Linkovi

Ima li prostora za zelenu politiku u Srbiji?


Mijat Lakićević, Elen Iberšer, Adriana Zaharijević i Dobrica Veselinović na tribini "Novi zeleni sporazum za Srbiju - ka prosperitetu i održivosti unutar EU", koja je u okviru "Razgovora o Evropi" održana u Geteovom institutu u Beogradu.

Da li je pitanje ekologije i zelena politikla uopšte realna tema u skorije vreme za Srbiju zbog celokupne slabe ekonomije i siromaštva, šta je ono što društvo u Srbiji najviše tišti i kako nastaviti dalje u izgradnji demokratičnog društva, pitanja su na koja su odgovore ponudili učesnici tribine "Novi zeleni sporazum za Srbiju - ka prosperitetu i održivosti unutar EU", koja je u okviru "Razgovora o Evropi" održana u Geteovom institutu u Beogradu.

Mijat Lakićević, novinar, ocenio je da je zelena politika daleka budućnost za Srbiju i da postoji mnogo problema koji pre toga moraju da se reše. "U Evropi su ti (ekološki) problemi došli na dnevni red i postali politički značajni tek da se došlo do 40.000 evra po stanovniku (godišnje). Srbija je tek na 5.000 evra. To je civilizacijski raskorak", rekao je on.

Ocenio je i da u Srbiji, dok se ne reši pitanje Kosova, "ništa drugo neće moći da bude rešeno".

"Mi tu imamo problem - Kosovo je rezervoar nacionalizma, tema koju uvek možete da nametne i (predsednik Srbije) Aleksandar Vučić to vešto koristi", kazao je Lakićević ocenjujući da i opozicija na isti način prilazi tom problemu, zastupajući čak i rigidnije stavove od Vučića. "No, niko ne može da pobedi radikale u nacionalizmu, a Vučić je u osnovi radikal".

Srbi i Albanci na Kosovu - zajedno

Dobrica Veselinović iz "Ne davimo Beograd" rekao je da u zelenom pokretu vidi veliki potencijal, koji bi prevazišao granice balkanskih zemalja.

"Ono što se dešava trenutno pokazuje da postoji potencijal da se barijera nemogućeg probije", rekao je on i podsetio na primer opštine Štrpci na Kosovu, gde stanovnici tog mesta, zajedno Albanci i Srbi, protestuju protiv izgradnje mini hidro-elektrane i uništenja prirode i da zbog toga trpe velike pritiske obe strane - i od investitora Albanca, i od predstavnika kosovske Srpske liste.

Mijat Lakićević, Elen Iberšer, Adriana Zaharijević i Dobrica Veselinović na tribini "Novi zeleni sporazum za Srbiju - ka prosperitetu i održivosti unutar EU", koja je u okviru "Razgovora o Evropi" održana u Geteovom institutu u Beogradu.
Mijat Lakićević, Elen Iberšer, Adriana Zaharijević i Dobrica Veselinović na tribini "Novi zeleni sporazum za Srbiju - ka prosperitetu i održivosti unutar EU", koja je u okviru "Razgovora o Evropi" održana u Geteovom institutu u Beogradu.

Podsetio je i na borbu koju meštani sela na Staroj planini mesecima vode protiv investitora i graditelja MHE, u cilju zaštite prirode i reka Stare planine.

Elen Iberšer iz Fondacije Hajnrih Bel, poričila je da je u društvima poput Srbije potrebno manje narativa, a više politike, pogotovo kada je reč o nacionalizmu. Ta pojava, ocenila je, služi kao paravan za skretanje pažnje javnosti sa pravih, realnih životnih problema.

"Da bi se to prevazišlo, treba imati pouzdaniji politički. Demokratija nije moguća ako ne učestvuju svi", kazala je ona i rekla da joj je i, živeći u Nemačkoj, trebalo puno vremena da shvati da je "ovo moj sistem" i da "mogu da dignem glas, da mogu da menjam stvari na terenu".

Mijat Lakićević se složio da je problem u političkim elitama, koje su nacionalističke.

Nastavio da se zelena politička opcija ne ograničava samo na ekološke pokrete, u strogom smislu reči. Nije važno, kazao je, boriti se samo protiv izgradnje MHE i imati slične zahreve, već da ljude na lokalu tišti čitav niz drugih problema, ponajpre zbog toga što lokalni moćnici "pokazuju veliku dozu političkog nasilja".

"Ljudi se bore protiv političkog nasija koje se dešava, u školama, na poslu. Ta vrsta političko zagađenja je u Srbiji veći problem i to ljudi više osećaju, ali nema političko aktera koji bi te ljude povezao", kazao je on.

Govoreći o zelenoj političkoj opciji, Lakićević je ocenio da je u Srbiji "zeleno - lokalno". i da šansu za razvoj tog pokreta vidi na lokalu..

Ocenio da po pitanju ekološke svesti "stanje u Srbiji nije toliko loše" i da razlika i zaostajanje za Evropm "možda nije osam puta, već četiri puta".

"Drugo je vreme, trendovi dolaze kod nas i ljudi osećaju probleme i protiv toga se bore".

Međutim, veliki problem je što Srbija kao društvo još nije odlučila kakvo društvo želi da gradi. Često se nostalgično gleda da jugoslovenski socijalizam, dok sa druge strane postoje različiti modeli kapitalizma - od onog američkog, do skandinavskog. "Mi moramo da izaberemo društvo, a to uporno odbijamo da uradimo, kao i da li se opredeljujemo za Evropsku unij, ili Evroazijsku uniju. Levičarski pokreti za to snose značajan deo odgovornosti, jer su odbijali osnovne pretpostavke na kojima je bogatstvo zapada niklo, a to je taj liberalizam", kazao je Lakićević i naglasio da je temelj vladavine prava upravo privatna svojina.

"Bez tih stvari ne možemo da krenemo napred i stalno se oko toga okrećemo i nikako da to završimo", zaključio je on.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG