Italija se priprema za eventualne nove izbore posle ostavke premijera Matea Rencija, koja je usledila nakon što su se građani u nedelju na referendumu izjasnili da ne žele ustavne reforme. Ekonomski i politički faktori su svakako uticali na glasače da kazne Rencija, ali analitičari ističu da je italijanska migrantska kriza takođe odigrala veliku ulogu – što je pitanje o kojem će se dosta raspravljati u predstojećoj predizbornoj kampanji.
Više od 176 hiljada migranata nalazi se u prihvatnim centrima širom Italije. Premijer Mateo Renci je pred poraz na referendumu pretio da će uložiti veto na budžet Evropske unije kako bi primorao Evropu da podeli troškove sa Italijom.
“Međunarodna scena je u haosu i Evropa se muči. Zemlje koje su tek nedavno pristupile evropskom projektu su one koje sanjaju o podizanju zidova”.
Apel je međutim stigao prekasno, kaže analitičar Evroazijske grupe, Rikardo Fabijani.
“Mnogi su mislili da je previše slab prema Evropi, posebno prema severnoj Evropi. Postojalo je mišljenje u Italiji da je vlada trebalo da bude strožija prema Nemačkoj, i sa migrantima”.
Svaki dan, stotine, ponekad hiljade dodatnih migranata pristižu na italijanske južne obale. Najviše ih stiže iz Libije, gde je politički haos otvorio vrata krijumčarima ljudi da zarađuju na neprekidnom ljudskom kargu. Evropa podržava međunarodno priznatu libijsku vladu nacionalnog jedinstva. Ta podrška međutim nije zaustavila priliv migranata.
“Podrška vladi nacionalnog jedinstva, koja je slaba, podeljena i do sada je bila veoma neefikasna, je u suprotnosti sa idejom o saradnji sa jakom vlašću, jakom vladom u Libiji, koja može da zaustavi priliv migranata”, ističe Fabijani.
Početak zime nije odvratio migrante. Feri Šipers iz humanitarne organizacije Lekari bez granica pričao je za Glas Amerike putem Skajpa sa spasilačkog broda “Akvarijus”, kojim upravlja uporedo sa dobrotvornim brodom “SOS Mediteran”.
“Nivo mora je porastao, pada više kiše, hladno je, i ja sam malo iznenađen jer ljudi i dalje pristižu. Obavljamo posao koji ne bi trebalo da radimo. Odnosno, rešenje bi trebalo da dođe od nekog drugog. Mi smo ovde jer, očigledno, ne čini se dovoljno”.
Lekari bez granica navode da je ove godine najmanje 4.960 ljudi umrlo tokom prelaska mora, a Italija, a i Evropa, tek treba da pronađu rešenje.