Linkovi

Gedmin: Nepotrebna buka između SAD i Evrope

  • Jela Defrančeski

Džefri Gedmin, visoki saradnik Instituta za dijalog, Univerzitet Džordžtaun

Džefri Gedmin, visoki saradnik Instituta za strateški dijalog Univerziteta Džordžtaun sli;no brojnim američkim analitičarima kaže da se nedavni NATO samit u Briselu, preokrenuo u neprijatan javni finansijski spor umesto dogovor obudućnosti i bezbednosti evropskog kontinenta.

„Umesto važnog razgovora o našoj zajedničkoj viziji Evrope od sada pa na dalje, o stanju transatlantskih odnosa, o tome kako definisati misiju NATO-a u budućnosti, izbila je javna, ne naročito prijatna svađa, u suštini oko knjigovodstva. O tome ko koliko doprinosi budžetu alijanse. Siguran sam da je na američkoj strani malo ko priželjkivao da budžetske nesuglasice postanu kamen spoticanja koji će podriti uzajamno poverenje.“

SAD su već decenijama nezadovoljne zbog nesrazmerno većih obaveza prema NATO-u. Prošlogodišnji budžet 28-člane alijanse je bio 80 milijardi dolara. Od toga SAD su platile 66 milijardi dolara.

Posle Trampove grdnje u Briselu da Evropljani nisu fer kada je u pitanju raspodela finansijskih obaveza, nemačka kancelarka Angela Merkel je konstatovala da Evropa više ne može u potpunosti da računa na američku podršku, već mora da uzme svoju sudbinu u sopstvene ruke.

„Mislim da treba smanjiti buku i vratiti fokus na očuvanje alijanse i kako držati po strani neprijatelje demokratije. A što se tiče NATO-a, Amerikanci nisu nikada podržavali NATO iz filantropskih razloga. Alijansa je u mnogo čemu bila korisna i bila bezbednosni oslonac Sjedinjenim Državama.“

Pojava predsednika Trampa nije prijateljski primljena u Evropi od prvog dana, nastavlja Gedmin.

Amerikanci i Evropljani su u nekim stvarima bliski, ali se u mnogim stvarima razlikuju. Njihove prošlosti, kulture, mentaliteti, temperamenti, stilovi – pa čak i gestikulacije se razlikuju.

“Tramp u izvesnom smislu predstavlja stereotip koji Evropljani imaju o Amerikancima. Drzak je, fiksiran na finansijske i komercijalne interese, smatra se siledžijom, praznim, ne naročito načitanim, niti zainteresovanim za istoriju i kulturu. To neki Evropljani smatraju oličenjem Amerike. Na svoj način Tramp sve to pokazuje. Da kažemo, u Trampu ne treba tražiti Evropljanina.”

Sve navedene karakteristike iritiraju i znatan broj Amerikanca. Međutim, Gedmin podseća da bi i bez Trampa u Americi postojao trampizam. Koren toga leži u sve težoj ekonomskoj situaciji srednje klase, rastućoj nejednakosti u društvu, bitno smanjenoj socijalnoj mobilnosti, kao i otuđenoj eliti koja ne donosi željene rezultate prosečnim Amerikancima.

XS
SM
MD
LG