kompromisa.
Mislim da je izlaznost veoma važna, vidimo po poslednjim anketama da će biti negde ispod 60%, oko 60%, važno je da ljudi iskažu svoj glas i naravno pluralizam je veoma bitan, to je uslov demokratije da imamo višeglasje, da ljudi mogu da iskažu svoja vidjenja ma kakva ona bila, naravno u okviru tolerancije i institucija sistema koje omogućavaju slobodu govora, okupljanja i naravno slobodu medija, da ljudi budu informisani i donose informisane odluke kakve su odluke koje se donose u vreme izbora.