Linkovi

Njuport: Amerikanci žele saradnju umesto političkih sporenja

  • Jela Defrančeski

Frank Newport

Stepen popularnosti američkog predsednika je jednostavna, ali veoma moćna mera koja pokazuje kako javnost ocenjuje svog najvišeg lidera kao i način na koji obavlja svoju dužnost u Beloj kući, kaže Frenk Njuport, glavni urednik Galupa, jedneod najstarijih organizacija za ispitivanje javnog mnjenja, koja već sedam decenija beleži kretanje krivulje popularnosti američkih predsednika tokom njihovog mandata.

Prema Galupovim podacima, predsednik Donald Tramp u ovom trenutku uživa podršku manje od 40 odsto američkih birača, što je najniži nivo od svih predsednika izabranih od 1952. do danas, konstatuje Njuport"

“Tom nivou se približio, ali samo na kratko, jedino demokrata Bil Klinton, kada je posle 137 dana u Beloj kući imao podršku manje od 38 odsto američkih birača.“

Nivo popularnosti je važan pokazatelj predsednikove mogućnosti da sprovodi svoju političku agendu.

“Popularni predsednici po pravilu mogu da utiču na Kongres da usvoji zakonske predloge njihove administracije. Prema Galupovim podacima, republikanski predsednik Donald Tramp u ovom trenutku nema potpuno čvrstu podršku ni zakonodavaca sosptvene stranke, koji inače čine većinu u oba doma Kongresa,” navodi Njuport.

Međutim, Njuport takođe ističe da američki predsednici u poslednjih nekoliko ciklusa sve teže osvajaju ubedljivu većinu birača:

“Osvajanje podrške 50 ili 60 odsto birača, iziskuje glasove ne samo članova sopstvene stranke, već i suparničke stranke, kao i grupe nezavisnih. Ali, u sadašnjoj pregrejanoj političkoj atmosferi, demokratama je gotovo nemoguće da podrže Trampa. Ideološko-politička rigidnost koja danas preovlađuje stvorila je situaciju u kojoj šta god da Tramp učini ili kaže, druga strana će reći ‘ma, uopšte mi se ne sviđa.’“

Politička polarizacija nije počela sa Trampom, nastavlja Njuport.

“Barak Obama je bio izuzetno popularan među demokratama, ali tokom svoja dva mandata podržavalo ga je najviše 13 odsto republikanca. “Naši podaci pokazuju da su razlike u stavovima demokrata i republikanaca stigle dotle da dve strane jednostavno gotovo ništa nemaju zajedničkog. Jedni kažu nebo je plavo, a drugi tvrde da je crno. Dioptrije su krajnje izokrenute.”

Politizacija je prisutna u svemu, od politike do moralnih vrednosti, pa čak i u nauci kao što je pitanje klimatskih promena, što je podstaklo dve zabrinjavajuće pojave, kaže Njuport.

Poslednjih godina došlo je do prekrajanja nekada mešovitih izbornih jedinica u jednostranačke okruge, kaže on..

“Gotovo da ne postoje okruzi u kojima žive birači različitih političkih uverenja i gde su ljudi spremni na dijalog. Rezultat toga je Kongres u kojem se povećava broj predstavnika rigidnih uverenja, retko spremnih na kompromis sa drugom stranom.”

Paralelno s tim američki mediji, u trci za rejtingom i većim profitom, počinju da donose manje informacija nego što u izveštavanje unose emocije, dodaje Njuport:

“Osnivač konzervativnog Foks njuza, Rodžer Ajls prvi je otkrio da negativne emotivne informacije podižu rejting. Ako imate neprijatelja, dobićete gledaoca koji nastavlja da traga za sličnim vestima. Foks ima svog nešto manje uspešnog liberalnog pandana u kablovskoj mreži MSNBC. Slična podela postoji na internetu. Ljudi veruju sajtovima sa kojima se politički slažu, ne veruju sajtovima sa kojima se ne slažu. Rezultat je često razgovor gluvih.”

Medjutim, kaže Njuport, za razliku od ostrašćenih političara i pristrasnih medija, prosečni Amerikanac traži sasvim suprotno:.

“Upravo smo ovih dana sproveli anketu u kojoj se velika većina ispitanika po ko zna koji put izjašnjava za politički kompromis i odbacuje ideološke dogme u prilog dvostranačke saradnje. Javnost želi da političari sarađuju i da vladine institucije funkcionišu kao što treba, u korist svih.”

Prema istim anketama, uspeh odnosno neuspeh predsednika Trampa zavisiće od toga da li će umeti da proširi svoju usku bazu, pružanjem ruke drugoj strani, koja takođe treba da prihvati saradnju, zaključuje Njuport.

XS
SM
MD
LG