Koncert ansambla Nju triniti barok, koji inače potiče iz Atlante, u Džordžiji, okuplja naše i američke muzičare, održan je u Vašingtonu, a organizovao ga je lokalni koledž sreza Montgomeri. Koncert je veoma značajan za muzički fakultet, s obzirom da se zasniva na ideji prikupljanja sredstava za školovanje muzičara. Koncerti u Vašingtonu su uvek izuzetno dobro posećeni tako da smo i mi imali dosta publike. Bilo je tu mnogo naših, kao i Amerikanaca, s obzirom da se tu nalazimo. Izvodili smo muziku Antonija Vivaldija, a koncert smo nazvali Vivaldi on fire, u prevodu Vivaldi u plamenu. Bile su tu kantate o ljubavi i mržnji, koje je napisao, kao i melodije iz nekoliko njegovih zbirki.
Ansambl Nju triniti barok je osnovan u Atlanti praktično kao nastavak mog rada u Beogradu, i kasnije u Londonu, i okuplja američke muzičare ali i izvestan broj naših muzičara iz Beograda, i drugih delova naše zemlje. Na koncertu u Vašingtonu su nastupili muzičari iz različitih američkih država, kao i meco-sopran iz Poljske, Magdalena Vor. Koncert je bio izuzetno dobro primljen.
Prethodne godine sam bio pomoćnik dirigenta Nacionalne filharmonije u Vašingtonu. Istovremeno sam nastupao u brojnim salama, kao što su centar Kenedi, i, novi Stratmor hol, koji je napravljen pre pet godina. To je trenutno jedna od najakustičnijih sala u Sjedinjenim Državama. I u velikom broju crkava, s obzirom da je poznato da su ovde različite crkve idealni akustični prostori za održavanje koncerata, naročito kamerne muzike. Za ansambl Nju triniti barok ovo je praktično drugi put da održava koncert u Vašingtonu. Prethodno je to bilo davne 1998. godine, znači na samom početku pošto smo osnovani 1998.
Ansambl zastupa muziku starijih vremena, prvenstveno muziku baroka i sviramo na istorijskim instrumentima, na primer violinama sa crevnim žicama, violončelima, violama de gambe. Sviram čembalo, i vodim ceo ansambl svirajući čembalo, a nekada kamerne orgulje i slične instrumente. Izvodimo muziku svih baroknih popularnijih, kompozitora – Baha, Hendla, Vivaldija, ali ansambl izvodi muziku i manje popularnih kompozitora, uključujući i kasnu renesansu. Upravo radimo na izdanju novog kompakt diska sa muzikom Frančeska Portinara.
Održali smo nedavno koncert Portinarove muzike na koledžu Oksford univerziteta Ejmori, u Atlanti. I to je bila kulminacija rada profesorke Marije Arketo, koja je ceo život posvetila istraživanju rada tog muzičara. Planiramo niz koncerata muzike Frančeska Portinara posle izdavanja kompakt diska predviđenog sredinom godine. Tako da se nadam da će publika ne samo u Americi, već i Evropi i našoj zemlji, imati prilike da čuje tu raznolikost zvuka, i raznoliku muziku ne tako poznatih kompozitora.
Pre nego što sam došao u Ameriku, studirao sam u Engleskoj na koledžu za muziku Triniti u Londonu. Možete da dobijete ideju zašto je Triniti deo naslova ansambla. 1998. godine smo počeli u Londonu. Te sam godine završavao postdiplomske studije na Trinitiju, preselio sam se u Ameriku, gde sam nastavio da radim. Ovo je ansamblu Triniti praktično jedanaesta sezona. Ja sam dirigent ansambla i čembalista. S obzirom da su u starije doba Bah, Hendl i ostali kompozitori istovremeno vodili ansambl svirajući instrumente kao što su čembalo, orgulje, klavir i ostalo, tako i ja radim sa celom grupom. Inače, za neki veći projekat, onda i dirigujem, kako bi se reklo, na klasičan način sa dirigentskom palicom.
Stari instrumenti se sada izrađuju u različitim radionicama majstora, koji prave savremene violine, ali i kopije starih instrumenata. Razlika između instrumenta kao što je violina nisu u drvenom obliku, već u crevnim žicama, kobilici koja je malo drugačija. Starinsku violinu je danas teško nabaviti. Što se tiče čembala i orgulja, ima mnogo majstora koji ih prave, naročito u Sjedinjenim Državama.
Ansambl okuplja praktično, različiti broj ljudi u zavisnosti da li se radi o kamernom programu, ili mnogo većem sa horom i orkestrom. Tako da nas ima od četiri ili pet člana pa sve do 30 ili 40, a nekada i više. Za misu u ha molu Johana Sebastijana Baha treba najmanje 30 muzičara.
S obzirom da je ansambl baziran u Atlanti, pokušavamo da objedinimo muzičare koji se bave ovim stilom muzike u samom gradu, ali i širom Amerike, pa čak i Evrope. Kada je čitava ideja sa ansamblom počela da se kreće, shvatio sam da je mnogo bolje ulagati u kvalitet, a ne kvantitet. Primarne članove ansambla sam uvek dovodio iz različitih delova Amerike i sveta. Naš flautist, na primer, dolazi iz Engleske, prva violinistkinja dolazi sa severo - zapadne Amerike, iz države Vašington. Mi smo na Atlantiku. Može se reći da je to razdaljina kao od Moskve do Beograda. Drugi instrumentalisti dolaze iz drugih krajeva zemlje, ali naravno izestan broj dolazi iz Atlante. Ako nam treba veći broj, onda se povezujemo sa drugim ansamblima, pokušavamo da nađemo potrebne muzičare i dovedemo ih u Atlantu.
Imam toliko ideja da je jako teško reći šta je sledeći plan ansambla Nju triniti barok. Voleo bih da snimim sva dela Johana Sebastijana Baha. Verovatno bi to bilo zanimljivo da se uradi. Na neki način uvek pokušavamo da nađemo ravnotežu izmešu popularnije muzike, recimo Vivaldijeva Četiri godišnja doba, i muzike koja je manje poznata. Na taj način naša publika okuplja one koji su zainteresovani da pronađu nešto što ranije nikada nisu čuli, i naravno one koji žele da čuju tu popularniju muziku.
Kao dirigent, zainteresovan sam za različite vrste muzike. Barok mi je veoma velika ljubav. Ali sam zainteresovan za muziku ranijih i kasnijih vremena. U Atlanti, takođe dirigujem orkestrom Gvinetskog baleta. Gvinet je opština u samoj Atlanti. Taj orkestar izvodi muziku kao što je Krcko oraščić, Labudovo jezero, Alisa u zemlji čuda, i slično. Pored toga putujem i dirigujem raznim orkestrima, koji me pozovu, u zavisnosti od repertoara. Nedavno sam svirao na festivalima i koncertima u Rusiji, Nemačkoj, Engleskoj, i naravno izvodim širom Sjedinjenih Država. Od većih projekata, želeo bih da pomenem koncert sa Nacionalnom filharmonijom, održanog novembra prošle godine, čime je obeležena četiri stota godišnjica Hajdna i Mendelsona, sa horom od dve stotine izvođaca i orkestrom od stotinak muzičara. Proslava je održana u centru Stratmor. Uskoro idem u Sanktpeterburg, gde ću dirigovati kraljevskim kapela orkestrom. Tada ćemo izvoditi muziku američkih i različitih slovenskih kompozitora, ali ne barokne muzike.